Мед
Мед је живежна намирница која се састоји од слатке и вискозне текућине коју производе пчеле и други инсекти од цвјетног нектара. Због укуса га многи преферирају у односу на шећер и друге заслађиваче. Због велике концентрације шећера мед није погодан за развој бактерија, па се сматра једном од трајнијих живежних намирница.
Ако мед узимате у разним напицима (чајевима и сл.) морате пазити да чај није преврућ јер се превеликим загријавањем губе љековита својства меда. Мед треба бити потпуно отопљен у текућини, јер само ће људски организам потпуно искористити његове љековите твари. Узимамо ли мед без текућине, пожељно га је држати у устима све док се не отопи. Због лаке пробављивости тренутно враћа изгубљену енергију, а дуготрајном примјеном осигурава физичку издржљивост и психичку стабилност. Његова га својства чине незаобилазном намирницом у здравој прехрани. Конзумацијом меда на правилан начин тај производ претварамо у лијек.
Пчелар
Главни састојци меда јесу угљикохидрати и они чине 95-99% сухе твари овисно о врсти. Затим у меду налазимо воду, бјеланчевине, витамине, ензиме те разне минерале, односно минералне твари.
Примјеном различитих знанствених метода утврђено је да су шећери у меду састављени од:
1. моносахарида
- фруктоза или левулоза - моносахарид је који је врло сладак и добро топљив у води.
- глукоза - најраспрострањенији је моносахарид у природи
2. дисахарида
Малтоза, тураноза, изомалтоза, сахароза, малтулоза, изомалтулоза, нигероза, трехалоза, глутилоза, лами-нарбиоза, ентибиоза.
3. олигосахарида
Ерлоза, паноза, малтотриоза, кестоза, изомалтобиоза, мелецитоза, изопаноза.
Вода је након угљикохидрата други значајан састојак меда.
Законски омјер воде у меду овиси од врсте и износи од 15 - 20%. Количина воде назочне у меду утјече на његову вискозност, тежину и кристализирање.
Тако се мед у којем је назочна већа количина воде касније кристализира.
Количина воде у меду није стална због његове хидроскопности.
Мед пчеле медарице састављен је и од низа органских киселина. Мравља киселина нпр. присутна је са 10% количине у меду иако се некад сматрало да је има више и да је једна од главних присутих киселина. Мед поред мравље садржи и оксалну, јантарну, лимунску, винску, млијечну, глуконску, пироглутаминску, малеинску, валеријанску и бензојеву киселину.
Бјеланчевине у меду састављене су од албумина, глобулин и пепотона који заједно чине половину колоидних твари у меду.
Протеини већим дијелом прелазе у мед из пчелињих жлијезда слиновница када прерађују нектар и медљику, у пчелињем медном желуцу.
Витамини су између осталог саставни дио меда, међутим њих налазимо у врло малим количинама недовољим за потребе људског организма. Тако у меду налазимо витамин C, Б комплекс, ниацин, пантотенску киселину, биотин и фолну киселину. Количина витамина у меду прије свега овиси из којег цвијећа пчеле прикупљају нектар, присутности пелуди, стању и зрелости меда те о његову начину чувања.
Мед садржи: силициј, алуминиј, жељезо, калциј, магнезиј, натриј, калиј, манган, бакар, кром, никал, цинк, кобалт, антимон, олово, фосфор. Количине минералних твари овисе о врсти меда и подријетлу.
Једна жлица меда (21 грам) садржи:
- енергетска вриједност: 64 кцал
- протеини: 0,06 г
- угљикохидрати: 17,3 г
- укупне масти: 0,0 г
- прехрамбена влакна: 0,042 г
Пригодом оцјене анализе меда рабе се:
Пчелиња саћа
У ИБРА књижници пронађени су записи гдје се закључује да је мед високо користан у конвенционалној медицини.
Часопис Јоурнал оф тхе Роyал Социетy оф Медицине 230 година послије у медицинској школи Хаммерсмитх Хоспитал у Енглеској говори о терапеутским квалитетама меда које су поновно откривене и протубактеријским особитостима меда који нису потпуно разумљиве.
Аутори сугерирају да је мед учинковит у лијечењу рана због:
- протубактеријских особитости меда у спречавању инфекција
- вискозне препреке која спречава губитак текућине и онемогућава приступ бактерија и развој инфекције
- ензима који могу придонијети обнављању ткива и зацјељивању рана
- упијању гноја и одржавању чистоће ране
- смањења боли, подражаја и уклањања неугодних мириса
- потицања ангиогенезе (процес настанка нових крвних жила које опскрбљују станице кисиком и храном те спречавају њихово пропадање) и зацјељивања рана.
- активирање макрофага те ослобађања чимбеника раста који стимулирају епителне станице на регенерацију и зацјељивање ране
- смањења формирања настанка штетних слободних радикала који могу бити одговорни за проблеме тијеком прихваћања кожних пресадака на кожне лезије проузрочене менингококном септикемијом.
- Аморфин мед - (аморфа, Аморпха фруитицоса) мед је карактеристично црвенкаст, блага мириса и окуса. Због специфична састава цијењен је у прехрани. Подручје аморфе јест дуж Саве и Одре те између Новске и Окучана, Јасеновца и Старе Градишке. Цвјета почетком липња, а ријетко кад добро замеди, можда једном у десет година. Опуштајуће и умирујуће дјелује након сваког напорног дана. Црвенкаста боја упућује на богатство минералних састојака, који уграђују нову снагу у исцрпљени људски организам.
- Багремов мед - (багрем, Робиниа пседоацациа) изразито је свијетле жуте боје, блага угодна мириса и окуса, лаган и укусан, препоручује се дјеци и реконвалесцентима. Багрем потјече из Сјеверне Америке, а његове се шуме простиру на подручју панонске регије. У нас су познатија подручја Подравине, Хрватског загорја и Мославачке горе. Воли пјесковита тла. Шумари га користе у засадима за заштиту од ерозија. Цвјета у првој половини свибња. Овисно о рељефу и климатским приликама може цвјетати и медити до краја свибња. Због својих особина убраја се у најцјењеније врсте меда. Помаже код несанице, умирује превише надражени живчани сустав и отклања посљедице нагомиланог стреса. Мјесецима остаје у текућем стању и један је од врста меда који врло споро кристализира зато што у саставу садржи више фруктозе од глукозе. Саме пчеле добро и успјешно презимују ако им се осигура зимовање на багремову меду. Багремов мед добар је за умирење, код вртоглавице, несанице и сличних сметњи. Препоруча се узимање с чајем од камилице јер се тако појачава дјеловање меда и чаја. Такођер је препоручљиво узимање навечер прије спавања. Јаких и обилних багремових паша за пчеле налазимо готово у свим копненим крајевима Хрватске у којима је некад сађен или се проширио природним путем као врло прилагодљива биљка.
- Драчин мед - (драча, Палиурус спина-цхристи) жут је или затворено жут, без мириса, слатка, мало опора окуса. Брзо кристализира у крупне кристале. Код нас је драчин мед специфичан за подручје Далмације на којем та биљка и расте.
- Фацелијин мед - (фацелија, Пхацелиа танацетифолиа) свијетложут је или бијел, угодна мириса и окуса. Спада у боље врсте меда. Фацелија цвате 16 - 20 дана.
- Хељдин мед - (хељда, Фагопyрум есцулентум L.) најтамнији је мед међу цвјетним врстама, врло оштра мириса и окуса. Кристализира у средње крупне кристале, али не потпуно. Хељдина меда има у врло малим количинама и специфичан је за подручје Хрватског загорја и Међимурја. Подручја изван Хрватске позната по производњи хељдина меда јесу Миннесота, Неw Yорк, Охио, Пеннсyлваниа и Wисцонсин, а производи се и у источном дијелу Канаде.
- Кадуљин мед - раби се против прехлада јер омогућује лакше избацивање слузи из душника и бронхија, па и из желуца и једњака. Тако се болесник боље осјећа те му се враћа апетит. Чај с медом од кадуље не смије се узимати врућ, већ млачан. Хрватски кадуљин мед свјетски је признат због своје изузетне квалитете што можемо захвалити још увијек очуваној природи особито на подручју велебитских пашњака. Љековитост кадуљина меда убрајамо у водећу групу меда за лијечење респираторних органа и путова, као и за јачање имунитета.
Кестенов мед
- Кестенов мед - таман је, а тамна боја варира му овисно о поднебљу и години, препознатљивог је мириса и изразито карактеристичног, помало горког окуса. Снагом својих осебујних својстава повољно дјелује на цјелокупни пробавни сустав. Потиче рад цријева, олакшава рад преоптерећене јетре]] и жучи те штити желучану и цријевну слузницу. Кестенов мед препоручује се против болести пробавних органа: желуца, дванаесника, жучи и јетре. Мед кестена има изванредно дјеловање у опоравку код жутице, послије операције жучи и сл. Препоручује се још узимање с чајем од столисника, камилице, шипка и мајчине душице.
- Чајеве с медом од кестена треба узимати неколико пута на дан и то 1 - 2 сата након јела.
- Лавандин мед - богата и угодна окуса, може бити тамнији или свјетлији. Посебно се препоручује да га склони пелудним алергијама узимају сваки дан, да организам припреме за велику прољетну изложеност пелуду. Овај се мед добива од тисућа разних цвјетова ливадног и грмоликог биља. Специфична структура биљних врста, посебно планинских гдје клима и паша чине мед препознатљивим, може обиљежити и равничарски мед.
- Липов мед - бистар, готово прозиран, угодна мириса и врло блага окуса. Конзумирање липова меда доноси олакшање код прехлада, упала дишних и пробавних органа те неких бубрежних обољења. Неизмјерно значење има у избацивању штетних твари из организма јер поспјешује метаболизам. Мед од липе смирује грчеве, примјењује се против бубрежних болести. Против прехладе, помаже при искашљавању.
- Мора се узети у обзир да се мед од липе не смије давати особама које пате од болести срца и крвних жила, што исто тако вриједи и за чај од липе.
- Ливадни мед - пчелињом стрпљивошћу сакупљено богатство цвјетне ливаде. Снагом разноврсних састојака повољно утјече на дјецу у развоју, старије особе, као и све оне којима је потребан опоравак и додатна енергија.
- Препоручује се свакодневна примјена. Ливадни мед јест мед од разног ливадног цвијећа па му је према томе и дјеловање широко. Раби се у дневној прехрани, дјеце и старијих особа. Судећи према количинама ливадног меда, ливаде су значајна паша за све пчеле иако и "праве" ливаде губе битку пред сваким даном све јачом индустријом.
- Мед од матичњака
- Метвичин мед - (метвица, Ментха) тамноцрвенкаст је, јака и оштра слаткокисела окуса. Послије врцања брзо се кристализира и мијења боју у тамножуту.
- Планичин мед - (планика, Арбутус унедо L.) жут је, горка окуса. Планика је распрострањена у Средоземљу, а у нас посебно успијева на Пељешцу.
- Репичин мед - (репица, Брассица напус вар. олеифера L.) свијетложут је. Након врцања одмах се кристализира. Мед репице садржи велик број цвјетне пелуди.
- Ружмаринов мед - (ружмарин, Росмаринус оффициналис L.) свијетао је, прозиран и бистар, без мириса, угодна и блага окуса. Након врцања претвара се у фине ситне кристале. Кристализацијом мед ружмарина постаје потпуно бијел.
- Сунцокретов мед - (сунцокрет, Хелиантхус аннуус L.) јантарножут је, слаба мириса по биљци, слатка до мало трпка окуса. Послије врцања брзо кристализира у крупне кристале и стврдне. Сунцокрет је позната уљарица. У нас успијева у Славонији. Медењу погодује стално, лијепо вријеме с довољно влаге у зраку. Кад цвате, прво меде крајњи цвјетови, па тек након 5 - 6 дана средишњи.
- Врбов мед - Врбов мед (врба, Салиx L.) у текућем је стању затвореножут с мало зеленкаста прељева, окуса врбова сока. Чим се изврца, кристализира у ситне кристале и поприми сивкасту боју.
- Вријесков мед - (вријесак, вришт, Цаллуна вулгарис) жут је до тамножут, слаба мириса, угодна специфична окуса. Кристализира се након 2 - 3 мјесеца. Вријеска има на подручју Горског котара, Лике (околица Госпића), око Дуга Реса|Дуге Ресе]] и на Кордуну.
- Вријесов мед - (вријес, Ерица L.) жут је мед, без мириса, мутна изгледа, мање-више горкаста окуса. Кристализира се већ пар дана након врцања. Вријеса има на приобалном подручју и отоцима.
- Златошипкин мед црвенкастобакрене је боје, врло угодна те препознатљива окуса и мириса. Златножути цвјетови златошипке у вријеме највећих љетних врућина сакупљају енергију и топлину сунца, који у меду остају сачувани за дуге и хладне зимске дане.
Врцани мед
- Нектарни мед - Хрватска је богата биљним врстама које су медоносне, према неким истраживањима постоји око 100-тињак биљних врста које су посебно занимљиве пчелама. Иако је то мали број у односу на укупно биљно царство које иначе посјећују пчеле, у њима се налазе најзначајније култивиране биљне врсте.
- Мед медљиковац - према поријеклу медљиковац потјече од црногоричног (јела, смрека, бор, ариш) и бјелогоричног (храст, буква, липа) биља. Медљика је производ кукаца из реда једнакокрилаца (Хомоптера), од којих су за пчеларство најзначајније лисне и штитасте уши. У односу на нектарни мед медљиковац има већу обојеност те већи садржај минералних твари.
- Кремасти мед - 100%-тни је природни мед, без додатака страних твари. Добива се контролираном кристализацијом текућег меда. Кремаста се конзистенција постиже једноставним мијешањем, чиме су очувана сва природна својства. Постигнута конзистенција увијек остаје таква што олакшава кориштење јер мед не цури те се као такав користи као намаз.
- Експресни мед - познат је у западним земљама и у ЕУ. Производња експресног меда у Хрватској није допуштена. Према хрватским законима пчела мед мора произвести посјећујући медоносно биље или лисних уши (медљиковац). Експресни мед добива се храњењем пчела одређеним сирупом.
С временом прије или касније сваки мед мора кристализирати. Кристализација је природно својство сваког меда. Брзина саме кристализације овиси о врсти меда, а може бити за неколико тједана до неколико година. То је сасвим природан процес који не утјече на квалитету меда.
Мед можемо лако вратити у текуће стање, међутим треба имати у виду да мед не подноси високе температуре. Загријавањем на високим температурама мед губи своја природна својства и зато је максимална температура загријавања меда 41Ц. Мед се декристализира стављањем стакленке у посуду с топлом водом на штедњаку олабавивши поклопац. Температура се држи на минимуму једну или двије минуте те се причека да мед постане текући.
Други је начин стављање стакленке с кристализираним медом у микровалну пећницу. Макните поклопац, ставите стакленку у микровалну и за 1 - 2 минуте мед ће постати текући. Мед немојте прегријати.
Микровалови имају ограничен енергетски потенцијал па не узрокују промјене у структури твари - њихове молекуле титрају и међусобно се тару што узрокује само пораст температуре, а тај је ефект искориштен у микровалним пећницама за кухање и сушење. Молекуле воде, масти и угљикохидрата апсорбирају енергију микровалова тијеком диелектричног загријавања.
Врцаљка - строј за центрифугално вађење меда
- Врцани - добива се вађењем меда из саћа које су саградиле пчеле центрифугалном силом.
- Топљени - добива се загријавањем здробљеног саћа
- Муљани - добива се хладним гњечењем саћа у којима је смјештен и спада међу најздравије врсте меда.
Мед треба чувати у чистим, сухим и тамним просторијама с добрим провјетравањем. Просторија не смије бити влажна јер мед лако упија влагу те стога лако прихваћа друге мирисе. Релативна влажност зрака требала би бити између 60% до највише 80%.
Мед не треба чувати на ниским температурама, а до температура од 15°Ц кристализација му је много бржа. Најповољнија му је температура за чување у складиштима око 17 - 19 °Ц. У меду који је произведен према правилима струке влага не смије прелазити 20% влаге што између осталог овиси о врсти меда. У тим увјетима опстанак бактерија и гљивица готово је немогућ.
Мед не треба држати у просторијама с луком, киселим купусом, нафтом, бензином, плином и осталим производима интензивног мириса, као ни у влажним просторијама.
Металне посуде које нису посебно припремљене за мед не треба рабити, јер у њима може доћи до реакције органских киселина и метала. I при узимању меда није препоручљиво користити метални прибор, већ нпр. пластични, дрвени, порцулански. За складиштење меда користе се иноx посуде за прехрамбену индустрију.
Љековита својства меда јесу:
Мед је у животу људи увијек представљао здраву и доступну намирницу која се одржала успркос појави јефтинијег индустријског шећера. У свим народним медицинама на свим крајевима свијета биљежимо бројне рецепте с више или мање меда. Генетски модифицирана модерна храна, пушење, стрес, онечишћеност воде и неки лијекови погодују накупљању штетних твари у организму, али прополис успјешно спречава појаву болести. Његова је љековитост одавно позната и у народној се медицини мед рабио за оснаживање организма, прије свега дјеце и старијих. I знанственици му приписују антибактеријска, антисептичка и антиоксидацијска својства. Мед је изнимно користан за здравље, а јача, тврди се, функцију рада срца и крвотока. Знанственици још истражују колико је љековит, али о томе не двоје.
Квантитативним истраживањима утврђено је да се мед може сврстати у 5 категорија према омјеру биљних честица:
- I. категорију чине пелудом сиромашан мед. У ову врсту спадају нпр. лавандин мед, липов мед, наранчин мед и луцеркин мед.
- II. категорију представља средња количина биљних партикула. Та категорија обухваћа већину на хигијенски начин добивених врсти врцаног меда разних цвјетних пчелињих паша, али и већина меда од медљике. У овој категорији мед има 20.000 - 100.000 биљних честица на 10 грама меда.
- III. категорију представљају врсте екстремно богате биљним честицама на 10 грама од 100.000 - 500.000
- IV. категорију представљају врсте са 500.000 - 1.000.000 биљних честица на 10 грама мед]]а. То је на примјер кестенов мед, неке воћне врсте шумског меда и сл. У њима је количина пелудних зрнаца одређене врсте 90 и више посто
- V. категорију представљају екстремно богати медови који се добивају поступком прешања.
Узроци ферментације меда јесу:
- хидроскопност меда - способност је упијања влаге из зрака па долази до повећања количине воде у површинском слоју меда.
- присутност осмофилних и осталих квасаца у меду који подносе високе концентрације шећера у меду.
Ферментацији је подложнији мед у фази прије и у тијеку кристализације јер долази до стварања кристала глукозе уз издвајање текуће симпасте фазе на површини коју чини фруктоза, која тако издвојена садржи већу количину воде него у нормалним увјетима. Ферментација меда слична је као и алкохолно врење, а препознаје се појавом страних мириса у меду.
-
Једини произвођач меда на нашем планету:
вриједна пчела медарица
-
Оквир с поклопљеним и непоклопљеним леглом те са залихом меда (около)
-
Пчеле мед, након што му смање влагу, затварају пчелињим воском и на тај га начин складиште
-
Мед као готов производ с дијеловима саћа у меду
Сама ријеч мед долази од праиндоеуропског медху што је у старославенском дало медъ, у литавском медус, у енглеском меад (медовина), у санскрту мадху, у грчком μεθυ (вино), а у староирском мид. Тако су настали одрази у осталим индоеуропским језицима, а каткад је назив добивен сличношћу с нечим другим (у германским језицима означава нешто златножуто) или пак замјеном значења.
