Студија сифилиса у Таскигију — разлика између измена
м ispravke |
м BokicaK је преместио страницу Студија сифилиса у Тускегију на Студија сифилиса у Таскигију |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 13. октобар 2014. у 04:59
Студија сифилиса у Тускегију (1932–1972), позната и под именом Студија Пелкола и Експеримент у Тускегију била је клиничка студија сифилиса, изведена у Тускегееју у америчкој федералној држави Алабами у периоду од 1932.–1972. године. Експеримент је обухватио укупно 399 испитаника заражених сифилисом и 200 испитаника контролне групе без сифилиса, углавном сиромашних и неписмених најамних радника црначке популације.
Предмет истраживања били су симптоми и терапије сифилиса. Студија је изазвала револт грађана црне популације и медијску пажњу јер је извођена без дужне пажње према испитаницима, те је довела до промена у односу према пацијентима у клиничким студијима. Појединци који су суделовали у Студији сифилиса у Тускегију нису били пристали уз пуну свест о посљедицама и нису били обавештени о својој дијагнози. Говорено им је да имају „лошу крв“ те да ће добити бесплатно лечење, бесплатни превоз до клинике, један топли оброк дневно и, у случају смрти, 35 долара (касније 50) за трошкове погреба.[1]
До [[1947]. године пеницилин је постао стандардни лек за сифилис. Пре овог открића, сифилис се често развијао у кроничну, болну и понекад фаталну болест различитих органа. Уместо да све пацијенте заражене сифилисом лече пеницилином и прекину истраживање, научници у Тускегију су одбили дати пеницилин и информације о пенцилину, са намером да наставе истраживање. Испитаници су били спречени да уђу у програме лечења сифилиса који су били доступни другим људима у истој области. Истраживање је настављено све до 1972. године када је у медијима почело објављивање детаља студије што је довело до њеног обустављања. Током студије 28 људи је умрло од сифилиса, око 100 од компликација, 40 жена је заражено од несвесних испитаника а 19 деце рођено са урођеним болестима.[2]
Студија сифилиса у Тускегееју се често наводи као један од највећих етичких прекршаја у здравственим истраживањима, односно кршења поверења између пацијента и лекара приликом клиничких студија у САД. Студија сифилиса у Тускегееју је довела до Извјештаја Белмонт и стварања Националног одбора за хуманистичка истраживања и стварања Одбора за ревизију институција.[3]
Извори
- ^ REMARKS BY THE PRESIDENT IN APOLOGY FOR STUDY DONE IN TUSKEGEE
- ^ Research Ethics: The Tuskegee Syphilis Study
- ^ Thomas SB, Quinn SC (1991). „The Tuskegee Syphilis Study, 1932 to 1972: implications for HIV education and AIDS risk education programs in the black community”. Am J Public Health. 81 (11): 1498—505. PMC 1405662 . PMID 1951814. doi:10.2105/AJPH.81.11.1498. Непознати параметар
|month=
игнорисан (помоћ)