1896

1896. по календарима

Грегоријански	1896. (MDCCCXCVI)
Аб урбе цондита	2649.
Исламски	1313–1314.
Ирански	1274–1275.
Хебрејски	5656–5657.
Бизантски	7404–7405.
Коптски	1612–1613.
Хинду календари
• Викрам Самват	1951–1952.
• Схака Самват	1818–1819.
• Кали Yуга	4997–4998.
Кинески
• Континуално	4532–4533.
• 60 година	Yанг Ватра Мајмун (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11896.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1896 (MDCCCXCVI) била је пријеступна година која почиње у сриједу по грегоријанском, одн. пријеступна година која почиње у понедјељак по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују годишње календаре).

• 2. 1. - Крај неуспелог Јамесоновог упада у бурску Јужноафричку Републику (Трансваал).
• 3. 1. - Кругеров телеграм: немачки цар Wилхелм II шаље телеграм са честитком председнику Трансваала Кругеру, што распаљује јавност у Британији.
• 4. 1. - Утах је 45. држава САД, услов за пријем је био уношење забране полигамије у државни устав..
• 5. 1. - Аустријске новине извештавају о открићу рентгенских зрака - почетак великог публицитета у свету.
• 6. 1. - Премијер Колоније Рт добре наде Цецил Рходес принуђен на оставку због Јамесоновог упада.
• 14. 1. - У Британији приказан први филм, Роугх Сеа ат Довер.
• 15. 1. - Англо-француски уговор о граници између Лаоса и горње Бурме и о зонама утицаја у Сијаму/Тајланду.
• јануар - Четврти Англо-Ашанти рат у данашњој Гани: Британци под командом Роберта Баден-Поwелла стигли у Кумаси, анектирали су територије Ашантија и Фантија. Много Британаца је страдало од болести, међу којима и зет краљице Викторије Хенрy од Баттенберга.
• 22. 1. - Први италијанско-абесински рат: опсада Макелеа окончана италијанском предајом.
• 22. 1. - Кубански рат за независност: кренувши са истока, побуњеници стигли до западног врха острва - сви велики градови су опседнути.
• 25. 1. - Приказан филм браће Лумиèре "Улазак воза у станицу" - гледаоци се наводно уплашили.
• 28. 1. - У Енглеској наплаћена прва казна за пребрзу вожњу.
• јануар (по ј.к.) - Архимандрит Дионисије (Србин) на челу рашко-призренске епархије (раније био Грк).
• зима - Индијска глад 1896-97: почиње у централној Индији и шири се следећег лета - до јесени 1897. страдало приближно милион људи.

• 1. 2. - Премијера Пуццинијеве опере "Ла Бохеме" у Торину (Италија).
• 3. 2. (22. 1. по ј.к.) - Бугарски кнез Фердинанд I објавио да ће његов наследник Борис бити крштен у православној вери - помирење са Русијом^[1] (цар Николај II је кум), незадовољство католичких рођака.
• 11. 2. - Корејски краљ Гојонг и крунски принц побегли у руско посланство у Сеулу, где остају годину дана. Пројапански премијер Ким Хонг-јип брутално убијен.
• 11. 2. - У Паризу приказана Wилдеова трагедија Саломе (аутор је у затвору).
• 13. 2. - У Загребу, двогодишњи помен Фрањи Рачком коме присуствују и српски омладинци и 22. фебруара прослава 70. годишњице Светозара Милетића којој присуствују и хрватски студенти.^[2]
• 14. 2. - Тхеодор Херзл објавио књигу Дер Јуденстаат - предлаже стварање јеврејске државе (→ ционизам).
• фебруар - Шпански генерал Валериано Wеyлер постављен за генералног капетана Кубе - спроводи политику Рецонцентрациóн, одвајања становништва од побуњеника путем пресељења у ограђена насеља која ће бити упоређена са конц-логорима.
• фебруар - На северу Ирске пронађено Броигхтерско злато из 1. ст. пне.
• 15. 2. - Закон о грађењу тимочке пруге у Србији.
• 19. 2. - Воз са око 60 тона експлозива експлодирао у Браамфонтеину, предграђу Јоханнесбурга
• 26. 2. - Послата прва разгледница са мотивом Београда.
• фебруар - Прослава 70-годишњице Светозара Милетића у Загребу на којој учествује и хрватска омладина - убрзо затим се удружују у "Уједињену хрватску и српску омладину" (Прибићевић, Бањанин, Лорковић, Маззура)^[3].

• 1. 3. - Хенри Бецqуерел открио да уранове соли емитују зраке који делују на фотографску плочу - откриће радиоактивности.
• 1. 3. - Битка код Адуе, одлучујућа етиопска победа у Првом италијанско-абесинском рату - одбрањена независност.
• 2. 3. - Султан признао Фердинанда као кнеза Бугарске и гувернера Источне Румелије, наредних дана то чине и остале силе.
• 3. 3. - У Берлину излази први гаy часопис, Дер Еигене.
• 9. 3. - Италијански премијер Францесцо Цриспи принуђен на оставку након што су у земљи избиле демонстрације због абисинске катастрофе, следи Антонио Старабба (до 1898).
• 18. 3. - Британско-египатска војска на челу са Китцхенером ушла у Судан.
• 20. 3. - Почиње Чимуренга, тј. Други Матабеле рат, побуна народа Ндебеле и Шона против Британске јужноафричке компаније у Јужној Родезији (поражени следеће године).
• 24. 3. - Почео с радом Завод за фармакогнозију у Загребу, оснивач Јулије Домац.
• 26. 3. - Основано Друштво српских стенографа.

• 2. 4. (21. 3. по ј.к.) - На путу у Атину, српски краљ Александар Обреновић стигао у посету Хиландару, добио Мирослављево јеванђеље на поклон.
• 3. 4. - У Милану излази први број Ла Газзетта делло Спорт.
• 3. 4. - Италијани поражени од Махдиста код Тукруфа (углавном страдали аскарији).
• 4. 4. - Први број немачког сатиричног недељника Симплициссимус.
• 6 - 15. 4. - Прве Олимпијске игре новог доба, у Атени, с 311 судионика из 13 земаља. Иницијатор (отац модерног олимпизма) је француски барон Пиерре де Цоубертин, који је оживљавањем античког идеала натјецања желио дати принос разумијевању народа. Момчило Тапавица освојио бронзу у тениском синглу за Угарску.
• април - Сванте Аррхениус објавио рад о утицају угљен диоксида на температуру.
• 20. 4. - Отворена Градска вијећница у Сарајеву.
• 22. 4. (10. 4. по ј.к.) - Ђаци у Београду спалили мађарску заставу (тензије од претходне године због забране увоза свиња).
• 28. 4. - У Јапану донесен Грађански законик, по угледу на немачки и француски.
• 30. 4. - Први број књижевног часописа "Зора" у Мостару.

• 1. 5. - Убијен персијски владар Насрудин-шах Каџар, следи Мозафарадин-шах (до 1907).
• 1. 5. - 15. 10. - Берлинска индустријска изложба.
• 2. 5. - Почиње мађарска прослава 1000-годишњице доласка у Панонију, траје до краја октобра. Отворена прва линија Будимпештанског метроа, другог на свету. Српској влади је било неприхватљиво да се на отварању изложбе у Пешти носи стара српска застава^[4].
• 4. 5. - Први број Даилy Маил-а.
• 7. 5. (25. 4. по ј.к.) - Бугарски кнез Фердинанд I стигао у посету Београду.
• 9. 5. - Прво путовање луксузног воза Норд-Еxпресс, између Париза и Санкт Петерсбурга.
• мај - Шири се побуна православних Грка на Криту, догодине ће у сукоб бити увучена и Грчка. Устаници опседају Вамос неколико дана, масакр хришћана у Ханији.
• мај - Први број немачког арт магазина Југенд, по коме ће немачки Арт ноувеау бити назван Југендстил.
• 18. 5. - Плессy в. Фергусон: Врховни суд САД потврђује уставност закона о сегрегацији у државама, према доктрини "засебно али једнако" (стоји до 1954 и одлуке у Броwн в. Боард оф Едуцатион).
• 18. 5. - Мубарак Ал-Сабах је нови емир Кувајта (до 1915) након што су убијена његова полубраћа.
• 20. 5. - Основана Француска Сомалија (Цôте франçаисе дес Сомалис, од 1967. Территоире франçаис дес Афарс ет дес Иссас, од 1977. независни Џибути).
• 24. 5. - У Београду, у оквиру "Сокола", основана Лоптачка секција - зачетак фудбала у Краљевини Србији (прва утакмица одиграна 31. 5. код Куле Небојше).
• 26. 5. - Основан берзански индекс Доw Јонес Индустриал Авераге.
• 26. 5. (14. 5. по ј.к.) - Руски цар Николај II крунисан у Успенском сабору/катедрали московског Кремља, забелешка овог догађаја је први филм снимљен у Русији, одн. прва снимљена коронација.
• 27. 5. - Торнадо опустошио Саинт Лоуис, један од најразорнијих и најсмртоноснијих у историји САД, са 255 мртвих; ових дана је забележен велики број торнада у региону.
• 30. 5. - Ходинска катастрофа: у стампеду на прослави крунисања цара Николаја II погинуло 1360 људи.

• 1. 6. - У Загребу основано Хрватско филателистичко друштво.
• 3. 6. - Потписан Ли-Лобановљев уговор, тајни и неједнаки уговор између Русије и Кине - војни савез у замену за руски уплив у Манџурији, тј. градњу железнице и употребу лука (Порт Артур).
• 3 - 11. 6. - Одбрана Вана: Јерменски бранитељи су пристали отићи у Персију у пратњи османских војника, али је успут масакрирано неколико стотина.
• 4. 6. - Хенрy Форд направио свој први аутомобил - Форд Qуадрицyцле.
• 4 - 27. 6. (нови календар) - Савез борбе за ослобођење радничке класе (чији је лидер Владимир Иљич ухапшен прошлог децембра) организовао штрајк текстилних радника у Санкт Петербургу.
• 6. 6. (календар?) - У београдској кафани "Код златног крста" (данас "Душанов град" на Теразијама) одржана прва биоскопска представа. Датум је узет за дан Југословенске кинотеке.
• 7. 6. - Махдистички рат, Битка код Фиркета: британско-египатска војска на челу са Китцхенером поразила Махдисте у северном Судану.
• 8. 6. - Инаугурирана Зграда Мађарског парламента (завршена 1904).
• 9. 6. - Споразум Yамагата–Лобанов о сферама утицаја Јапана и Русије у Кореји.
• 9. 6. - 13. 10. - Сверуска изложба у Нижњем Новгороду представља индустријска достигнућа Русије, нпр. Шуховљева дела, прву хиперболоидну грађевину и прву тензилну структуру.
• 15. 6. - Земљотрес Меији-Санрику у Јапану: у земљотресу магнитуде 8,5 и два цунамија погинуло најмање 22.000 људи.
• 16. 6. - Британски пароброд Друммонд Цастле ударио у гребен код француског острва Оуессант, троје преживелих и 243 страдалих.
• 17. 6. (5. 6. по ј.к.) - "Српске новине", званично гласило Краљевине Србије, донеле чланак "Најновији фотографски изналазак - Кинематограф"^[5].
• 22. 6. - Француски мајор Јеан-Баптисте Марцханд добија команду над Мисијом Конго-Нил, која ће две године касније довести до Инцидента у Фасходи са Британцима.
• 27. 6. (15. 6. по ј.к. - Видовдан) - Црногорски књаз Никола I Петровић у Београду, одушевљен дочек^[4].
• 28. 6. - Ђорђе Беровић постављен за валију на Криту, не би ли смирио ситуацију - Грци га поздрављају а Турци/муслимани су непријатељски настројени.

• 1. 7. - Потписан уговор о оснивању Федерације Малајских Држава, савеза четири британска протектората на Малајском полуострву.
• 7. 7. - Извесни Цхарлес Тхомас Wоолдридге обешен у Рединшком затвору, у коме лежи и Осцар Wилде - догађај ће описати у Тхе Баллад оф Реадинг Гаол.
• 9. 7. - Wиллиам Јеннингс Брyан кандидован од Демократске странке за председника САД; одржао говор "Крст од злата" у корист биметализма и слободног сребра и против златног стандарда ("нећете разапети човечанство на крст од злата").
• 11. 7. - Wилфрид Лауриер постаје први франкофони премијер Канаде (до 1911).
• 26. 7. - 1. 8. - Четврти конгрес Интернационале у Лондону, "најбурнији од свих конгреса".
• 27. 7. - Гуглиелмо Марцони приказује у Лондону свој систем бежичне телеграфије.
• 29. 7. - Анадолска железница продужена до Конyе.
• јул (по ј.к.) - Споразум Србије са Угарском о извозу свиња.
• јул - август - У склопу Портиних реформи, у Старој Србији ради инспекциона комисија за судске, финансијске и полицијске послове.

• лето - Турске снаге због грчког устанка изгубиле контролу над већим делом Крита

• 6. 8. - Француска анектира Мадагаскар.
• 9. 8. (28. 7. по ј.к.) - Велики радикалски збор у Београду на Топчидерском брду - велики број присутних из целе земље.
• 9. 8. - Отто Лилиентхал фатално повређен при пробном лету.
• 14. 8. - Донесен британски закон о градњи Уганданске железнице у Кенији, између луке Момбаса и Кисумуа на Викторијином језеру - пет година градње, 2.500 мртвих.
• август - Врући талас на истоку Северне Америке односи око 1.500 живота.
• 16. 8. - Откривено злато у региону Клондајк у канадској провинцији Јукон - вест у остатак света стиже тек следеће године (→ Златна грозница у Клондајку).
• 17. 8. - Бридгет Дрисцолл је први пешак прегажен од аутомобила.
• 18. 8. - У Цоннстатту је Даимлер-Моторен-Геселлсцхафт изазвао сензацију, представивши прво моторно теретно возило на свијету. Возач је још сједио на отвореном као у кочији.
• 18. 8. - У Немачкој донесен Грађански законик (Бüргерлицхес Гесетзбуцх - БГБ), на снази од 1900.
• 20. 8. - На земунском Гардошу отворена Миленијумска кула - Кула Сибињанин Јанка.
• 23. 8. - Пугад Лаwин-ски поклич (датум и место спорни): почиње Филипинска револуција против шпанске власти - завршена успешно 1898. у савезу са САД, али праћена ратом са бившим савезником 1899-1902.
• 26. 8. - Припадници Јерменске револуционарне федерације заузели Отоманску банку у Цариграду како би скренули пажњу на Хамидове масакре - повод за убиство још Јермена.
• 27. 8. - Два дана након изненадне смрти пробританског султана Хамада бин Тхуwаинија, почео и завршио се најкраћи рат у хисторији ратовања - Енглеско-занзибарски рат (око 40 минута) - Кхалид бин Баргхасх добио азил код Немаца, постављен Хамоуд бин Мохаммед (до 1902).

• 1. 9. - Французи заузели Оуагадоугоу, данашњи главни град Буркине Фасо.
• 13. 9. - Основан Савез ловачких удружења Краљевине Србије (или 13.10.?).
• 13. 9. - Папина була Апостолицае цурае сматра ништавним англиканско свештенство.
• 15. 9. - Црасх ат Црусх: у Тексасу приређен спектакл, судар два воза пред 40.000 гледалаца - због неочекиване експлозије котлова 2-3 погинулих и много рањених.
• септембар - Хјалмар Брантинг је први социјалдемократски члан шведског парламента (1920. и први социјалдемократски премијер).
• септембар - Званично установљена куга у Бомбаyу, мада је сумњивих случајева било од маја^[6].
• 22. 9. - Бечка влада тек након 6 година обзнанила (у свези с усвојеном саборском одлуком од 6. студенога 1890.) да се може у Задру отворити нова гимназија с хрватским наставним језиком за школску годину 1897/98.
• 23. 9. - Краљица Викторија превазишла деду Георга III по најдужој владавини у земљи (од 20. јуна 1837.).
• 23. 9. - Британци заузели Донголу у Нубији.
• 26. 9. - У Тренту отворен Антимасонски конгрес.
• 28. 9. (16. 9. по ј.к.) - Владари Аустроугарске, Румуније и Србије у Оршави присуствују отварању Сипског канала, који олакшава пловидбу у Ђердапу.
• 28. 9. - Четворица браће оснивају Социéтé Патхé Фрèрес, која ће у првој половини 20. века бити највећа фирма за филмску опрему и продукцију, као и произвођач грамофонских плоча.
• 28. 9. - Италија потписује конвенције са Француском, којима практично признаје Тунис као француски посед^[7].

• 1. 10. - Основана фирма Хоффманн-Ла Роцхе.
• 9. 10. - Цар Николај II у посети Паризу, говори о братству по оружју са Француском (ове јесени је посетио и Аустроугарску, Немачку и Британију).
• октобар - Поводом двјестогодишњице династије Петровић-Његош, пренијети су остаци митрополита Данила Петровића из Цетињског манастира у Маузолеј на Орловом кршу изнад Цетиња^[8]. Истим поводом је установљен и Орден Петровић Његош.
• октобар (по ј.к.) - Годишња скупштина радикала у Крагујевцу, Главни одбор преузима главну реч у вођењу странке.
• октобар - Збор приштинских Албанаца у Пиринас-џамији, противе се Портиним реформама, нападнуте неке српске куће.
• 17. 10. - Праизведба Чеховљеве драме "Галеб" у Санкт Петербургу - прво вече је лоше прошло.
• 18. 10. - Отворен Споменик цару Wилхелму на Порта Wестфалица, висок 88 метара - превазићи ће га само Споменик Бици народа у Лајпцигу 1913.
• 23. 10. - Уговор из Аддис Абебе је и формалан крај Италијанско-абисинског рата: призната независност Етиопије, догодине ће и Французи и Британци закључити уговоре с њом као с једнаким партнером.

• 24. 10. - Венчање Јелене Петровић и италијанског престолонаследника Виктора Емануела (краљевски пар 1900-1946).
• 24. 10. - Отто вон Бисмарцк објавио преко хамбуршких новина садржај Уговора о реосигурању из 1887. између Немачке и Русије.

• 3. 11. - Избори за председника САД: републиканац Wиллиам МцКинлеy победио демократу Брyана (271:176 електора, 23:22 државе); сматра се да је овим започет Четврти партијски систем у САД (1896-1932) у коме су углавном доминирали републиканци (доба је познато и као Доба прогресивизма, Прогрессиве Ера).
• 3. 11. (22. 10. по ј.к.) - Закон о изменама устројства Велике школе (припрема за Београдски универзитет).
• 7. 11. - У Бразилу отпочео Рат Цанудоса.
• 7. 11. - Николај Мандић именован за митрополита дабробосанског.
• око 11. 11. - Катастрофалне поплаве на Дрини и њеним притокама, потпуно прекривен Стари мост у Вишеграду и однесена ограда, поплављена Семберија.^[9]
• 16. 11. - Први пријенос Теслине наизмјеничне електричне енергије, са Нијагаре до града Буффало.
• 21. 11. - У Хамбургу почиње штрајк лучких радника, траје до следећег фебруара.
• 22. 11. - Антун Махнић именован за крчког бискупа (до 1920).
• 24. 11. - Основан Педагошки музеј у Београду.
• 27. 11. - У Франкфурту изведена Страуссова симфонијска поема "Тако је говорио Заратустра".
• новембар (по ј.к.) - Након смрти скопског митрополита Методија, Цариградска патријаршија поставља опет Грка, Амвросија, митрополита охридског, али Срби га не прихватају.
• 30. 11. - На Флориди уочено "Ст. Аугустинско чудовиште" - лешина џиновског октопода или остаци кита.

• новембар-децембар? - Пуч у Краљевини Руанда, на власт долази Yухи V (до 1931), ослања се на Немце.
• 8. 12. - Немачки пароброд Салиер налетео на гребен уз северну Шпанију, страдало свих 279 особа.
• 10. 12. - Суццèс де сцандале: праизведба "Краља Ибија" у Паризу уз велико негодовање публике.
• 22. 12. (10. 12. по ј.к.) - У Србији донесен Закон о акционим друштвима.
• децембар - Представници 14 српских општина Босне и Херцеговине шаљу први меморандум дворској канцеларији у Бечу тужећи се на неправде и насиља и тражећи верску и школску самоуправу, Калај ради на гушењу овог покрета^[10].
• децембар (по ј.к.) - Краљ Александар одликовао у Бечу Бењамина Калаја, министра финансија Аустроугарске и управитеља Босне и Херцеговине.
• 14. 12. - Гласгоwски метро је трећи најстарији на свету.
• 17. 12. - Никола Тесла почасни члан Југославенске академије знаности и умјетности.
• 26. 12. (14. 12. по ј.к.) - Оставка напредњачке владе Стојана Новаковића.
• 29. 12. (17. 12. по ј.к.) - Ђорђе Симић председник владе у Србији - формално неутрална, преовлађује утицај радикала.
• 30. 12. - Погубљен филипински национални херој Јосé Ризал.
• 31. 12. - У Манаусу отворена опера Театро Амазонас.

• Основан етнолошки часопис ЈАЗУ Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена (1995. избрисано "Јужних Славена").
• Основано огледно пољопривредно добро Божјаковина.
• Иван Паспа отворио у Загребу радионицу за производњу батерија.
• Ђаци сарајевске гимназије основали тајно друштво "Српска свијест"^[11].
• Јаша Томић одслужио затворску казну.
• У Србији формирано акционарско друштво за клање и прераду стоке; привремена кланица у Нишу, па у Београду.
• У колубарској јами "Тврдојевац" почело копање угља.
• Француски капитал се ангажује у руднику антимона у Зајачи.
• У Београду подигнут Дом Јеврема Грујића, данас споменик културе.
• Основан Пеугеот.
• Сципионе Рива-Роцци усавршио сфигмоманометар.
• Откривен Зееманов ефект.
• Георгес Мелиес почиње снимање филмова, нпр. Есцамотаге д'уне даме ау тхéâтре Роберт Хоудин.
• 1895-96 - Емир Афганистана Абдур Рахман Кхан потчињава Кафиристан, преобраћа становништво у ислам и мења име земље у Нуристан.

• 
  Изложба хрватског шумарства
• 
  "Хрватска пољопривредна дворана"
• 
  "Босанска кућа"
• 
  "Зграда босанске индустрије"

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1896.

• 1. 1. - Вукић Мићовић, српски хемичар, ректор БУ, академик САНУ († 1981)
• 2. 1. - Дзига Вертов, филмски радник († 1954)
• 14. 1. - Јохн Родриго дос Пассос, амерички књижевник († 1970.)
• 22. 1. - Сава Шумановић, српски сликар († 1942)
• 23. 1. - Цхарлотте, велика војвоткиња Луксембурга († 1985)
• 23. 1. - Никола Цвејић, српски оперски певач († 1987)

• 19. 2. - Андрé Бретон, књижевник надреалиста († 1966)

• 10. 3. - Анка Кризманић, хрватска сликарица и графичарка († 1987.)
• 25. 3. - Ђуро Цвијић, руководилац КПЈ († 1938)

• 3. 4. - Марко Орешковић, учесник Шпанског рата и НОБ, народни херој († 1941)
• 7. 4. - Младен Стојановић, лекар, народни херој († 1942)
• 8. 4. - Љубица Облак-Строззи, хрватска пјевачица († 1981.)
• 15. 4. - Герхард Фиеселер, летачки ас, конструктор авиона († 1987)
• 15. 4. - Николај Семјонов, руски физичар и хемичар († 1986.)
• 16. 4. - Тристан Тзара, суоснивач дадаизма († 1963)
• 21. 4. - Анте Шерцер, хрватски лијечник († 1968.)
• 26. 4. - Ернст Удет, немачки летачки ас и генерал († 1941)

• 6. 5. - Ролф Маxимилиан Сиеверт, медицински физичар († 1966)
• 11. 5. - Јосип Славенски, композитор († 1955)
• 30. 5. - Хоwард Хаwкс, амерички филмски редатељ († 1977.)

• 4. 6. - Јован Шангајски, православни светац († 1966)
• 6. 6. - Итало Балбо, фашистички лидер, ваздухопловни маршал († 1940)
• 7. 6. - Роберт С. Мулликен, физичар и хемичар, нобеловац († 1986)
• 19. 6. - Wаллис Симпсон, војвоткиња од Wиндсора († 1986)

• 14. 7. - Буенавентура Дуррути, шпански револуционар и анархиста († 1936.)
• 15. 7. - Алфред Албини, хрватски архитект († 1978.)
• 16. 7. - Трyгве Лие, први генерални секретар УН († 1968)
• 18. 7. - Камило Хорватин, члан ЦК КПЈ († 1938.)

• 7. 8. - Имре Нагy, мађарски политичар († 1958.)
• 9. 8. - Лéониде Массине, руски плесач и кореограф († 1979)
• 27. 8. - Лéон Тхеремин, проналазач († 1993)

• 1. 9. - А. C. Бхактиведанта Сwами Прабхупада, оснивач покрета Харе Кришна († 1977)
• 4. 9. - Антонин Артауд, глумац, писац, позоришни режисер († 1948)
• 5. 9. - Сима Милошевић, лекар, учесник НОБ († 1943)
• 24. 9. - Ф. Сцотт Фитзгералд, књижевник († 1940)
• 25. 9. - Сандро Пертини, председник Италије († 1990)

• 8. 10. - Јулиен Дувивиер, француски филмски редатељ († 1967.)
• 26. 10. - Лепосава Кангрга - Бела Крлежа, казалишна глумица († 1981)
• 27. 10. - Маргарета Петровна Форман, балерина, педагогиња, кореографкиња и редатељица († 1970.)
• 31. 10. - Етхел Wатерс, певачица († 1977)

• 3. 11. - Сулејман Бајрактаревић, путописац, пјесник и преписивач Кур'ана († 1977)
• 10. 11. - Владимир Вранић, математичар († 1976)
• 10. 11. - Андреас Стихл, швајцарски проналазач, оснивач фирме († 1973)
• 16. 11. - Осwалд Мослеy, британски фашиста († 1980)
• 21. 11. - Драгутин Кесеровић, четнички војвода († 1945)
• 23. 11. - Клемент Готтwалд, председник Чехословачке СР († 1953)

• 1. 12. - Георгиј Жуков, маршал СССР († 1974)
• 6. 12. - Ира Герсхwин, стихописац († 1983)
• 14. 12. - Јиммy Доолиттле, амерички ваздухопловни генерал († 1993)
• 16. 12. - Иван Мерз, блаженик († 1928)
• 16. 12. - Анна Андерсон, лажна Анастасија († 1984)
• 21. 12. - Константин Рокосовски, маршал СССР и Пољске († 1968)
• 27. 12. - Царл Зуцкмаyер, њемачки књижевник

• Алија Алијагић, комунистички револуционар († 1922.)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1896.

• 3. 1. - Михо Клаић, хрватски политичар и препородитељ (* 1829.)
• 8. 1. - Паул Верлаине, француски пјесник (* 1844.)
• 8. 2. - Георгије Николајевић, митрополит дабробосански (* 1807)
• 20. 2. - Милош Миле Димитријевић, српски правник, политичари, председник Матице српске (* 1824.)
• 27. 2. - Милојко Лешјанин, српски генерал (* 1830)
• 28. 2. - Анте Старчевић, хрватски политичар (* 1823)
• 1. 5. - Насрудин-шах Каџар, шах Ирана (* 1831)
• 7. 5. - Х. Х. Холмес, серијски убица (* 1861)
• 19. 5. - Карло Лудовик, отац надвојводе Франца Фердинанда (* 1833)
• 20. 5. - Цлара Сцхуманн, њемачка пијанистица и композитор (* 1819)
• 24. 5. - Луиги Федерицо Менабреа, италијански политичар, генерал, математичар (* 1809)
• 6. 6. - Милан Јовановић-Морски, лекар и књижевник (* 1834)
• 13. 6. - Матија Мразовић, одвјетник, политичар и публицист (* 1824)

• 1. 7. - Харриет Беецхер Стоwе, америчка списатељица и аболиционисткиња (* 1811.)
• 13. 7. - Фриедрицх Кекуле, немачки хемичар (* 1829.)
• 16. 7. - Едмонд Гонцоурт, француски романописац, оснивач академије (* 1822.)
• 10. 8. - Отто Лилиентхал, пионир авијације (* 1848)
• 13. 8. - Јохн Еверетт Миллаис, сликар (* 1829)
• 18. 9. - Хипполyте Физеау, физичар (* 1819)
• 21. 9. - Олга Петровић Његош, кћерка Данила I (* 1859)
• 23. 9. - Ивар Аасен, норвешки писац (* 1813)
• 11. 10. - Антон Бруцкнер, аустријски оргуљаш и композитор (* 1824)
• 16. 10. - Мојсије Вересић, бивши епископ неготински (* 1835)
• 19. 10. - Шиме Љубић, хрватски археолог, повјесничар и биограф (* 1822.)
• 16. 11. - Јосип Шокчевић, бивши хрватски бан (* 1811)
• 10. 12. - Алфред Нобел, шведски кемичар, проналазач, филантроп, миротворац, козмополит и индустријалац (* 1833.)
• 30. 12. - Јосé Ризал, национални херој Филипина (* 1861)

• Антоније Поповић - Тонка, лесковачки индустријалац (* 1843)
• Василије Ковачевић, вођа из Босанско-херцеговачког устанка (* 1844)