www.fgks.org   »   [go: up one dir, main page]

Родитељ из душе - део

Page 1

pr om

Родитељско путовање од рођења до пунолетства

o

Примена научених лекција

Ed

uk a

Од оног најсрећнијег дана у нашем животу који нам је подарило то мало, тако моћно биће, почиње то чудесно родитељско путовање кроз које ћемо, и дете и ми, откривати себе. Најпре почиње упознавање јер смо одмах схватили да је другачије него што смо ми маштали, онда прихватање детета таквог какво јесте, а потом задовољство његовом различитошћу и јединственошћу којој се из дана у дан дивимо. Mислимо да само ми радимо око њега, али пред нама је један велики радник, ученик, истраживач који мора да упозна свет око себе и научи како се у њему функционише. То што нама личи на игру у којој прави несташлуке, за њега је напоран рад и учење које остварује тако што опипава ствари, проба њихов укус, истражује како реагујемо на његове поступке, тестира границе, учи на сопственом искуству и бори се за своју самосталност и слободу да открива своје способности, што води ка развоју самоконтроле и самопоуздања. Узгред, треба да савлада језик како би могло да комуницира и каже оно што жели. Ту је и расуђивање и апстрактно мишљење деце, које се јавља после треће године, и још штошта. Зато деци омогућите да се играју, односно да раде на свом развоју. Нека вас не изненади што, поред гомиле купљених играчака, она баш желе кутију у коју је упа-

319


Примена научених лекција

кована играчка или посуде, кашике, шерпе из кухиње, јер им те ствари дају могућност за креативност. Играјте се и ви са њима. Воле да истражују по кући, дворишту. Следите њихова интересовања, то ће највише допринети развоју њиховог мозга.

o

Упознајте темперамент свог детета, јер ће вам то помоћи да разумете његов развој и како да се понашате у складу са тим. Препознаје се девет врста темперамента(28):

pr om

1 Ниво активности: нека деца су моторно активнија, док су друга на нижем нивоу активности.

2 Ритмичност: ритам биолошких функција као што су глад, спавање, пражњење црева. 3 Зближавање или повлачење: како реагују у новој ситуацији или стимулусу као што је играчка, особа и сл. – нека се смеју и одмах зближавају, док другој треба више времена јер се повлаче.

uk a

4 Прилагодљивост: способност прилагођавања на нове ситуације и промене. 5 Праг осетљивости: нека деца реагују на сваки звук, покрет, буде се ако се врата тихо отворе, док друга спавају ма каква бука да их окружује.

Ed

6 Квалитет расположења: нека деца се увек смеју, док друга плачу без посебног разлога. 7 Интензитет реакције: различито реагују на догађаје који их окружују. 8 Подложност скретању пажње: нпр. кад нешто ради (сиса, игра се), да ли му пролазници и људи око њега скрећу пажњу. 9 Истрајност и опсег пажње: колико је истрајно да ради започето, упркос препрекама, и колико времена држи пажњу.

(28) Dr Džejn Nelsen и др. Позитивна дисциплина – Прве три године, Лео Комерц, Београд, 2007.

320


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

pr om

Најмлађи нису намерно несташни

o

Сва деца поседују сваки од ових показатеља у одређеној мери. Али су и веома различита. Познавање темперамента је важно да би родитељи знали како да раде и подстакну здрав развој. На пример, ако дете кратко држи пажњу, мораћете више пута понављати или се враћати да би оно развило прихватљиво понашање, или да научи нешто ново – ходање, говор. Познавање темперамента објасниће разлике које родитељ уочи у поређењу свог детета са другом децом.

uk a

У неким ситуацијама родитељи се осећају беспомоћно – то су оне које су у вези са биолошким функцијама организма, као што су сан, исхрана, пражњење бешике и црева, али и говор, па су у складу с тим неопходни посебно разумевање и вештине. 1 Спавање – не можете натерати дете да спава кад мислите да треба, ако му се не спава. Ако га натерате да легне, буниће се, гледаће вас широм отворених очију. Moжете примењивати неке припреме које ће га опустити да сан брже дође, и успоставити рутине.

Ed

2 Исхрана – Не можете натерати бебу да једе кад није гладна, нити је силити да једе храну чији је укус одбија. Испљуваће је, бацити. Можете пратити кад је гладно, успостављати рутину и уводити поступно различиту храну. 3 Одлазак у тоалет, односно пражњење црева – Не можете дете натерати на то кад нема потребу. Пратите ритам и стављајте га на ношу кад је спремно. 4 Говор – Не можете да натерате дете да говори док за то није спремно. Moжете стрпљиво причати што више са њим и припремати га. Показујте му ствари и именујте их.

Ове четири ситуације изазивају најчешћа питања родитеља како да успоставе контролу. Нема присиле. Неке

321


Примена научених лекција

друге вештине могу помоћи, али не могу да промене природни ток ствари и присиле дете. Одвлачење пажње, преусмеравање и могућност избора

Ed

uk a

pr om

o

Ове технике се најчешће користе са бебама у периоду проходавања. Пошто је природно да, кад проходају, истражују и све што им је надохват руке пипају и стављају у уста, најчешће родитељи, када дете наиђе на опасност, скрећу пажњу на неки други предмет. Као што смо већ истакли, не препоручује се превелика употреба речце „Не”, што је изгледа присутно код свих родитеља. наравно, ни пљескање по рукама или другим деловима тела. То ће дете посрамити и делује као казна. Родитељи правдају пљескање по неким деловима тела детета опасношћу, на пример кад приђе утикачу. Али, вика и ударање детету изгледа страшније од опасности на коју треба да му скрену пажњу. Најпре, треба сва места опасна по живот бебе уклонити, подићи високо, закључати ормариће са хемикалијама, затворити утикаче, одржавати стални надзор, а кад се дете приближи, нежно га удаљити и причати му да је то опасно. Оно не зна ни значење речи „Не”, па ће ефикасније деловати кад га сваки пут уклоните од ствари које не сме да дира, уз реч „СТОП”. „Не” је апстрактан концепт и у супротности са развојним задатком детета да истражује свет око себе, преузима иницијативу, да расте. Неки родитељи ће рећи да је дете неваљало кад се окрене, гледа га у очи и дохвати забрањену ствар. То је зато што још увек не разуме захтев родитеља, чак и ако види његову љутњу. За малу децу има већи ефекат рећи „Не” поступцима а не речима. на пример, пре семафора ухватите дете за руку и држите га чврсто иако се опире, загрлите га и, док га удаљавате, причајте му: Стоп! Сад је опасно, чекамо зелено светло, или у другим ситуацијама кад га склањате: Струја је опасна или ухватите га за руку: Не, ударање ме боли и сл. Ако употребите „Не”, онда обавезно комбинујете са другим методима, показујући да сте брижни и одлучни.

322


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

uk a

pr om

o

Кад је вас дете ударило, рекли сте одлучно „Не”, и научили га да исто уради ако њега неко удари. Дакле, ако „Не” не користите превише и тако да га дете не разуме, не повезује са значењем и најчешће користите за забрану, изгубиће смисао и тежину тамо где је најпотребније. Свакако, не заборавите да обезбедите сигурно окружење, опремите простор кутијама са играчкама и кутијама с пластичним посудама, тако да, када хоће да дира нешто што не треба, нежно га подигнете и понудите му да се игра са лутком, аутомобилом или неком другом играчком. Као и опасни, и неки вредни предмети не би требало да буду у домашају детета. Кад дете крене према недозвољеном предмету, дохватите га нежно и преусмерите му пажњу на нешто друго, играчку на другом крају собе и сл. Такође, нудите избор, односно користите технику избора кад год имате прилику, због њеног учинка за доношење одлука и преузимања одговорности, на пример: Да ли желиш да ти читам ову књигу или да слушаш успаванку?

Посао бебе је да спава, али како, где, када?

Ed

Први изазови са бебом су везани за успављивање а најчешћа питања „новопечених” родитеља гласе: Кад беба иде у кревет, Да ли се и кад самостално успављује, Да ли треба да буде у посебној соби, Шта ако спава са родитељима у кревету, Да ли има ритам успављивања...? Првих пар месеци ће се показати темперамент вашег детета, може бити активније, осетљивије, или имати неке проблеме као што су колике, па ће бити потребно да га више држите у наручју и мазите, па и тако успавате. Но, мораћете успоставити неки ред, рутину и правила. На сан детета не можете да утичете, односно не можете га натерати да спава ако му се не спава. Можете се уморити од љуљања, певања, оно ће вас гледати широм отворених очију, а онда негодовати и клизити из наручја или кревета. Но, не можемо све препустити случају и да се не зна кад

323


Примена научених лекција

спава ни колико. Успостављање рутине многи родитељи истичу као помажуће, што смо већ описали. Добро је да знамо још неколико ствари које се усклађују како беба расте:

pr om

o

– Укључите дете у припреме, нацртајте заједно све припремне радње пред одлазак на спавање, или исеците слике, скините са интернета и залепите на пано који ћете поставити на зид. – Дајте детету задатак да буде корисно и самостално – да подсећа на редослед активности, учите га да пере зубе, обуче пиџаму, изабере музику, бајку и сл. – Научите га да спава у својој соби и самостално се успављује, јер ће га то научити да је способно. вероватно ће првих вечери плакати, али кад препозна вашу одлучност да не одустанете, навићи ће се.

Ed

uk a

Неки родитељи дозволе детету да спава са њима у кревету. Обично се то догоди на почетку, кад се дете често буди и делује комфорније да буде у истом кревету. Но, сигурно ће створити навику од које ће се теже одвићи. Кад донесу одлуку да науче дете да спава у свом кревету и у својој соби, на том задатку је потребно да родитељи буду доследни. Ту одлуку треба саопштити детету, и то уверљиво, тако да дете нема дилему да ћете се поколебати. У првим ноћима ће плакати, звати, тражити воду, а онда ће полако престати. Ако и даље дете одбија да иде у кревет, морате то решити. Не можемо га натерати да спава, али можемо да обезбедимо окружење у коме ће лакше заспати; тада ће сан доћи сам од себе. То је задатак родитеља. Постоји неколико корака: 1 Многи родитељи време одласка на спавање користе да се мазе са својом децом и јачају емотивне везе. То постаје рутина и, док га родитељ мази, грли, масира по леђима, чита... дете се лакше умири и заспи. Ово је добар начин за дете које се навикава да буде само у соби и плаши се.

324


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

2 Подсетник за одлазак у кревет – Твој одлазак у кревет постао је мучан. Имамо нови план. Овде је подсетник за припрему за спавање. Ако желиш, можеш и да нацрташ себе у тим активностима.

pr om

o

Подсетник се налази на видном месту у дечјој соби. Родитељ помаже тако што подсећа и пита: Шта је следеће? и користи похвалу за сваки корак. Прве ноћи вероватно неће све ићи лако. Ако изађе из собе, узмете га за руку или у наручје и вратите у кревет: Подсетник каже да је време да будеш у кревету. Останите испред врата и, ако поново устане, вратите га назад. Будите доследни, понављајте враћање колико треба.

3 Ако настави и даље да бежи из кревета, додајте списку још једну ставку: картице за излазак из собе. Тиме се уводи правило (уз учешће детета) – може само једном или два пута да тражи воду, ношу, пољубац, а сваки пут кад изађе из собе даје једну картицу. Можете додати и неке привилегије за неутрошене картице.

Ed

uk a

4 Кад су деца старија, можете применити природну последицу. Можете му саопштити да само преузме одговорност и да очекујете од њега да у девет иде у кревет. Сам одлучује када ће угасити светло. Ујутру устаје у седам. Деца ће то добро прихватити, али и остајати дуже, те ујутру устајати поспана. Уместо придике покажите саосећање, загрлите га, реците да вам је жао што ће током дана бити уморно. Следеће вече ће раније искључити светло.

Тако мали, а „себични” клинци

Скоро сваки родитељ је за своје дете, макар једном, изговорио да је себично и питао се како да то промени. А не ради се о себичности већ пре о егоцентричности деце која траје до треће године. Тада је дете усредсређено на само себе и своје потребе. Још увек не зна да се идентификује са другима и не схвата жељу свога друга да се игра са ње-

325


Примена научених лекција

говом играчком. Његове играчке су његов свет, у коме се осећа сигурно, део су његовог идентитета, који жестоко брани. С друге стране су родитељи који журе да њихово дете науче да дели ствари, и ето првих сукоба.

Опет смо се посвађали!

uk a

pr om

o

Трогодишњи Миша је јединац и са нестрпљењем и великом радошћу чека да му дође брат кога много воли. – Био ми је мој брат. Ово што ћу ти сад рећи неће ти се свидети. Опет смо се посвађали. Због играчака! Стално ми узима моје играчке, а ја му стално не дам! Баба га пита шта мисли о томе да, пре него што му дође брат, он осмисли игре и подели играчке са братом, да се наизменично мењају и да ли би тада било лепше њихово дружење. – Добро, али он мора да ми врати играчке, оне су моје. Наредна два сата није заборавио обећање које је дао, и сваки час је питао да ли ће њему брат стварно да врати играчке. И баба и Миша су знали да ће се поновити претходни сценарио.

Ed

Аха? А да издвојиш играчке за заједничку игру?

Ма не могу. Како не разумеш? Све су моје!

ДА!

326


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

Мишини родитељи су временом морали да га подстичу. Дељење ствари мора да се учи као кад учите дете да чита. Значи да је то питање развоја и овладавања развојним задатком.

Ed

uk a

pr om

o

1 Као и у другим ситуацијама с малом децом, припрема и планирање сусрета са братом је од посебног значаја. Подсетите дете да брат (или друг, мали комшија) долази и да ће се играти заједно. То значи и да ће се гост играти његовим играчкама. Није у реду да гост само гледа и да нема приступ играчкама; уосталом, како би се он осећао да му брат, кад оду код њега, не дозволи да узме његове играчке. Наведите и неку братовљеву играчку коју Миша воли. Уколико неку играчку за сада не жели да дели, понудите му да је може издвојити и ставити у орман. То исто може урадити његов брат кад он иде код њега (подсетите га да тo може бити баш она играчка коју и он воли). Са осталима се играју заједно. Нема отимања играчке коју пожели брат. Причајте и лично покажите кроз одигравање улога како изгледа заједничка игра. 2 Играјте се неколико минута заједно са децом кад гост дође, како би се успоставио ритам дружења. 3 Ако Миша понови сценарио, односно отима играчке које брат узме или плаче, могуће реакције би биле: – Одведите Мишу у собу док се не смири, а потом поновите да је брат дошао да се заједно играју са његовим играчкама јер су сада у његовој кући, брат је гост код њега. Примените „Ја-поруке”, реците како се осећате, и шта од њега очекујете и вратите се заједно у собу. – Понудите избор: Можеш да се играш и делиш своје играчке са братом или да идеш у собу да се играш сам док не будеш спреман да делиш играчке. – Скрените му пажњу другом играчком уместо спорне која се налази код брата. 4 Примените метод заједничког решавања проблема – препустите им да сами дођу до решења, помозите им у томе вештим вођењем и коришћењем корака које смо научили: – осећања које проблем изазива код једног и код другог детета;

327


Примена научених лекција

– деца предлажу решења; – избор једног решења које прихватају обојица; – спроведите план у дело. 5 Не заборавите да награђујете његов труд похвалама. Помаже и примена визуелизације – слика њих двојице у будућности и одраслом добу. Однос браће и сестара је веома значајан и траје најдуже, дуже него са родитељима.

pr om

o

Једну лекцију смо научили од мале Јане (5 година). Добро је за припрему деце за слична искуства.

У реду, играј се сама!

uk a

Јана је у гостима код своје другарице. Коју год играчку да дохвати, другарица јој грубо отима. После више таквих реакција, смирено ставља играчке у крило нељубазне другарице и каже: Ево ти све играчке, па се играј сама. Није ми пријатно. Другарица јој тихо, без речи враћа играчке. ДА!

Стиже беба!

Ed

Желиш ли да буде бата или сека?

Долазак другог детета у породицу која већ има једно дете око кога се цео свет врти може да буде повелика промена за целу породицу. Најпре за прворођенче. Одједном, у центру пажње је беба. Сви гости који су до јуче њега мазили, сада јуре према том „малом странцу” који се уселио у кућу и све му преотео. Још се и тата и мама љуте стално на њега: те зашто је бебу уштинуо кришом, зашто само плаче, кмези се, зашто одједном не користи ношу, те да мора да воли бату и да му даје своје ствари...

328

???


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

pr om

o

Тешко је прихватити неког који ти заузме место. Поред свих припрема, укључивања детета и то постепено, још док је беба у стомаку, адаптирање на нову ситуацију може да потраје, а првенац да смишља разне начине како би повратио изгубљени положај. Нека деца регресирају (почињу да опонашају бебу – не користе ношу иако су одавно скинула пелене, тепају кад причају, неће да једу сама) да би привукла пажњу родитеља. Мисле да родитељи бебу више воле. Зато је најважније да са првим дететом причате о томе, о његовим осећањима и планирате да са њим проводите време насамо. Родитељи истичу разне реакције деце у овој ситуацији, а неки прибегавају примени награда за поспешивање понашања. Нама је привукао пажњу пример једне мајке која је лепо објаснила детету која осећања има према новорођенчету.(29)

Бебина два осећања(29)

Ed

uk a

Двогодишњи Лео је добио брата који је преузео сву пажњу, донедавно усмерену само на њега. И још су му сви говорили како треба да га воли, али Лео је био збуњен и само говорио: Неееее! Неееее! Мама је била очајна и покушала је да га суочи са његовим осећањима. Рекла је: Изгледа ми да гајиш два различита осећања према беби. Понекад ти је драго што имаш брата, забавно га је гледати и играти се с њим. А понекад не желиш да је ту близу. Само би желео да си само ти и даље наш једини син. Осетила је да њеном двогодишњем сину то одговара. Сада јој најмање једном недељно говори: Мама, причај ми о моја два осећања.

ДА!

(29) Адела Фајбер и Елејн Мазлиш, Како да причате да би вас деца слушала – слушајте да би вам деца причала, Моно и Мањана, Београд 2009.

329


Примена научених лекција

Ed

uk a

pr om

o

Изгледа да деци помаже кад знају да Ви мене могу осећати два различита осећања не волите! у исто време. Тако ће се изборити и са осећањем љубоморе. Ову стратегију смо радо делили и примењивали. Једног дечака је мучило питање да ли родитељи сада њега воле. С друге стране, понављао је да тражи од њих да воле бебу јер је она његова сестра. На моменте је себе видео као лошег због тих осећања. У таквим ситуацијама је прича о осећањима и помоћ деци да то разумеју главна стратегија. Основно правило о осећањима важи и овде – нема негирања осећања. Обично прворођена деца чују реч љубомора и доживе суочавање с тим: Ти си љубоморан или Немој да будеш љубоморан, што код њих изазива лоше мишљење о себи. Наш дечак је, кад је добио потврду да осећања које он има имају и друга деца и да се са тим срећу и други људи и у неким другим ситуацијама, почео да прича и полако се померао ка разумевању и враћању вере у себе. Поред тога, помогло је и суочавање с тим да је он добио још једну особу која ће га много волети, као и да се љубав не дели нити умањује рађањем нове особе, већ се увећава. То увећање важи и за њега, те ће он, делећи љубав са својом сестром, највише добити и око њега ће се ширити лепа осећања. Сада је потребно да им ослободи пут да до његовог срца стигну. Закључио је: Мислиш да треба да гурнем ова лоша осећања а пустим лепа? Добио је одговор од родитеља: Ти већ то радиш, сада док причамо, а временом ће се сасвим повући. Молимо те да нам кажеш све што ти је на срцу. и да знаш – ми смо увек ту за тебе. Волимо вас обоје.

Излазак са дететом на јавна места Ако се спремате за излазак са дететом било где, а посебно на јавна места, рачунајте да је то другачије него што је било раније, док се оно није уселило у ваш живот

330


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

и обогатило га новим изазовима. Превенирајте проблеме, али имајте на уму да је и то прилика за учење, још један развојни тренутак. 1 Имајте реална очекивања и припремите се у складу са тим:

Ed

uk a

pr om

o

♦ Објасните детету како ће изгледати излазак, шта од њега очекујете, шта оно може да очекује као сопствену забаву и питајте га да ли је сагласно, да ли је то у реду и да ли је разумело колико времена ће провести у ресторану. ♦ Понесите омиљену играчку, књигу, бојанку, сок, храну (ако дете има посебну исхрану) или нешто што дете воли. ♦ Бирајте ресторан у коме постоји могућност да дете изађе напоље: тераса, сто поред акваријума или неке занимљивости за дете. ♦ Обратите пажњу на дететове потребе и укажите му пажњу повремено, како се не би осетило запостављено. ♦ Учините да буде корисно: да донесе мени и изабере пиће за себе, позове конобара... ♦ Научите га правилима понашања у ресторану, обавестите га ко ће бити са вама, колико ће трајати дружење, колико су вам значајне особе с којима ћете изаћи, како да се понаша ако му нешто смета или му буде досадно... ♦ Смањите типично решење – ваш телефон у рукама детета – јер је то дугачко време, а та справа, упозоравају стручњаци, изазива зависност, утиче на вид...

2 Ако, и уз најбоље припреме, дете испољава лоше понашање, његов проблем постаје приоритет. независно од тога шта могу мислити људи око вас, пробајте већ познате технике: ♦ Саопштавање – У ресторану се седи за својим столом. ♦ Јасна упутства – Ако ти је досадило да седиш, буди поред акваријума, не узнемиравај друге људе.

331


Примена научених лекција

♦ Бакино правило – Кад завршиш са ручком, можеш устати да са мамом гледаш Калемегдан са терасе. ♦ Нуђење избора – Да ли желиш да изађемо мало на ваздух или да читаш књигу коју си понео?

o

Извините ме? Посветићу се накратко сину.

pr om

Мишо, идемо до терасе!

ДА!

uk a

3 Ако дете не може више да се контролише и почиње да гласно реагује, неутешно плаче, предузмите следеће: ♦ Одведите га у неки миран кутак где ћете бити сами и реците да хоћете да чујете шта му смета, мирно разговарајте о томе, поновите своја очекивања и, када се смири, вратите се у ресторан.

Ed

4 Ако не може да се смири и даље, не прихвата правила понашања, мораћете да предузмете следеће: ♦ Прекините дружење, извините се пријатељима и идите кући. Следећи пут кад излазите са пријатељима обезбедите беби-ситерку, а свом детету реците: Прошли пут је твоје понашање било неприхватљиво. Данас ћеш остати код куће. За следећи пут ћемо се добро припремити! Никад не реците – Више никад нећеш ићи са нама у ресторан! Прво, увек дајте другу шансу, и не заборавите да му не смете ускратити искуство – учење, припрему за живот. 5 Не заборавите да приметите лепо понашање вашег детета и похвалите га уз описе понашања.

332


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

Викенд код бабе и деде

uk a

pr om

o

Није тајна да је љубав између бабе и деде и унука посебна. Стручњаци кажу да је тај однос благородан за децу, али и за бабе и деде, те да га треба неговати. Чак је добро и то што деца мало искораче из породичних правила. Кад се врате кући родитељима, поново се уклапају у уобичајени распоред и рутину. Унуци су мудри и покушаће да се снађу. Слабост препознају и покушаће да придобију оне који их воле. Кад се врате кући, пребациваће својим родитељима како код бабе и деде може ово и оно... да иду касније у кревет, да добију коју чоколадицу више, да прескоче прање зуба после сваког оброка... Од тога не треба правити велики проблем. Покажите да препознајете и разумете њихова осећања, али их одлучно вратите у реалност. Неке од следећих реченица могу бити од користи: О, видим да сте се лепо забавили код бабе и деде за викенд. Сада сте код куће, добро нам дошли. И ми вас много волимо и имамо обавезу да вас васпитавамо. Овде владају златна правила. Срећни смо што сте баш ви наша деца и што заједно чинимо нашу породицу. Бабе и деде су наши родитељи и они су са нама спроводили правила као сада ми са вама. Сад смо ми одговорни за вас, они су слободни да са вама уживају и понекад вам дозволе нешто више.

Ed

Иако су баба и деда драгоцени деци и од велике помоћи, родитељи су ти који васпитавају децу и њима припада пуна одговорност. Бабе и деде ту могу да помогну тако што поштују правила које родитељи постављају и не нарушавају њихов ауторитет. Међутим, ако су баба и деда укључени у васпитање деце тако што о њима брину док су родитељи на послу, то захтева више од чувања деце. Онда они треба да делују у сарадњи са родитељима, да буду упућени у актуелно време, да усагласе васпитни стил и примењују границе и правила које родитељи практикују. То исто важи и за дадиље, које сада нико не припрема, а оставиће значајан печат на личност детета.

333


Примена научених лекција

Наша „мала” тајна

Ed

uk a

pr om

o

Мића: Баба, можемо ли ти и ја да имамо једну малу тајну? Баба: Да чујем, шта си смислио? Мића: Па смислио сам да ми не морамо да кажемо мами колико сам појео чоколаде. Баба: Јел’? Зашто бисмо то тајили од маме? Мића: Они мени не дају увече да једем чоколаду! Баба: Хмм... Мића: Па, кажу да није здраво. Онда би ти могла да ми даш чоколаду? Шта кажеш? Баба: Рекла бих да те твоји родитељи много воле. Свиђа ми се што воде рачуна о твојој исхрани. Чоколада је веома слатка, воле је они, а и ја. Разумем и тебе. Али кад се једе пуно, много је опасна за здравље. Мића: Нећу моћи да порастем, поквариће ми се зуби... Баба: Ето, па ти то знаш, осим тога, то не би била тајна, већ превара. Преварили бисмо тату и маму, али и тебе! Мића: Мене? Па ја знам! Баба: Јеси ли сигуран? Ко би унео тај вишак шећера, ко би био угрожен? Мића: Па ја!! Уф, па деца не иду у затвор? Баба: Да, али кад ураде нешто лоше, одговарају њихови родитељи. Мића: Па баба, немој да ми дајеш ту чоколаду!

Бакице! Може ова чоколада да буде наша тајна?

Хмм! Мислим да би то била превара!

ДА!

334


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

Мали Мића је показао своју мудрост у осмишљавању пакта са баком, али је мудрост показао и када је баку изненадио својом реакцијом на њено образложење.

„Тешке” теме

Ed

uk a

pr om

o

Део одрастања и учења детета су неке теме које обично избегавамо и не знамо како да се носимо с тим питањима деце. Али, такве теме чекају, само пазите да ви не закасните са одговором, или да вас неко не предухитри. То може нарушити ваш однос, а одговор може бити с лошим исходима за дете. Једна од тих тешких тема, с којом сам се професионално сретала, јесте како рећи детету да му нисте биолошки родитељ. Обично се то одлаже или родитељи усвојитељи или хранитељи му то, како кажу, саопште, или планирају да му кажу кад напуни седам година, јер док је мало „неће разу­мети”. Најбољи савет који сам прихватила јесте да дете треба да расте са тим сазнањем. Ово није само проблем који прати децу без родитељског старања већ се тиче и деце која не живе са оба родитеља. Најпре, нека сам појам хранитељ, усвојитељ, старатељ, маћеха, очух, исто као баба и деда, стриц, тетка, има равноправно место у комуникацији, како би детету било познато, доживљено као и сви други с којима се успоставља сроднички однос. Упечатљива је прича једног дечака који је, да је усвојен, сазнао у продавници: Шта се гураш ти мали што те мајка нашла на ђубришту? Родитељи усвојитељи су му објаснили да је њихова породица посебна, дали информације о биолошкој породици, али је његов страх да ће их изгубити био јачи. Следеће две године се није одвајао од мајке, са њом је ишао и на њен посао. Мајка усвојитељка је, како је он растао, све више била уплашена да он њу не напусти. Колико год да разумемо те страхове, они који су у улози родитеља треба да о томе причају са децом. Све више деце одраста са једним биолошким родитељем и његовим партнером и проводи време с другим биолошким родитељем и његовим

335


Примена научених лекција

pr om

o

партнером, што може бити компликовано уколико деца немају позитивну слику о томе. Посебно, када су односи између биолошких родитеља под тензијом након развода. Једна од тема је појам смрти, и то пре него што се с тим суочите у породици. Тежину овог разговора чини то што дете не може да схвати коначност живота. Искористите погодно време (ако постоји повод за ту тему, филм и сл.) да одговорите на пи­тање детета и рачунајте да дете већ нешто зна – видело је мртву птицу, бубу, чуло нешто. Од вас очекује искреност и објашњења. Реците оно што заиста знате и у шта верујете. Реците да не знате све одговоре, то одговара истини. Када дете схвати да сва жива бића умиру и да је то коначно и значи растанак са вољеним особама, концентрисаће се на питања кад ће се то десити. Хоћеш ли и ти да одеш на небо?

uk a

Пандемија вируса спречила је Милу да се виђа са својом баком, а тема умирања старих људи од ове болести изазвала је интересовање и страх и код мале Миле. Родитељи су одговорили на сва њена питања, некако је разумела да је то природно, да сва жива бића умиру, те да тада будемо тужни због растанка са њима. Али, добро је да се рађају нова жива бића и да тако живи свет функционише на планети Земљи. Ипак, први сусрет после два месеца паузе почео је Милиним бригама.

Ed

Мила: Баба, ја сам се јако бринула за тебе! Баба: Зашто, душо моја? Мила: Па, због вируса, знаш, неки људи су умрли од вируса. Били су стари! Баба: Хм, разумем. Да ли те интересује да нешто више сазнаш о томе? Мила: Тата ми је рекао да, кад људи умру, иду на небо и да будемо тужни кад оду. Ти нећеш још да умреш? Баба: Нико то не зна. Мислим да нећу. Што се вируса тиче, морамо да се пазимо, зато се не виђамо често. Мила: Зато не можемо да се грлимо! Баба: Да, али ја тебе грлим у мислима и кад причамо телефоном, уживам. Једног дана кад дође време да одем,

336


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

o

бићу срећна што ми је живот био леп, и то најлепши од када си се ти родила, а ти ћеш имати своју породицу и знам да ћеш ме се сећати. Мила: Хоћеш и ти да одеш на небо и да ли ћеш ме видети? Баба: То људи не знају. Неки верују у то и обично кажу: отишао је на небо. Оно у шта сам сигурна јесте да успомене не умиру. кад неко умре, ми га се сећамо и причамо о заједничким успоменама, тако туга пролази. Мила: Е па, ја ћу да причам успомене мојој деци.

pr om

ДА!

„Тешка” понашања деце

Ed

uk a

Нека деца могу бити посебно осетљива, захтевнија од друге, што од родитеља захтева посебне вештине и страте­ гије како би се носили са њиховим понашањима. Та деца се теже носе са својим осећањима, бурније су онда и њихове реакције, што често исцрпљује и плаши родитеље. Све што смо до сада научили примењиво је управо са њима. Што се родитеља тиче, добро је да знају да су то, како каже Андреј Фулер(30), заправо сутрашње вође. То су деца која знају шта желе и одлучна су да то остваре. У књизи Тешка деца овај аутор говори о њиховој енергији која никад не престаје, те даје идеје како се могу развијати њихови потенцијали и та огромна енергија усмеравати у конструктивне сврхе. (31) Деци је потребно наше саосећање кад се чини да га најмање заслужују.(31)

ДА!

(30) Андреј Фулер, клинички психолог и аутор бестселера Тешка деца, https:// zelenaucionica.com/5–vaznih–poruka–roditeljima–teske–dece/, 27.04.2021 (31) Др Луиз Партер (Louise Porter), дечји психолог

337


Примена научених лекција

o

Цитат о саосећању смо извукли на самом почетку, као претходно питање, јер ћемо се с тим борити: мораћемо да научимо како да искажемо саосећање кад нас понашање детета толико љути, али и да разумемо да је детету потребна родитељска подршка како би научило да се носи са својим осећањима. У налету тешких осећања, дете може испољити понашање којим доводи себе у опасност, угрозити друге, уништавати ствари... Издвојићемо неколико савета за давање налога деци за заустављање тешког понашања:

pr om

1 Смирено и полако приђите детету, позовите га по имену, остварите контакт очију, спустите се да будете у истом нивоу, док причате и шаљете невербалне поруке користите паузе да обезбедите дететову пажњу. Реците јасно шта од њега тражите, без много речи, директно, јасно, чврстим гласом а не љутитим, без повишеног тона, без молбе, без суза, без самосажаљења. Говорите разговетно и чекајте да дете одговори.

uk a

2 Не претерујте са налозима и не наређујте, не делите непотребне савете – дете треба да се смири да би вас чуло. Једно по једно упутство – да би се саслушало упутство, потребно је време. Дајте детету, на пример, 5 секунди да одговори пре него што предузмете следећи корак. Често су родитељи толико узбуђени да убрзано мисле и причaју и своје узнемирење преносе на већ узнемирену децу. Ова поступност и пауза добро ће доћи и родитељима.

Ed

3 Користите конструктиван (делотворан говор), што подразумева јасан начин комуникације – реците детету шта од њега очекујете: Ходај спорије, Говори тише! Изговорите прво акциони глагол („ходај”) да бисте били сигурни да вас чује и да дете фокусирате на радњу. Узнемирено дете није у стању да вас слуша. Користите позитивне инструкције (Пссст! Тише) а не негативне (Престани да вичеш. Престани да јурцаш!). Избегавајте критику, нека ваша упутства буду без сарказма, јер ће дете препознати непријатељство и неће одговорити сарадњом, и појачаће свој бес.

338


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

o

4 Будитe одређени, дајте јасне информације шта од вас може да очекује: Ту сам, бићу уз тебе, идем само да ти донесем јастук. Тешка понашања захтевају најпре да се дете смири, па ће први корак бити умиривање у наручју или га можете оставити накратко да буде само: Остани овде 5 минута, ја ћу бити у другој соби, доћи ћу да причамо кад будемо обоје довољно смирени, a ако је дете млађе од три године, останите заједно док се не смири и пошаљите му исту поруку.

Ed

uk a

pr om

Родитељи мале деце углавном имају искуства кад деца под дејством емоција бурније реагују. Дешава се сваком детету макар једном да под дејством снажних емоција реагујe толико бурно да губи везу са реалношћу. Најчешће се говори о изливу или нападу беса код деце, на пример: интензиван плач, вриска, шутирање, бацање по поду, бежање, ломљење ствари... Разлика у односу на свакодневне ситуације детета и уобичајених нежељених понашања састоји се у томе што не можете да се споразумете са дететом које се неразумно понаша, јер у том моменту не чује шта причате. Бесмислено је да га тада учите (то се пореди са ситуацијом кад се неко дави у води а ви га тад учите да плива). Детету које се баца на под у продавници јер жели сладолед не вреди да објашњавате како да се понаша или упозоравате да ће га болети грло и сл. то сте га већ научили. Фокус је на томе како да се смири дете, да се спаси (као дављеник), након чега следи учење. Утешите дете – Да би уопште могло да вас чује, најпре смирујете дете: то је кључ за даље активности. Прислоните га уз себе, држите га чврсто и нежно, топло говорите, на пример: Све је у реду, душо, разумем да си узнемирен, ускоро ћеш бити боље, бићу с тобом све док се не умириш, шшш! Ова блиска подршка може бити неопходна и старијој деци, све до четврте године. Присталице васпитања деце употребом моћи, односно награде и казне, могу се колебати код примене ових метода, односно да им миловање детета како би се умирило или дозвола да се умири неком пријатном активношћу де-

339


Примена научених лекција

pr om

o

лује као награда за лоше понашање. Деца су емотивнија од одраслих и основни задатак је да у детињству науче да управљају својим емоцијама и нагонима. Ако их кажњавамо зато што не знају да управљају својим осећањима, кажњавамо их зато што су деца. Мала Ема, као и сва деца, учи да се носи са својим осећањима. Реагује бурно на осујећења, плаче, баца предмете. Родитељи су променили приступ. Претходно су јој објашњавали, па игнорисали, остављали је саму, али се понашање понављало. Одлучили су да прихвате и разумеју њена осећања и науче је како да њима управља. Осмислили су и замену за понашање које је испољавала. Идем по мамин загрљај!

Ed

uk a

Ема је свако вече, док вечера на својој тераси, имала друштво јер се у башти оближњег ресторана у посебном аранжману и атракцијама одвијала вечера са групом гостију. Ема им је махала, причала, тако да су постали саставни део њеног вечерњег ритуала. Но, атракција је трајала кратко и непознати гости су одлазили, што је Ему страшно узнемирило и због чега је бурно реаговала, прекидала и одбацивала своју вечеру. Мама је узела Ему у наручје, мазила је, брисала сузе и нежно причала: Знам да си тужна што се прекида дружење, било ти је лепо. Сутра ће поново доћи. Сад ћемо да им машемо, шаљемо пољупце.

Ћао, ћао!

Сутра је Ема, кад су одлазили, најпре почела да плаче, а онда отрчала до маме да је загрли и окренула се делећи пољупце непознатим пријатељима. Њене непримерене реакције су редуковане и у другим ситуацијама. Ема је нашла своју сигурну базу и, кад год је имала налет чудних ДА! вибрација, трчала је код маме да добије утеху.

340


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

Примените позитиван тајм-аут ако је дете сувише узнемирено, демонстрира бес тако што повређује друге или себе:

o

Идемо у собу да се смиримо!

pr om

Склоните дете – Дете које је преплављено емоцијама одведите у његову собу да се одмори и уз неку активност смири – са дететом млађим од 2,5 – 3 године иде и родитељ (васпитач).

Ed

uk a

И одрасли, када су узнемирени, бирају да се изолују од других, да се одморе уз музику, вежбају, или гледају телевизију, било шта што може помоћи, али не и да буду сами и „зуре” у плафон. Када је дете старије, може бити склоњено само у просторију да се смири. То време је погодно и за родитеља, коме је такође потребно време када није у стању да помогне детету да се смири, кад је љут и не може дете да загрли. Може да каже: Потребно нам је време да се смиримо. Кад будемо боље, наставићемо разговор. Код већине деце напад беса ће се тако завршити. Никад не испуњавајте жељу која је код детета изазвала бес. На пример, да му купите играчку или дозволите да уради нешто што је желело, јер ће развијати овај образац понашања који ће донети пуно мука надаље. Ако будете доследни, временом ће дете научити да се носи са својим емоцијама и управља својим понашањима. Тајм-аут није применљив за свако дете!

За неку децу изолација може бити опасна, ако показују озбиљније нападе беса са вриштањем, самоповређивањем. Тада ћете остати са дететом, држати га у наручју све док се не смири, уз љуљање и топле умирујуће речи, као на пример: Биће све у реду, ту је мама/тата.

341


Примена научених лекција

Кад се деца свађају око играчака и то прерасте у тучу, те неко дете бурно реагује, било да је то у породици или вртићу, треба поступити слично. Ако код детета виновника туче препознате напад беса, немогућност контроле осећања, неопходно је да га смирите, али и да негујете дете жртву. Приљубите дете уз себе док истовремено саосећате и негујете повређено дете. Када се жртва умири, окренућете се виновнику речима:

pr om

o

Ја не бих дозволила њему да то уради теби, па стога не могу да дозволим теби да то чиниш њему. Сада је потребно да останеш уз мене док не будем видела да си боље и да ће и друга деца бити безбедна.

uk a

Потом наставите активности уз присуство детета које вам може помагати или само посматрати, необавезно разговарајте о било чему, уједно правите друштво детету док се потпуно не смири. Када се дете смири, онда разговарај­ те о томе да разумете његову љутњу, причајте о другим начинима како се љутња испољава а да не повреди друге, да може да бира сам начин који му одговара и да каже кад је спреман да се врати и настави игру, или остане овог пута ван игре. Можете применити и неку другу последицу која је у складу са прекршајем. Кад се смири, учите га прихватљивом начину испољавања емоција.

Кад дете удара родитеља?

Ed

Вероватно сте видели сцене незадовољног или љутог детета како удара свог родитеља. Реакције родитеља су различите. Неки су постиђени, посебно ако се то дешава пред публиком, па не реагују, неки ће узвратити ударац или да покажу да то није лепо или као казну за лоше понашање, или применити неки други облик казне – викаће на дете, отерати га у собу, прекинути дружење и сл. Погрешићете ако му узвратите ударац. Само ћете га учврстити у уверењу да је у реду ударити другога кад си љут. Морате га разуверити да то није у реду и да му покажете на делу. Погрешићете и ако не реагујете одмах јер не желите публику, зато што се реагује одмах и дете васпитава где год да се нађе у тренутку настанка нежељеног понашања.

342


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

pr om

o

Покажите детету како да испољи бес на прихватљив начин. Одговорите на ударање тако што ћете га ухватити за руку чврсто, никако грубо, и казати: Не смеш да ме удараш! То ме боли. Знам да си љут, али не можеш да ме бијеш. Саопштавајте му чврстим гласом и ставом, јер га учите правилима понашања, и не одобравате његов поступак, а не његова осећања. Остаје следећи корак – да га научите које је понашање прихватљиво а које није. Допустите детету да шара по папиру, да удара јастук (тако ударац неће никога болети), да трчи по парку, да навуче боксерске рукавице и удара у џак за бокс, а кад се умири, разговарајте са њим смирено и допустите да вам каже како се осећа, без осуђивања. У ситуацијама када је дете јако узнемирено примените кораке за смиривање детета које су савладале емоције.

Свакодневне препирке и свађе

Ed

uk a

Мала деца, браћа и сестре, често имају сукобе и боре се за своје позиције и интересе. Уколико нема агресивности, најбоље је користити технику немешања и пустити их да сами решавају сукоб. Може звучати да им дајете велики задатак и да је лакше да ви пресудите и кажете им шта да ураде, но ускратићете им најдрагоценије учење кроз лично искуство. Братско-сестрински односи су праве прилике за учење заступања својих интереса и стицања преговарачких вештина и компромиса, што ће им у животу много значити. Можда њихова решења до којих дођу нису увек по мери родитеља, но временом ће научити јер ће искусити и природне последице. Избегавајте да ви све држите под контролом и пресуђујете. Кад год имате прилику, дајте им шансу да сами изађу на крај са својим проблемима и то методом решавања сукоба без губитника. Ваше је да их томе научите. За учење користите све методе које овде заступамо. Избегните грешку кажњавања и једног и другог или проглашавања кривца. Код сасвим мале деце можете користити и одигравање улога, кад ћете се ви укључити и научити их неким вештинама преговарања, стављајући их у улогу брата или сестре, родитеља или других особа, питати их како су се осећали

343


Примена научених лекција

у тим улогама, да би развијали емпатију, као значајну за преговарачке вештине.

Мораш да ми купиш!

uk a

pr om

o

Куповина ствари коју деца желе представља још једно подручје учења. Од силне љубави према свом мезимцу, већ од рођења почиње утркивање ко ће више и боље да му купи. Нека деца имају толико играчака и ствари да су изгубила критеријуме вредности и радости, па стално траже да добијају нове и скупље ствари, којима се кратко обрадују, а већ траже нове. Она расту као незасита деца тражећи срећу у материјалним стварима и ускраћена су за усхићења и радост коју доживљавају изнутра за своје заслуге и вредност свог рада. Зато је ово задатак на коме родитељи раде са децом од њиховог рођења. У чему је проблем? Деца траже оно што желе, не што им треба, па тако гомилају ствари које не користе, не знају да цене вредност новца, не разумеју планирање и вредност штедње и радост зарађивања за ствари које им требају и које желе. Сматрају да родитељи морају да им удовоље.

Али, ја желим само лего коцкице!

Ed

Петогодишњи Миша много воли лего коцкице и куповао би их сваки дан. Родитељи су свесни да га то усмерава једнообразним играма и упозоравају га и на цену, што Мишу води да размишља и почиње да планира (у складу са својим узрастом). Он се фокусирао на проблем цене, не одриче се своје жеље, али је разумео и прихватио да има и друге играчке. С родитељима се договорио да му купе за рођендан лего 6+, који је међу скупљима, треба доста пара, али ће он сам да их саставља, чува делове и до следећег рођендана неће тражити лего коцкице. Ближи се шести рођендан, он зна да су за 7+ још више цене, изабрао је просечну цену, а овог пута је баба обећала да ће му их купити. Показао je велику креативност и самостално креирао и склапао нове играчке од лего коцкица. Неколико пута је упозорио бабу да је то пуно пара, а онда

344


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

o

Опет зека? Па баба!? Нисам више беба!

pr om

предложио да се деда и она удруже и купе заједнички поклон, а ако недостаје, он ће додати из своје касице прасице. То је била прилика да разговарају о вредности новца, али и о функционалности и правом начину коришћења играчака. Назире се мудрост код Мише и учење преговарачких вештина за остваривање циља. Био је поносан на себе кад је добио похвале и искрено дивљење за своје креације, избор играчака и њихово чување. Бабу је освојио и изјавом да неке фигуре које има нису агресивне.

ДА!

Ed

uk a

Са школарцима je пожељно навикавати их на штедњу. За неке ствари се можете договорити да дете уштеди од свог џепарца, или да половину дају родитељи а остатак оно. Такође, добро је научити децу штедњи. Потребно је да му објасните како функционише штедња у банци и мотивишете га да сакупи нешто новца (можете мало и да помогнете) и одведете га у банку да отвори рачун, а после тога можете то прикладно да прославите у посластичарници или на неком њему омиљеном месту. За старији узраст веома је поучан пример једне мајке који нам је доставила у свом извештају. Модерне патике

Александар има 17 година и никада није задовољан куповином и одабиром патика. Оне које се њему свиђају и које су у моди недоступне су за њихов кућни буџет. Последњи пут је пожелео патике које коштају скоро као пола плате његове мајке. Мајка: Да ли би ти пристао да цео месец радиш како би мени купио патике а да ти притом не остане ништа новца? Александар (одлучно): Да, ја бих свом детету испунио жељу!

345


Примена научених лекција

pr om

o

Мајка: Могу да ти купим ове тегет, а ако не желиш, предлажем ти да нађеш неки посао, за време распуста, како би сакупио нешто новца и купио које ти желиш. Александар прихвата предлог и ради на утовару и истовару камиона у оближњој фабрици. Кад је примио своју зараду, пошао је са мајком у куповину. Мајка: Очекујем да ћеш данас бити задовољан куповином и да ћеш плату потрошити на прави начин. Александар дуго бира патике. Majкa: Шта кажеш за ове патике, видим да су модерне, носе их млади? Александар (приметивши да су скупе): Видиш ли колико оне коштају? Мајка: Али сад имаш довољно новца за њих. Александар: Купи ћу ове (јефтиније), оне су и за јесен. Мајка: У реду, лепе су, лепо ти стоје. Александар: Купио сам добре патике, а остало ми је још новца за куповину. Супер сам прошао. ДА! Мајка: Наравно, драго ми је због тога. Поносна сам на тебе.

Ed

uk a

Сјајно обављено. Није било критике, није било придиковања, предавања, а опет сјајан резултат на сопственом искуству младића. Maјка је разумела жељу детета, јасно исказала свој став и препустила му да сам нађе решење. Не само да је дошао до патика сопственим радом него се суочио са својом жељом и кориговао себе, научио да цени новац и формира систeм врeдности, на шта заиста може бити поносан, као и његови родитељи.

346


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

Јутарња рутина

uk a

pr om

o

Јутро је важан део дана који често почиње ужурбано. Трка да се сви обуку, спреме ствари за вртић, школу, посао, понесу домаћи задаци, стигне на време – све то може толико да исцрпи и умори да се део те тензије преноси и на дневне активности које чекају све члaнове породице. Тај проблем мучи све родитеље. Ако смо, учећи досадашње лекције, усвојили приступ да одгајамо самопоуздану и одговорну децу, онда је овај период права прилика да преузму одговорност као први корак на путу да постану успешни одрасли, јер на тај начин вежбају и уче како да воде рачуна о себи, да буду самостални. Све око чега потежу своје родитеље, или родитељи раде њихове послове, не чини им услугу. Деца одређеног предшколског и школског узраста могу сама да се обуку, спреме доручак и ужину, припреме школске торбе. Како родитељи могу да помогну? Заједно са децом могу направити интересантан подсетник коме заједно могу дати неки посебан назив, на пример: По јутру се дан познаје, Чаролија нашег јутра, Јутарње фрке и трке... То је обичан хамер на коме су исписане и нацртане јутарње обавезе, поред којих стоји и сатница како деца не би одуговлачила и постигла да све обаве на време. Јутарње фрке и трке

Устајање Облачење, чешљање, прање зуба

7:30

Доручак

7:50

Спремање ужине Храњење пса Паковање школске торбе

8:10

Облачење капута и обување, узимање ужине и торбе, полазак у школу, вртић, посао

8:30

Међусобно поздрављање уз жеље за успешан дан

Ed

7:00

347


Примена научених лекција

Родитељ прати дете, похваљује га, повремено га и подсети, али не ради послове уместо њега. Ако овај подсетник, који је у ствари списак правила, не успева, додајте му последице: 1 Свако је одговоран за извршење обавеза са списка.

pr om

o

2 Ко не обави своје задатке на време, имаће последице: увече треба да обави задатке које је пропустио тога дана (а могуће их је увече обавити, нпр. паковање школске торбе, ужине...) и иде сат времена раније у кревет да би био одморан за следећи дан и да све задатке обави благовремено. (Може и обрнуто, да ујутру устане сат времена раније ако је процена да је то ефектније.)

Вашар у дечјој соби

Ed

uk a

Родитељи су уморни од склањања ствари за својом децом и подсећања да ураде своје задатке. У њиховој соби је вашар. Свега на све стране и без икаквог реда. Кад дају задатак да се соба среди, добијају одговор: Сад ћу, што траје, све док се родитељ не наљути и сам уради или проспе рафале увреда. Али то није решење. Научите дете на време да је то његов редован задатак, да је важно за његов развој. Ево још једног израза: Ред у кући – ред у глави, који је повезан са неким истраживањима да неред (али и прете­рани ред!) може бити показатељ здравља личности. Почните са увођењем реда у кући од рођења. Већ смо помињали (код успостављања граница и правила) колико је то значајно за развој детета, те да мала деца имају потребу да све буде усаглашено са редом у њиховој глави. Имају снажан осећај за ред и воле да све буде на свом месту. Искористите то као предност да на време, пратећи потребу детета, научите дете да одржава ред у својој соби. Родитељи се често питају зашто њихово дете у вртићу сасвим нормално враћа ствари на своје

348


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

Ed

uk a

pr om

o

место, а код куће то не ради. Да ли сте у кући обезбедили место за сваку играчку? Ако јесте, да ли играчке враћа на место дете или то ви радите? Да ли такав ред постоји у целој кући?

Научите их реду и обавезама од малих ногу. Не скупљајте играчке кад се дете успава. Радите то заједно. Нека то буде уобичајена рутина. Деца воле игру и да у свему уживају. Не воле ни наредбе. Осмислите скупљање играчака као игру кроз коју ће и учити. То онда није само сређивање нереда, већ и дружење, зближавање, учење... вишеструко корисно за развој детета. На пример: такмичење ко ће први, или највише да сложи црвених ствари, округлог облика... Можете увести и нека правила и сл.

349


Примена научених лекција

pr om

o

Обезбедите место за сваку играчку. Не претрпавајте полице (сада деца имају пуно играчака) јер превише играчака у простору око детета изазива више стимулуса, дете не може да се одлучи коју би играчку, то га фрустрира, не задржава пажњу. Ви му понудите играчку а оно је баца. Плачљиво је, а пуна соба играчака? Склоните вишак играчака из видног поља детета (посматрајте дете и видећете да неке играчке уопште не узима). Можете издвојити омиљену играчку коју ћете давати детету да га забавите и којој ће се још више радовати. Ако своје дете нисте научили на време овим обавезама, онда је крајње време да то урадите кад приметите неред и хаос у соби, на који оно не реагује.

uk a

1 Погледајте да ли имате вишка ствари, одвојте време и направите ред (заједно са дететом), тако што ћете ствари које се не користе, играчке које је дете превазишло, књиге и часописе који тренутно нису у употреби и друге ствари, одвојити и сложити по употребљивости. Неке ћете поклонити, неке склонити у подрум, неке ставити на више полице ако се не користе често, а за актуелне обезбедити посебна места као што су кутије за играчке, уредне и обележене полице за књиге и одећу и сл.

Ed

2 Успоставите рутину за одржавање реда, што најчешће недостаје. Направите подсетнике за дете и укључите у свакодневне обавезе редовно враћање ствари на место, свакодневно, на пример: ујутру се намести кревет, постељина стави на место; увече се спремају ствари за школу, тако да се ујутру не троши време на то; прљаве ствари се стављају у корпу за веш; по повратку кући ципеле се стављају у ципеларник, јакна у орман, нема разбацивања ствари по целој кући. Једном недељно се усисавају собе, брише прашина, пресвлачи постељина итд. Дакле, кључне су припреме и увођење рутине, као и код јутарње рутине у претходном примеру. Можете помоћи праћењем и подсећањем: Како иде спремање собе?

350


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

3 Када се дете не држи рутине, можете применити већ научене лекције, као што је нуђење избора: Желиш ли да прво сређујеш књиге или да одвојиш гардеробу за прање? или Бакино правило: Чим будеш средио играчке, можеш да идеш напоље да се играш, сутра ћемо прати веш. То је због оних мањих задатака на почетку, како бисмо успоставили рутину. Користите и похвале и приметите труд.

uk a

pr om

o

4 Уколико и даље немамо сарадњу детета, можемо користити последице, на пример: – затвор за играчке (можете имати другачији назив, само ваш, креативност је пожељна) – припремимо посебну кутију, у коју на одређено време затворимо играчке; – природне последице – ако не одвоји своје ствари за прање, неће бити опране, а када жели да изађе и тражи омиљену кошуљу, искажите саосећање, не придикујте; – логичне последице – у несређену собу не може примати своје друштво, а ако не може да угости своје другове, није у реду да оно одлази у посете, и сл.

Ed

5 Код старије деце, која упркос свим претходним покушајима пружају отпор, примените метод Заједничко решавање проблема и на крају Анализу проблема, уколико проблем опстаје упркос свим претходним покушајима, како бисте имали план за решење проблема. Нема одустајања. 6 Обавезно: Похвала за позитивне промене, током било које фазе процеса, као подстицаја за поспешивање понашања.

Непристојан речник Предшколцима се, током овладавања вокабуларом, дешава упознавање са речима које изазивају пажњу – позитивну или негативну, али имају моћ. Тако постају интересантне псовке, иако они не разумеју шта значе.

351


Примена научених лекција

Ed

uk a

pr om

o

Неким родитељима буде и симпатично кад чују свог мезимца како псује, другима то не смета јер је баш од њих дете научило те речи, чије значење не зна, али се користе кад си љут, а неки ће пак одмахнути руком и рећи Још је мали, ништа не разуме или чекати да се то само реши јер Сада је у тој фази. А деца су деца, уче, упијају као сунђери. На крају, кад-тад ће од неког чути, ако не чује у својој кући. Питање је како се понашати у тој ситуацији, односно да ли тој појави прилазимо озбиљно, исто као и другим лошим понашањима. Спада ли ово у групу понашања за које мислимо да ће временом нестати? Слична је прича са лажима и узрастом детета кад је то део маште, а кад се свесно користи због неке добити. Ако се подсетимо неких лекција које смо прошли, као она неуролошка објашњења о навикама, и колико треба да се од неке навике дете одвикне, мислим да је ово проблем по тежини као и сви други, ако се правилно не третира. Једно од решења је превенција – дакле, избаците псовке из свог речника да бисте деци дали пример, учите дете да разуме лепе и ружне речи, повећавајте временом лепе речи у употреби, и похвалите дете кад их користи, уведите правило и последице за употребу ружних речи. Кад вас дете чује како изговарате те ружне речи, не правдајте се, нарочито ставом да одрасли могу да псују, већ можете рећи истину: Понекад те речи саме изађу из уста, иако не желим, мораћу још да вежбам и научим друге речи да бих ове потпуно избацио. Ако сте увели последицу да за сваку изговорену реч убаците 10 динара у касу, и та средства уплаћујете у неки фонд за децу, то важи за све чланове породице. Причајте са децом о томе да се неконтролисано могу користити те речи, како је тешко одвикавање, колико њихова употреба нарушава говор и углед детета и одраслог итд. Ваше дете ће кад-тад употребити ове речи, можда их и кришом користити. Нема затварања очију и одлагања учења. На следећем примеру показаћемо неке идеје за решавање проблема, користећи лекције које смо научили.

352


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

Непознате речи љуте тату?

uk a

pr om

o

Трогодишњи Петар се већ навикао да користи Страва! Што су лепе речи, прште похвале јаке ове речи! са свих страна на његове одговоре Не, хвала, Жао ми је, али не желим... У вртићу имају новог дечака, кога све чешће помиње. Једног дана, Петар се саплео и замало пао, и притом је излетела таква псовка из његових уста, да се тата укопао, заузео „Ф” положај и строгим гласом викао: Одакле ти те речи? То само безобразна деца говоре. Срам те било! Петар је био потпуно збуњен: Ове речи су тако моћне. Шта ли оне значе, кад одрасли тако реагују? Следећих дана је доносио нове речи и испробавао њихово дејство. Избегавао је тату, али је баби, деди и мами више пута понављао шта је данас друг у вртићу изговорио.

НЕ!

Ed

Одрасли су одлучили да са њим разговарају и примењују исту стратегију: 1 Објаснили су му да су то врло ружне речи, да се у њиховој кући не користе и да они неће да учествују у таквом разговору. Кад неко тако прича са тобом, значи да те не поштује. Било је питање зашто су те речи толико ружне, збуњености јер је он чуо још неке „велике” људе да их изговарају, користе их неке особе које он много воли, а на телевизији тако причају и глумци. Одрасли су били доследни. Петар је већ добио довољно објашњења. Ако је љут, може да користи неке

353


Примена научених лекција

друге речи, од којих се њему допало Иди у першун и Мајко мила.

pr om

o

2 Следећа лекција коју је требало да научи јесте како да се он понаша у друштву људи који користе псовке и ружне речи. Наставио је да, чим дође из вртића, препричава догађаје и цитира шта је друг изговорио. Мама је устала и кренула у другу собу, док је Петар вукао за руку да јој исприча до краја. Мајка је реаговала: Не волим кад ме неко не поштује. Нећу да слушам те безобразне речи. Идем у другу собу. Кад одлучиш да причаш без тих псовки, позови ме. 3 Дајте увек пример замене за ружне речи и понашања у тим ситуацијама. Петар је временом почео да стављa руку нa устa или шaпуће кад препричава како их је неко употребио. Kaд чује неког од одраслих да псује, узвикнуо би: Хеј, то су ружне речи!

Ed

uk a

4 Дошао је и дан за награду. Мами је васпитачица рекла да је Петар данас имао расправу са једним дечаком који је користио ружне речи. Окренуо је леђа и рекао му како не жели да га слуша док псује, јер то значи да га не поштује. Петар је добио загрљај, похвалу родитеља који су били поносни, а он је био срећан што је савладао још један развојни задатак. Научио је како да одговори на лоше понашање. Није мало. Петар озбиљно развија самопоуздање. ДА!

Шта кад старија деца псују?

Старија деца разумеју значење псовке. Са њима можете користити неке од техника: информисање, „Ја-говор” и изражавање јасног става о речнику који се у кући користи, као и да, ако настави, осети последице.

354


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

Прекид разговора

Прекидам овај разговор!

uk a

Неће ваљда?

pr om

o

Дванаестогодишњак који, у току разговора са мајком о договору изласка са друговима, неколико пута опсује и користи вику и ружне речи, може се дисциплиновати на следећи начин: Такав речник је неприхватљив. То је исказивање непоштовања. Не желим да разговарам са сином који користи такав речник. Потребно ти је да размислиш које речи треба да избациш из свог речника и којим другим речима можеш да изразиш оно што желиш. Тада ћу радо с тобом наставити разговор. Зато прекидам овај разговор.

Ed

Будите доследни и не журите да наставите разговор, без обзира на то што се детету жури. Неки људи одлажу суочавање детета са непристојним понашањем јер сад није прилика, рећи ћу му кад се врати, или га одмах изгрде и сматрају да су завршили. То не доприноси учењу и промени понашања. Проћи ће и тај развојни тренутак као прилика за учење. Пре него што наставите разговор о теми коју сте прекинули, разговарајте са дететом о онима који користе псовке и неучтив језик. Разговор може почети питањем шта мисли о људима који псују и зашто то раде. Већ сте рекли да је тај речник одраз непоштовања људи, може се разговарати и о томе да ли ти људи поштују себе, какво је њихово самопоштовање, да ли они имају говорничке вештине и богат вокабулар; да ли у свом друштву препознаје такве особе и колико псовке користе да би изгледали важни, и да ли је то прави на-

355


Примена научених лекција

pr om

o

чин да се скрене пажња на себе. Завршите разговор чврстим ставом – у вашој породици није дозвољено псовање, односно, да чланови ваше породице не користе такве речи никад. Једна мајка је одлучила да својим пубертетлијама, које је чула да са својим друштвом користе безобразне речи, постави питање да ли знају зашто су те речи недопустиве, непристојне, безобразне и схватила да они о томе не размишљају. Као да се утркују ко ће више псовки изговорити. Одговорили су јој да те речи сада сви користе. Није желела да њена деца по аутоматизму раде што и друга, па је одлучила да их директно суочи са значењем тог „кул” речника. Псовке повређују све нас!

Ed

uk a

Мајка: Претпостављам да разумете да глагол који се налази у свакој псовки значи грубост и напад на тело, углавном жене, коју те псовке често именују као мајку, или сестру, као и да су зачињене изразима који означавају делове мушког и женског тела и скрнаве нешто што треба да представља најлепшу интиму човека и жене. Деца: (Тајац, сагнуте главе.) Мајка: Сваки разговор у коме ви учествујете, и кад ви не псујете већ ваши саговорници, представља ваше учешће у скрнављењу у коме неко вређа, срамоти и прља мене, вашу мајку, твоју сестру или брата, или нечију мајку, сестру, брата, оца, које разумно људско биће треба да штити и да поштује што их има. Деца: Али мама? Па ми не мислимо ни на кога! Мајка: То не може бити изговор. Анализирајте псовке које се користе у вашем друштву па ћете ми онда рећи колико вас повређују, и све нас. Верујем да ћете добити одговор због чега се то не може толерисати. Убеђена сам да ћете тада знати како да то зауставите.

Кад у неким годинама деци нешто забрањујете, као да им гурате трн у око. У пубертету лутају, траже себе, посрћу и устају. Па помогните им. Отворен разговор ће вас приближити детету, а њему ће омогућити да истражи своја понашања и добије одговоре на питања. Јасна је и порука

356


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

да им је такво понашање неприхватљиво, не само у кући већ и у друштву.

Ја сам власник свога тела – ја одлучујем

Ed

uk a

pr om

o

Упућивање детета у тајне његовог тела и интимности припрема је за одговоран однос према здрављу и личној срећи, али и самозаштити од његовог повређивања за које се сви облици злостављања везују: физичко, сексуално, психичко, и занемаривање. Увек се ради о повреди тела на које предатори насрћу и кад је мало и недорасло за неке функције. Најчешће дилеме и, пре свега, незнања родитеља везана су за сексуално васпитање. То је озбиљна тема од које многи родитељи беже, а чули смо и неке који се чуде да се захтева увођење тог предмета у школу, упркос свим неукусима и претњама за развој и сазревање деце које долазе са малих екрана, који уместо родитеља „васпитавају” децу. Родитељи не знају како да поступе кад се на екрану, док прате неку своју емисију, појаве насилне сцене огољених тела као најава за следећи програм, и то се одвија пред очима деце млађег узраста. Неки родитељи посежу за даљинским управљачем и панично журе да склоне нежељени садржај са екрана, други стављају руке на очи свог детета, а има и оних који окрећу главу да деца не гледају. Стиде се. Исто се понаша и њихово дете, ћутке посматра, не коментарише, не пита, и тако сексуалност, једна природна потреба, постаје табу тема. Кад уђу у пубертет, затечени променама и питањима која их прате, потражиће порно сајтове и друге агресивне садржаје, до којих се, нажалост лако долази. Као и све друге теме развоја деце које смо издвојили, и овде ћемо следити приступ васпитања као процеса који почиње од рођења, траје и одвија се на принципу учења детета да хода – покушава, устане, падне, направи неколико корака, све док сасвим не овлада и сигурно се креће самостално. Ми не можемо да ходамо уместо њега. Али, све док учи, ми смо ту уз њега, помажемо, објашњавамо, охрабрујемо и пустимо га кад смо сигурни

357


Примена научених лекција

да може само и зна да се самозаштити. И даље смо увек ту за њега. Учите дете да успоставља контролу над собом и својим телом

Ed

uk a

pr om

o

Радите то одмалена. Док је беба и потпуно зависна од родитеља, бринете се о њеном телу, пажљиво, нежно и само ви као родитељ негујете интимне делове тела. Како расте, док дете још увек купате, додајете му сапун да само пере интимне делове тела, подучавате га како се одржава хигијена појединих делова тела и, кад буде спремно, осамостаљујете га. Припремајте га од раног узраста да чува себе и своју приватност. Научите дете да каже „Не” и то кад треба. Учите га постављањем питања: Хоћеш млеко, на које је са­свим у реду његов одговор „Не”. Учите га за одрасло доба и да зна да каже „Не” кад добије непримерене понуде (цигаре, дрога, учешће у тучама) или угрожавање његовог тела (сексуално узнемиравање и сл.). Добро је учити дете да успоставља контролу над собом и својим телом од малих ногу. На пример, често су одрасли напасни и грле и љубе децу, и види се да дете то трпи. Посебно је деци непријатна та врста блискости у пубертету, када се дешавају промене на телу. Потребно је научити га да каже одлучно: Не, не желим да ме љубиш, смета ми то. Добро би било да као правило одрасли користе питања: Смем ли да те сликам и сачувам твоју слику? Да ли могу да те загрлим, пољубим…?

Научите ваше дете да, ако није добило ово питање, одбије да се фотографише, као и да дозволу никад не даје непознатим особама, и да то пријави родитељима.

358


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

Хеј, ово је моја интимна зона!

pr om

o

Миша је рано научио да користи ношу, али и правило да, док је у купатилу, нико не улази, да је то његова интимна зона, као и коме може да допусти да му помогне у хигијени тела и који делови тела су интимна зона. Био је сав важан и увек, ако неко хоће да уђе у купатило, узвикне: Хеј, ово је моја интимна зона. Ти не можеш да уђеш. Куцај! Знао је да заустави руку ако га неко мази и да скрене пажњу где је његова интимна зона. ДА!

Ed

uk a

Припремите дете за промене и развој сексуалности, као једном сегменту општег развоја – разговарајте са њим прилагођено узрасту током одрастања. Не жмурите пред непријатним сценама и кад промените програм на ТВ-у, објасните зашто сте то урадили, зашто те сцене не треба да гледате, зашто су штетне и нереалне, те да због тога могу да изазову непријатна осећања и погрешну слику о нечему у чему деца немају искуства. Одговорите на сва питања у складу са његовим узрастом и оставите простор за разговор током раста и сазревања детета. Осигурајте се и искључивањем могућности гледања агресивних филмова, игрица, порно садржаја и објасните деци зашто је то за њих лоше, односно да утиче на формирање нереалне представе и штети њиховом развоју. Припремите их за пубертет на време.

Тихана, жена у педесетим годинама, са којом смо разговарали поводом несналажења у васпитању детета, отворила је први пут тему свог првог љубавног искуства и питање које је мучи: да ли је то што је доживела било насиље? За нас професионалце је ово био још један аларм. Сексуалност је, више него икад, важна тема за разговор са нашом децом. И то нас родитеља, јер ако ми не причамо о томе, прича-

359


Примена научених лекција

ју неки други, посебно модерна средства комуникације и то најчешће са садржајима насиља и штетним порукама са последицама на развој деце. Пример из праксе једне мајке у наставку може вас упутити у вештине родитеља да се и са овим задатком носе. Да ли да јој кажем и када?

uk a

pr om

o

Притиснута тешким информацијама о опасностима које прете деци, мајка 12-годишње девојчице данима се припремала како да започне причу о сексуалности и како да је заштити од нежељених искустава и насиља. Питала се да ли је рано, да ли је у реду да она са њом прича, осећала је и стид јер ће ћерка открити део интиме одраслих и њеног искуства и како ће то она која је још увек дете примити. У једном моменту је схватила како је најбоље да она као мајка отвори тему и веровала је да ће се снаћи. Тако је и било. Највећу подршку добила је од ћерке, која се сагласила и током разговора упијала сваку реч.

Ed

Говорила јој је о развоју њеног тела, променама које већ примећује, да је ускоро очекује једна значајна промена (менструални циклус) о којој јој је раније причала и продубила ту причу са више објашњења у складу са њеним узрастом. Уследио је и део заштите свога тела, потенцирања да она располаже својим телом, као и да постоје лоши људи и да могу да је повреде. Разговор се ширио спонтано, ћерка је имала и питања и изгледало је да је све објашњено. У завршници разговора мајка је схватила да је тема била сексуалност а да је фокус њеног излагања био на упозорењима и страху од повреда, те да осећа извесну напетост код ћерке. У глави јој се вртела порука „проклето женско”, коју су слале мајке из њене младости и схватила је да то не жели да поручи својој ћерки. Изговорила је: Знаш, ово је део приче који је сада приоритет да би знала да се заштитиш. Има други део који се односи на лепоту односа жене и мушкарца. Твоје тело се мења и када

360


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

постигнеш физичку и психичку спремност и када будеш неког волела и он тебе, биће то лепо искуство. Причаћемо и о томе. То је врло важно.

pr om

o

Ћерка се насмешила, а мајка није била сигурна да ли је разумела, и шта ако жури са тим новим искуством. Одговор је стигао у ћеркиној 15. години. У њену школу дошла је девојчица која је живела у иностранству. Разговарале су о њој и њеним искуствима о животу у земљи из које је дошла. Ћерка је сасвим отворено поделила са мајком причу своје другарице да у тој земљи, већ у њиховом узрасту, све девојчице имају сексуално искуство, укључујући и њу. Мајка је заћутала, онда изговорила Jел’? Олакшање је стигло кад је ћерка изговорила: Мислим да фолира да би била важна. Уосталом, то је прерано! Сексуално васпитање траје током одрастања, а деца добијају:

uk a

– тачнe информацијe с циљем да разумеjу своје тело и доносе смислене одлуке, поштују себе и партнера и воде бригу о свом сексуалном здрављу; – разумевање како се сексуалност уклапа у целокупно здравствено стање и да је нормалан део сваког човека током целог живота.

Пубертетлија у кући

Ed

Ако сте мирно и без већих проблема стигли до пубертета, време је да и вас изненади пубертетлија или адолесцент. Сетите се да сте и ви некад пролазили те бурне и лепе године и изненадили себе неким понашањима. Што не би могла и ваша деца да вама приреде нешто од тога? Припремите се, то је једини савет. Родитељи се најчешће збуне дрскошћу коју деца показују и то доживе као непоштовање, што код њих изазива повређеност и бес. Зар и моје дете?, запитају се, а мислили су да се то њима неће десити.

Уф! Нико ме не разуме!

361


Примена научених лекција

pr om

Ништа ја не морам!

o

Подсетите се шта разумемо и прихватамо а шта не допуштамо. Разумемо да је у пубертету, да има различита осећања, променљива расположења, али не толеришемо лоша понашања. Применићете, у зависности од ситуације, „Ја-поруке” ако ви имате проблем, онда активно слушање ако дете има проблем, али никако не дозволите себи да склизнете из колосека и примењујете „Ти-поруке”. Знате да би то лоше утицало на ваш однос и родитељски ауторитет, и да се обично то дешава у овом осетљивом периоду.

uk a

Дивнин тата не препознаје своју ћерку. У последње време као да га не поштује, виче, наређује му, притом је потпуно неорганизована. Дивна увек у последњем тренутку завршава ствари и подиже тензију свим укућанима. Тако успаничена, почиње да виче и тражи помоћ. Тата, устај брзо, мораш да ме возиш, ’ајде, бре, закаснићу! Где ми је ташна?! Додај ми кључеве! Тата: Одбијам да поступам кад ми се каже да морам да радим све што неко пожели, речима које не желим да слушам и тоном који не желим да чујем од моје ћерке. Оно што бих волео да чујем јесте: Тата, касним, да ли можеш да ме одвезеш? Нисам рачунала да ћу се оволико задржати са припремом!

Ed

Joш ниси устао? Мораш да ме возиш!!

362

А, не! Не морам да возим неког ко ми не показује поштовање!


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

o

Дивна је под тензијом. Тата је забринут због таквог понашања и зна да то треба да исправи. У типичним реакцијама, родитељи своју бригу и незадовољство таквим понашањем најчешће „решавају” „Ти-говором”. Да је Дивнин тата одговорио „Ти-порукама” као што често радимо: Безобразна си, неваспитана, како те није срамота, са оцем се тако не разговара, не можеш ти мени да наређујеш... – Дивна би се осетила угрожено, одговорила нападом, дошло би до прекида комуникације, а понашање се не би исправило. Ево шта је Дивнин тата урадио уместо типичних реакција:

pr om

1 Овај тата је изабрао да примени „Ја-поруку” – да покаже своја осећања, због њеног понашања и јасан захтев, што је и урадио.

uk a

2 Ако би ћерка одговорила у маниру у ком је почела, свађалачки, без обзира што отац има ненасилну комуникацију и позива је на сарадњу, нарочито ако је раније практиковао „Ти-говор”, може се десити и да она не чује шта он прича. Он би тада морао да заустави то понашање тако што ће изаћи из собе говорећи: Не желим да слушам такав разговор. Можемо да разговарамо кад ми покажеш мало поштовања.

Ed

Постоји изрека „за свађу је потребно двоје”. Одласком из собе отац јој даје и време да се смири. Касније, кад се смири, могу да разговарају о томе шта тачно отац очекује кад говори о поштовању. Лако је осудити, али је тешко разумети.

3 У следећем кораку могу урадити анализу проблема. Изгледа да је Дивна стално у „фрци”, и све ради у по­ следњем моменту, што јој изазива напетост. Мо­жда је амбициозна и жели да све буде савршено а не сналази се у новом животном добу – младалачком. Требало би направити план који ће јој помоћи не само да реши неприхватљиве спољашње манифестације својих уну­ трашњих вибрација, већ и узроке који до тога доводе.

363


Примена научених лекција

uk a

pr om

o

Кад се ради анализа и дете учествује у томе, оно осећа прихваћеност и спремно је да се суочи са собом и окрене ка тражењу решења. Пошто имамо детаљан опис анализе у оквиру посебне лекције, подсећам вас да на крају можете планирати и да дете осети последице. Проблем настаје када ми све претходне кораке прескочимо и одмах идемо на последице или казне. Неким родитељима се дешава да покажу разумевање за осетљиве године, и не реагују на неприхватљиво понашање, мислећи да они у том тренутку нису важни, те да ће дете схватити и вратити поштовање према њима, али то је на климавим ногама. Ако не поштујете себе, неће вас поштовати ни рођено дете; оно неће поштовати друге ни себе, подразумеваће да ви увек прелазите преко тога и да „разумете” његов хир (неприхватљиво понашање) и схватити то као нормално. У опасног одраслог ће расти пубертетлија, који ће не само од вас очекивати повлађивање, већ и од других људи. Једноставно, неће знати да комуницира, неће имати емпатију, а вас неће поштовати ни кад остарите. Зато, преко лоших понашања не прелазите, не жмурите, јер не чините добро свом детету, ни себи. 4 Не заборавите похвале и решење проблема до којег ће Дивна сама доћи уз ваше паметно вођење.

Ed

Кренуо је путем криминала!

Лазар је седамнаестогодишњак који је, све до последњег догађаја, био смеран младић и није задавао велике бриге родитељима. А онда стиже информација од комшија да је виђен у кладионици, а потом и сазнање да у заједничкој каси недостаје већа сума новца. Прва помисао родитеља je: Да ли мој син креће путем криминала? Оваква мисао изазива страх и обично блокира, те се родитељи, али и дете (млада особа) не сналазе. Највећи проблем је питање како започети разговор, и то им је заједничка брига (родитељима и Лазару). Међутим, ниједна страна не разуме у потпуности бригу оне друге стране, и свако од њих се пита

364


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

Мора да се удружио сa криминалцима?

uk a

Где смо погрешили?

pr om

o

што онај други тако реагује. Пре извесног времена Лазар је изјавио: Шта сте ви постигли својим поштењем? Добио је одговор: Немој да си безобразан! све што смо зарадили, улагали смо у тебе! Ту је и избегавање погледа и разговора са родитељима. Већ из ових неколико информација можемо закључити да је нарушен однос између сина и родитеља. Сигурно је да је обраћање родитељима, колико год да су га доживели непријатно и неуобичајено, сигнал да син има неки проблем. У типичним реакцијама, које примењују и Лазареви родитељи, а то су „Ти-поруке”, затворена су врата за сарадњу. Ако су врата затворена, комуникација је онемогућена, пропуштена је и прилика да се проблем отвори и решава, и то уз подршку родитеља.

Ed

Шта су они постигли поштењем!?

Свако од њих је из тог разговора изашао огорчен. Ако покушамо да уђемо у њихове ципеле и поистоветимо се са њиховим позицијама, вероватно ће већина препознати нека од следећих осећања и мисли: осећања родитеља: непоштовање, омаловажавање, неуспешност, постиђеност, туга, нервоза, очај, страх...; мисли родитеља: Нисмо били добри родитељи, Kо зна шта он о нама мисли, Сигурно је упао у лоше друштво,

365


Примена научених лекција

Од кога је то научио, Па он је кренуо у криминал, Може главу да изгуби, Ништа не можемо да предузмемо, Обрукаће нас...; Лазарева осећања: непоштовање, беспомоћност, одбаченост, неуспешност, неизвесност, збуњеност, инфериорност, постиђеност, туга, страх, очај, изгубљеност...;

pr om

o

Лазареве мисли: Никад ништа нећу постићи, Неспособан сам, Морам нешто да предузмем, Они ми не верују, потцењују ме, и понашају се према мени као да сам дете, Мораћу да им покажем да нисам глуп...

Ed

uk a

Често лоше окружење и лако долажење до новца, луксузних аутомобила и других привилегија које родитељи обезбеђују својој деци кад им време није може да утиче на младе у Лазаревим годинама и испровоцира промену вредности и ставова, па чак и компромитује став да се радом и поштењем може добро живети. С друге стране, за Лазареве родитеље је дирање у тај вредносни став највеће разочарaње. Они су поштење, рад и знање уносили у васпитање свог детета као највећу људску вредност, то је њихов императив који се руши под утицајем неких момака којима је такав став смешан. Разочарани родитељи не препознају разочарaње, дилеме, лутање свог сина, који тражи своје место у том новом свету, али се и бори да не изгуби себе, онаквог каквог су га родитељи васпитали. Ако су врата затворена, проблем не само да није решен, већ добија на димензијама, усложњава се. Уместо разговора са родитељима, саветници сада могу бити разни људи, разних намера. Кад сте преплављени оваквим осећањима, макар само једним делом од побројаних, тешко да сте у стању да рационално размишљате, а делање може потпуно да искомпликује проблем. Од проблема у најави на почетку разговора, проблем постепено расте и постаје угрожавајући за ову породицу. Не само дете, него и родитељи ће разговарати са другим људима и предузимати мере, а да практично нису чули свог сина. Њихово око види само проблем који је настао у њиховој глави: криминалца.

366


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

pr om

o

Када смо у претходним лекцијама учили о комуникацији, нагласили смо да су неке речи убојите, мислећи да оне могу да крену низбрдицом и доведу до фијаска. Видели смо да се то десило у почетној комуникацији унутар ове породице. Насупрот њима су делотворне и лековите речи које отварају сва врата, уливају наду, покрећу енергију и фокусирају на успех. Многи родитељи који су одлучили да промене приступ говорили су, након новог искуства, да су почела деца са њима да разговарају и да су схватили да су пропустили многе прилике да нешто ураде. Из извештаја мајке која је пролазила обуку и којој се, паралелно са обуком и учењем вештина, са сином одвијао сличан сценарио, схватили смо како је важно да родитељи буду спремни за овакве ситуације. Сазнања са обуке усмерила су је да са својим сином разговара те тако и открије да има проблем у школи са групом дечака који му прете и желе да га увуку у сумњиве радње.

Ed

uk a

Са адолесцентима који пролазе природан пут развоја и срећу се сa многим дилемама, траже своје место и лични интегритет, кључно је да родитељ одржи ауторитет и буде уз своје дете, које одраста и већ је на прагу пунолетства. Више него икад раније, ово животно доба вас позива да научите како да разговарате. Све што смо научили о комуникацији овде има примену. Родитељ има задатак да разговара са дететом користећи речи које би га охрабриле да каже више, без притиска, испитивања, осуђивања, етикетирања.... водећи га да самo дође до решења. Користићемо, пре свега, технику активно слушање, јер дете има проблем, али током тог дугог разговора, биће прилике и за „Ја-поруке”, јер и родитељи имају проблем. Родитељи могу да започну разговор први (уколико дете не жели да разговара), исказивањем своје бриге и осећања у вези са проблемом. То су ситуације кад родитељ сазна за проблем и не треба да чека да дете започне разговор. Треба најискреније да се обрати сину користећи технику „Ја-поруке”: Сине, изгледа ми да те не-

367


Примена научених лекција

pr om

o

што мучи? Ако се адолесцент колеба, не жели да прича (често то ради да би заштитио родитеља), наставите: Данас сам сазнао да ти често посећујеш кладионицу, а мајка је видела да у породичној каси недостаје 20 000 динара. Ми смо јако узнемирени, као и ти. Потребни смо једни другима. Ако постоји проблем, решаваћемо га у породици, као и увек, ма колики да је. С овим кораком „Ја-поруке” завршава се увод и, уколико се отвори разговор и дете сарађује, прелази се на ак­тивно слушање. Фокус је на решавању проблема детета, који је изазвао проблем родитеља и чијим решењем престаје проблем родитеља. 1 У оквиру активног слушања фокусирајте се на коришћење оних правих речи које гвоздена врата отварају: слушајте пажљиво и ћутке, без речи.

uk a

– Употребите једноставне речи које показују прихватање – не журите да на почетку много кажете, довољно је: Аха, Схватам, да би дете стекло поверење, увидело да сте га прихватили и да може да вам прича о проблему. – Препознајте и именујте његова осећања: Потиштен си. Нерасположен. Примећујем нервозу? Такође потврдите да га прихватате, разумете, јер ће га то охрабрити да прича даље.

Ed

– Експлицитан позив на разговор: Причај ми о томе, волео бих да чујем како ти на то гледаш. Тиме му шаљете поруку да га уважавате и дајете му могућност да анализира проблем док прича, и суочи се са њим. – Отворена питања: Да ли би могао да ми кажеш нешто више о томе? Шта мислиш да можеш да урадиш поводом тога? Овим питањима усмеравате га да опише детаљно поједине ситуације и не изостави суочавање са важним аспектима проблема. Друго питање је усмерено на тражење решења и очекивање да самостално дође до доброг исхода. Враћање проблема детету родитељ показује да га уважава, да му верује, што снажно

368


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

Ed

uk a

pr om

o

покреће тинејџера да се докаже и ради у своју корист. Неизоставно га треба суочити са самим собом, оним што он јесте, и колико је одржива његова жеља да све то има што и ти момци, односно, колико ће заиста бити срећан. Такво суочавање са собом, с оним што он јесте, освестиће његов стварни проблем и потребе и усмерити га на прави, његов пут. Као и док је био мали, кад смо га водили тако да задовољство собом и радост због свог постигнућа буде највећа награда, и у овој ситуацији и узрасту, за њега је то основна вредност сa којом расте. Можете се служити и визуелизацијом – како бисте га навели да види себе у будућности, али и своје „богате” другове. Можете предложити да, ако жели, уз студије изабере неку радну активност како би повећао свој буџет и питате како ви можете да помогнете, и све то подржите као значајно искуство. Лазар ће бити задовољан решењем које уноси неку промену јер му је потребно да, у актуелним условима, предузима кораке који му обезбеђују бољу перспективу и економску сатисфакцију за поштен рад и образовање. Не заборавите да осети последице за узимање новца: договорите се да новац врати у одређеном року, одбијањем од џепарца, радним ангажовањем и сл. Нека вас не љути кад вам дете замери што нисте постигли више, већ то искористите да разговарате и њега подржите да вас превазиђе, али поштеним радом. Не заборавите и на онај основни императив – да буде добар човек, емоционално интелигентан.

– Сумирање кроз разговор о осећањима и валидирање труда детета током тражења решења: Препознајем неко олакшање и задовољство због решења до кога си дошао. Било је ово добро искуство из кога излазимо ојачани. Срећан сам што си зрело и с пуно аргумената нашао најбољи излаз из ове ситуације. Да ли сам у праву што мислим да си ово искуство добро искористио за свој развој? На то можеш бити поносан. Због свега што смо прошли заједно и ја осећам понос и верујем да ћеш моћи да се носиш са проблемима.

369


Примена научених лекција

pr om

o

Извукли смо само могуће технике као смернице за разговор, који ће се одвијати у добром правцу све док владамо ситуацијом и не склизнемо у „Ти-говор” и нуђење решења. Мишљење родитеља и савети уследиће у право време кад то дете захтева. И кад имате савет, увек почните речима Шта мислиш... и оставите одлуку детету да преузме одговорност за одлуку којим ће путем ићи. Не заборавите и своју одговорност за одлуку: ви сте родитељ који има контролу и не дозволите да нерационално и неприхватљиво решење прође. Ма колико да вас неки предлози љуте, оставите осећања по страни, наставите разговор смирено, користите отворена питања о његовој перспективи с тим предлогом, сагледавању добрих и лоших страна, колико се то уклапа у његове вредности и уверења са којима сте га на животни пут опремили. Не осуђујте га, само га пустите да гласно мисли. Ако не дођете до решења одмах, дајте времена и још који дан, што може бити веома корисно.

uk a

2 Ако не успемо јер је дете већ дубље у проблему и пропустили смо прилику да у корену зауставимо непожељан пут и понашање, не смемо се предати, нема одустајања од свог детета. Примените анализу проблема и заједнич­ко решавање проблема. Уколико процените да вам је потребна помоћ, уговорите на време укључење стручњака.

Ed

3 Не заборавите да стално шаљете поруке подршке и похвалите труд.

Коначно – пунолетство!

Корак по корак, од бебе, када смо проверавали да ли дише, сваки следећи корак, свака развојна фаза имала је, по значају за живот, исте страхове, али смо све савладали. Браво. Стигли смо до пунолетства. По годинама и закону, пунолетство доноси права одрасле особе, али и обавезе и одговорности. Можете ли одахнути и потпуно се опустити? Како ће се ваше дете снаћи у свету одраслих, прва је мисао која прати срећу и понос. Они који су у први план стављали добробит детета и мислили како ће се на одра-

370


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

uk a

pr om

o

сло доба одразити то што му пружају у детињству, радили на самопоуздању детета, који су га учили да доноси одлуке и да буде одговорно, почев од давања избора, преко самосталног и заједничког решавања проблема, могу да одахну, опремили су га за одрасло доба, јер ће му те вештине користити за комуникацију и са одраслима. Родитељство траје док сте живи, а ви сте већ научили да сте увек ту за своје дете. Будите ту и даље кад треба и колико треба, као подршка и ослонац, као ауторитет у који увек може да се узда ваше одрасло дете. Трајаће интензивније то још неколико година, док студира и живи са родитељима. Не заборавите да ваше дете више није дете, пунолетно је и може да буде самостално у задовољавању својих потреба. Тако га и перципирајте – схватајте и прихватајте га као одраслог и пуштајте да то буде. То што joш увек живи са вама у кући и уз вашу материјалну подршку, не сме да утиче на његову самосталност, односно не треба да га третирате као дете, јер ће се то одразити на оно што га чека – запослење, формирање породице, деца. Не желите да дете гаји дете, зато му пружајте све шансе да се за одговорности одраслих припрема. Ваша приврженост и обострана подршка трајаће и кад дођу лепи дани оснивања породице, а вас стигне заслужена награда да уживате у најлепшим осећањима која ћете размењивати са унуцима.

Ed

Трагове детињства понели су у одрасло доба и јунаци наших прича

Трагови детињства дубоко су утиснути у особине човека. Проживљена искуства током одрастања дала су му снагу и спремност за све са чиме ће се у животу сретати. Топлина коју сваки човек осећа враћајући се прошлости и успоменама из детињства, потврђује његову јединственост и посебност. Јединствени су и јунаци наших

371


Примена научених лекција

Ed

uk a

pr om

o

кратких прича, чије смо сегменте издвојили из различитих животних доба, околности и искуства. Дозволили су нам да завиримо у њихове животе и извучемо поуке. Бирали смо оне које су нам користиле за учење. Велику групу чине најмлађи, предшколци, за које је значајна примена овог приступа и који су, тако искрени и спонтани, нама били учитељи. Вежбање нових приступа са њима било је право уживање, а њихови родитељи и васпитачи данас су највећи заговорници потребе за подршком и међусобно јачом сарадњом на уједначавању васпитних приступа. Дужни смо да изнесемо још једну истину до које смо дошли, бар за оне који су данас одрасли а чија смо искуства из детињства користили. Снага сваког од њих и људи који су их подизали и васпитавали, љубав и поверење, вредности породице и система изградили су целовите и јединствене личности добрих људских особина са препознатљивим траговима детињства. Детињство је неотуђиви део њиховог идентитета данас, породица највећа светиња а искуства водичи који помажу у формирању себе у родитељској улози. Већина се изборила са тешким искуствима и позитивно га интегрисалa у своју личност а своје традиционалне обрасце и вредности прилагођавалa и обогатилa адаптирањем у новим условима. Неки од њих се теже сналазе у покушају да прилагоде неделотворне обрасце. Недостатак знања о другачијим приступима је у извесној мери код неких утицао на преношење и неделотворних метода васпитања. Значајан број оних које смо пратили као децу у кратким причама данас су млади родитељи у савременим породицама који негују равноправно достојанство, добри стручњаци, образовани људи широких погледа и занимања (имамо докторе наука, правнике, економисте, ауто-механичаре, грађевинаре, успешне уметнике...) који су спремни да се као родитељи остваре и подаре себи и друштву највише што могу. Пратили смо децу која су из различитих економских, социјалних, породичних, образовних услова. и оне који нису расли у биолошким породицама, а данас су сличних људских и когнитивних способности, што нас уверава да треба да одбацимо предрасуде и сваком детету дајемо шансу, јер ће

372


Родитељско путовање од рођења до пунолетства

pr om

o

добити највише што може да достигне, у складу са својим потенцијалима. Задовољство је било посматрати их у дужем периоду, сусрести се поново са свим изазовима кроз које су пролазили током одрастања и видети их данас како крче пут у ново време, остављајући трагове од значаја за цивилизацију. Колико је оних значајних тренутака и поступака родитеља, хранитеља, васпитача, наставника, пријатеља који су их уобличили и дали снагу да данас сигурно корачају и суоче се са сваким новим изазовом! На крају можемо да потврдимо и да се сложимо са Андрићем да се од свог порекла и детињства не може лако побећи. Не бежите, већ то искуство уградите у ваше родитељство, а неговање вредности породице и свог идентитета биће вам покретачка снага у сваком тренутку, до краја живота.

Примена нових приступа мења набоље: децу, родитеље и свет

Ed

uk a

Све до овог краја, који је и почетак новог пута у васпитању деце, водили смо вас кроз процес усвајања осавремењених приступа, апелујући на вас као одрасле да се суочите са собом, да се обратите прво себи, а онда свом детету, да га разумете и чујете шта говори, како се осећа, уверавајући вас да ћете можда чути нешто што до сада нисте могли. Сада вас остављамо да се сами, са новим вештинама, винете до највиших домета, својих и свога детета. Знамо да ви то можете. Променити став је у реду, као и избегавање осуде, притиска, те насилних метода васпитања. Ако вам је то до сада био типичан начин, потребно је доста труда да се такав приступ напусти и усвоји нови. Зато размотрите сваки нови предлог, колико год вам био непознат и изазован и не журите да примените све одједном. Дајте детету и себи времена да размишљате, истражујете, планирате и о томе разговарате и са осталим учесницима у васпитању вашег детета. Уздајте се у своје снаге, будите стрпљиви и

373


Примена научених лекција

o

вежбајте. Потребна је истрајност да промене буду видљиве. Коначно, добили сте прегршт нових идеја да наведете своје дете на сарадњу и да га дисциплинујете. Неке идеје добили смо од родитеља, што може да делује мотивационо и на вас, јер верујемо да ћете моћи да креирате сопствене приступе и радите на унапређивању својих вештина. Да бисте повећали своје родитељске компетенције, потребно је да сваку нову технику примењујете довољно дуго како би она успела.

pr om

Ваш нови приступ неће променити само дете, већ и вас, а довољно добрих родитеља, са својом самопоузданом и одговорном децом, промениће друштво набоље, сачувати планету и спречити многе претње садашњег времена.

Ed

uk a

Поруку о значају родитељства добили смо од једног млађег учесника, који је јединац, и дуго размишља шта ће да буде кад порасте. Био је и ватрогасац и пилот и доктор за људе, па за животиње, истраживач, научник... а онда, једног дана, самоуверено нам се обратио:

Одлучио сам. Кад порастем, бићу отац. Имаћу троје деце: једно, које ће имати и брата и сестру.

374


pr om

o

Kori[]ena literatura

Ed

uk a

Антонијевић, Радован, Општа педагогија, Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета, Београд, 2013. Болби, Џон, Сигурна база – клиничке примене теорије афективног везивања, Завод за уџбенике, Београд, 2011. Brković, Aleksa, Razvojna psihologija, Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, Čačak, 2011. Goleman, Daniel, Emocionalna inteligencija, preveo Damir Biličić, Mozaik knjiga, Zagreb, 1997. Гордон, Томас, Умеће родитељства – како подизати одговорну децу, Креативни центар, Београд, 1998. Грујић, Добрила, Теорија и пракса хранитељства у Србији, Центар за породични смештај и усвојење Београд, 2017. Doyon, Nancy, Parents gros bon sens, (Здраворазумски родитељ), Канада, 2017. Зомер, Ј. Копиц, Г., Проблеми са клинцима – 300 практичних савета, превеле Јелена Дошлов и Сања Дошлов, Теовид, Београд, 2001. Јул, Јеспер Живот у породици – најбитније вредности у партнерским односима и васпитању деце, превела Душица Милојковић, Београд, Ла­гуна, 2018. Lensky, Bruce, The Funny Side of Parenthood, Meadowbrook, Pr, 1994. Мајер–Хаузер Хајди, Самостална деца су срећнија – Педагошка метода Маријe Монтесори, превела Јелена Мијаиловић, Лагуна, Београд, 2012. Миљковић, Д., Ријавец, М., Боље бити ветар него лист – психологија дечјег самопоуздања, Легенда, Чачак, 2005.

375


Коришћена литература

uk a

pr om

o

Нелсен, Џејн, Розлин Дафи, Позитивна дисциплина – за предшколце, Лео Комерц, Ужице, 2007. Нелсен, Џејн, Розлин Дафи, Позитивна дисциплина – прве три године, Лео Комерц, Ужице, 2007. Ерман, Ев, 100 Монтесори активности за откривање света, превела Милица Симић, Публик практикум, Земун, 2017. Пентли, Елизабет, Родитељска моћ – вештина сарадње са дететом, превела Олгица Вуковић, Психо­полис институт, Нови Сад, 2008. Porter, Louise, Guiding children’s behaviour (Усмеравање понашања код деце). Adelaide: Small Poppies SA. 2008 (DVD), www. louiseporter.com.au (јул 2019) Селма Х, Фрајберг, Скринберс, Чаробне године, 1959. Фејбер, А. и Мазлиш Е., Како да причате да би вас деца слу­ шала – слушајте да би вам деца причала, превела Биљана Јеремић, Моно и Мањана, Београд, 2009. Фијоза, Изабел, Све смо покушали, превела Ивана Мисирлић, Лагуна, Београд, 2020. Фијоза, Изабел, Више се не разумемо, превела Ивана Мисирлић, Београд, Лагуна, 2020. Џубран, Халил, Пророк и Пророков врт, превео Драгослав Андрић, Паидеа, Београд, 2000. Интернет извори

Ed

https://www.slideshare.net/vuksimon/o–emocijama, septembar 2019 https://www.lamaisondesmaternelles.fr/article/la–discipline– positive–cap–vers–l–autorite–bienveillante, septembar 2019 http://www.beauty–mania.rs/odnosi/temperament_kod_dece, август, 2019 positivepsychology.com/positive–parenting/&prev=search, Шта је позитивно родитељство, septembar 2019, www.louiseporter.com.au) Стојановић, Б. (2016) Развој самопоуздања деце предшколског узраста, Научни скуп, Јагодина https://pefja.kg.ac.rs/ wp–content/uploads/2018/05/ https://montesorivolim.rs/marija–montesori/, новембар 2021.

376


pr om

o

O autorki Добрила Грујић представља модел професионалца који пред себе не поставља циљ када ће се лично остварити у професионалној улози, већ су јој примарни циљеви чије досезање изнова и изнова доприноси добробити деце. Препознајемо је у стручним круговима, али и у широј јавности, по квалитетима и промовисању вредности система дечје и породично-правне заштите, не само код нас већ и ван граница Србије(32)

Ed

uk a

Ауторка је магистар социјалног рада и социјалне политике. Скоро четири деценије рада посветила је заштити деце и породице, и то у областима предшколског васпитања, популационе политике, породично-правне и социјалне заштите. На пословима секретара за социјалну и дечју заштиту у Београду, а затим помоћника министра за бригу о породици, добила је прилику и учествовала у креирању добрих пракси које потребе и добробит детета стављају у центар друштвене пажње. Носилац је многих иновација у заштити деце, учесник у изради закона, инициjатор је нових права, стандарда и облика рада са децом. Последње две деценије један је од креатора и носилаца реформских промена у систему заштите деце у Србији, с посебним утицајем на развој хранитељства. Посвећено и храбро је руководила реформом и развојем хранитељства у Србији, у континуитету око 17 година, креирајући нове приступе који ће трасирати сигуран и (32) Извод из образложења Одлуке о додели Прве награде.

377


Добрила Грујић

Ed

uk a

pr om

o

бољи разојни пут деце. Интензивну подршку пружала је и развоју хранитељства у земљама у окружењу. Њен професионални развој je обележен перманентним стручним усавршавањем и трагањем за решењима која ће унапредити положај деце. Знање је стицала у својој земљи и разменом са врхунским стручњацима у иностранству. Излагањима на иностраним и домаћим скуповима, предавањима студентима и бројним наступима у медијима, скреће пажњу на проблеме и актуелна питања у дечјој и социјалној заштити, истичући примере добре праксе и несебично се борећи за добробит сваког детета. Аутор је једанаест књига – самосталнo четири, од којих Теорија и пракса хранитељства у Србији пружа велику подршку стручним радницима за нове приступе, а коаутор седам приручника. Аутор је и тренер седам акредитованих програма из области заштите деце. Објавила је велики број радова у монографијама и часописима и била оснивач и уредник часописа Искорак. Обављала је консултантске услуге, руководила значајним реформским пројектима и стратегијама развоја деце у Србији и Црној Гори као дугогодишњи консултант УНИЦЕФ-а. Излагала је по позиву на четири међународне конференције у иностранству и значајан број домаћих. Држала је предавања студентима на Факултету политичких наука и Правном факултету УНИОН. Добитник је Прве награде за посебан допринос у систему социјалне заштите, Плакете Скупштине града Београда, годишње награде „Васа Пелагић” за врхунска остварења у образовању, и бројних других признања.

И-мејл: dobrila.grujic@gmail.com.

378


o

Izvodi iz recenzija

uk a

pr om

Штиво Родитељ из душе је намењено свим родитељима, али је суштински водич за све оне који учествују у одрастању и обликовању васпитних сегмената детета. Полазне премисе за квалитетне, филигрански испреплетане одабире теорије и примера праксе у најсуптилнијој улози одраслих (родитељству), ауторка црпи из сопствене професионалности и става „Дете у центру”. Она, кроз седам образложених лекција, нуди тако важну примену различитих стратегија за успостављање најпожељнијих релација са децом, како би постала самостална, одговорна и успешна током одрастања, и касније у животу. Проф. др Славица Ђукић Дејановић

Ed

Књига Родитељ из душе омогућава да се сагледају различите перспективе детета и родитеља, што у обиљу савремене литературе представља јединствен спој теоријских, стручних и практичних знања. Управо то повезивање теорије и практичних примера уводе читаоца у процес промишљања за промене у васпитном стилу и усвајање нових знања. Док се књига чита, стиче се утисак да је са лакоћом писана, па се то преноси и на читаоца – учи се из ње без оптерећења. Практични примери су заиста вредни и применљиви. Доц. др Јелена Танасијевић

379


Добрила Грујић

pr om

o

Oсетила сам неописиво олакшање што сам у једној књизи пронашла одговоре за све оне суштинске проблеме са којима се свакодневно срећемо, за које ауторка, као прави медијатор, отвара простор за успешно решавање.

Ed

uk a

Читаоцу се пружа могућност да умири немире, смањи страхове, разреши дилеме, оплемени начин размишљања и приступ детету чија радозналост повремено оставља све нас без одговора.

380

Оливера Оља Петровић


Библиотека ПЕДАГОШКА РАСКРШЋА Добрила Грујић Родитељ из душе Васпитавајте дете тако да оствари максимум својих потенцијала

pr om

o

Рецензенти Проф. др Славица Ђукић Дејановић, Влада Републике Србије Доц. др Јелена Танасијевић, Фукултет за медије и комуникације – Департман за социјални рад Психолог и писац Oливера Оља Петровић Лектура и коректура Вуле Журић

uk a

Илустрације Софија Ђукић Дизајн Иван Танић

Ed

Издавач ЕДУКА д.о.о., Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011/2629 903, 3287 277, 3286 443 Имејл: eduka@eduka.rs За издавача Др Бошко Влаховић, директор Штампа BiroGraf Comp, Београд Издање бр.: 1, Београд, 2022. година Тираж: 1000


o pr om

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

uk a

37.018.1 159.922.72 37.015.311

Ed

ГРУЈИЋ, Добрила, 1952Родитељ из душе : васпитавајте дете тако да оствари максимум својих потенцијала / Добрила Грујић ; [илустрације Софија Ђукић]. - Изд. 1. - Београд : Eduka, 2022 (Београд : BiroGraf Comp). - 380 стр. : илустр. ; 22 cm. - (Библиотека Педагошка раскршћа / [Eduka]) Тираж 1.000. - О ауторки: стр. 377-378. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 375-376. - Регистар. ISBN 978-86-6013-576-8 ISBN 978-86-6013-155-5 (за издавачку целину) а) Родитељство б) Родитељи -- Деца в) Породично васпитање г) Деца -- Развој COBISS.SR-ID 76235273

Забрањени су репродуковање, дистрибуција, објављање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

© Едука д.о.о. Београд


Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.