Петровчић је насеље у градској општини Сурчин у граду Београду. Према попису из 2022. било је 1437 становника.
Материјални докази сведоче о раној насељености ових простора, још у доба неолита. Предмети од камена и животињске кости сведоче да се поред обраде земље, човек бавио и сточарством, а предмети од бронзе упућују на ране почетке употребе метала. На овом простору живели су Илири, Келти и Римљани.
После сеобе Срба под Арсенијем IV Јовановићем део српске миграције населио се у четири села и на 11 пустара. Указом Марије Терезије, Петровчић је додељен Вуку Исаковичу за насељавање породица његових војника. Први пут под данашњим именом помиње се 1756. године као граничарско место.
У месту је још тада постојала трошна православна црква, а нови православни храм подигнут је 1845. године и посвећен је Рождеству Св. Јована. Сеоска слава је Ивандан.
Подаци о постојању школе датирају из периода између два рата. Школска зграда је имала две учионице и око 60 ђака. Одлуком СО Земун 1955. године школа је припојена основној школи „Душан Вукасовић Диоген“ у Бечмену. Данас ученици после завршеног четвртог разреда наставу похађају у школи у Бечмену.
У Петровчићу је 1909. године рођен Душан Вукасовић, предратни учитељ, командант 36. војвођанске дивизије и народни херој, који је погинуо 1945. године на Сремском фронту.
У насељу Петровчић живи 1096 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (36,1 код мушкараца и 37,5 код жена). У насељу има 415 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] |
|
|
| |
|
Срби |
|
1.261 |
89,68% |
Роми |
|
73 |
5,19% |
Црногорци |
|
17 |
1,20% |
Горанци |
|
17 |
1,20% |
Албанци |
|
3 |
0,21% |
Југословени |
|
3 |
0,21% |
Хрвати |
|
2 |
0,14% |
Словаци |
|
2 |
0,14% |
Немци |
|
1 |
0,07% |
Муслимани |
|
1 |
0,07% |
Македонци |
|
1 |
0,07% |
Бошњаци |
|
1 |
0,07% |
непознато |
|
5 |
0,35% |
Становништво према полу и старости
[3]
|
|
м |
| |
|
? |
1 |
|
|
1 |
80+ |
7 |
|
|
6 |
75—79 |
7 |
|
|
16 |
70—74 |
33 |
|
|
27 |
65—69 |
24 |
|
|
39 |
60—64 |
35 |
|
|
30 |
55—59 |
30 |
|
|
28 |
50—54 |
47 |
|
|
45 |
45—49 |
73 |
|
|
62 |
40—44 |
63 |
|
|
67 |
35—39 |
48 |
|
|
55 |
30—34 |
46 |
|
|
52 |
25—29 |
54 |
|
|
38 |
20—24 |
55 |
|
|
59 |
15—19 |
60 |
|
|
50 |
10—14 |
56 |
|
|
30 |
5—9 |
41 |
|
|
43 |
0—4 |
38 |
|
|
40 |
Просек : |
36,1 |
|
|
37,5 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
Број домаћинстава
|
181
|
207
|
224
|
256
|
275
|
316
|
415
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
Број домаћинстава
|
55
|
80
|
80
|
111
|
50
|
26
|
7
|
3
|
2
|
1
|
3,39
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
Мушки
|
583
|
176
|
363
|
27
|
17
|
0
|
Женски
|
575
|
118
|
352
|
81
|
20
|
4
|
УКУПНО
|
1.158
|
294
|
715
|
108
|
37
|
4
|
Становништво по делатностима које обавља
Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
Мушки
|
290
|
95
|
3
|
0
|
72
|
Женски
|
212
|
67
|
0
|
0
|
45
|
УКУПНО
|
502
|
162
|
3
|
0
|
117
|
Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
Мушки
|
4
|
19
|
31
|
2
|
31
|
Женски
|
2
|
1
|
29
|
6
|
4
|
УКУПНО
|
6
|
20
|
60
|
8
|
35
|
Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
Мушки
|
0
|
5
|
16
|
3
|
6
|
Женски
|
4
|
6
|
10
|
9
|
23
|
УКУПНО
|
4
|
11
|
26
|
12
|
29
|
Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
Мушки
|
2
|
0
|
0
|
1
|
Женски
|
5
|
0
|
0
|
1
|
УКУПНО
|
7
|
0
|
0
|
2
|
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
|
---|
Насеља Сурчина | | |
---|
Верска здања | |
---|
Знаменитости | |
---|
Манифестације | |
---|
|