Обични јавор
| Обични јавор | |
|---|---|
| |
| Обични јавор (Acer pseudoplatanus) | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | A. pseudoplatanus
|
| Биномно име | |
| Acer pseudoplatanus | |
| |
| Ареал обичног јавора | |
| Синоними[1] | |
| |
Обични јавор (лат. Acer pseudoplatanus) је врста листопадног дрвета из рода јавора (лат. Acer).
Опис
[уреди | уреди извор]
Обични јавор (Acer pseudoplatanus) достиже висину од 20 до 35 метара. Гране обичног јавора формирају широку крошњу. Листови су широки и режњевити, наспрамно распоређени. Величине су од 10 до 25 центиметара.[2][3] Са горње стране су тамнозелене боје, а са доње стране светлозелене боје.
Цветови су двополни. Плод чине две крилате орашице.
Кора је сиве боје, танка и глатка, код старијих стабала је испуцала.
Ареал
[уреди | уреди извор]Обични јавор је аутохтона врста на територији централне, источне и југоисточне Европе и западне Азије. У Србији и другим државама бивше Југославије, Бугарској, Румунији, Грчкој, Албанији, Мађарској, Италији, Швајцарској, Аустрији, Чешкој, Немачкој, Белгији, Литванији, Пољској, Украјини, Молдавији, јужној Русији, Грузији итд.[4]
У Велику Британију је највероватније пренет у време владавине династије Тјудор, а затим се проширио у дивљину у 15. и 16. веку.[5]
Обочни јавор је пренет изван Европе у САД, Канаду, Аустралију, Нови Зеланд, Чиле где је сађен у парковима, дрворедима и баштама.[4][6] Пренет је и на португалска острва Мадеира и Азори, где расте у дивљини.[7]
Употребна вредност
[уреди | уреди извор]Обични јавор се користи за прављење гусала. Користи се и за столарске, токарске, резбарске, интарзијске и друге радове, као и за производњу клинова и калупа за обућу.[8]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Лист јавора
-
Нерватура листа
-
Кора дрвета
-
Стабло обичног јавора
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The Plant List: Acer pseudoplatanus L.”. Royal Botanic Gardens, Kew and Missouri Botanic Garden. 2013. Приступљено 19. 05. 2016.
- ^ Clapham, A.R.; Tutin, T.G.; Warburg, E.F. (1981). "Excursion Flora of the British Isles"
- ^ Stace, C.A. (2010). "New flora of the British isles"
- ^ а б "CABI Invasive species compendium: Acer pseudoplatanus (sycamore)". Wallingford, U.K.: The Centre for Agriculture and Bioscience International (CABI).
- ^ Cronk, Q.C.B.; Fuller, J.L. (1995). "Plant invaders: the threat to natural ecosystems". стр. 241.
- ^ „Acer pseudoplatanus L.”. Denmark: GBIF (Global Biodiversity Information Facility). Приступљено 18. 05. 2016.
- ^ Sequeira, M.; Espírito-Santo, M.D.; Aguiar, C.; Capelo, J.; Honrado, J. (2012). "Checklist da Flora de Portugal (Continental, Açores e Madeira)" стр. 74
- ^ Јовановић- Југа, Светлана (2005). Водич кроз дендрофлору. Београд: Биолошки факултет Универзитета у Београду.
Литература
[уреди | уреди извор]- Clapham, A.R.; Tutin, T.G.; Warburg, E.F. (1981). "Excursion Flora of the British Isles" (Third ed.). Cambridge, U.K.: Cambridge University Press. ISBN 0521232902.
- Stace, C.A. (2010). "New flora of the British isles" (Third ed.). Cambridge, U.K.: Cambridge University Press. ISBN 9780521707725.
- Sequeira, M.; Espírito-Santo, M.D.; Aguiar, C.; Capelo, J.; Honrado, J. (2012). Checklist da Flora de Portugal (Continental, Açores e Madeira). Lisbon: ALFA (Associação Lusitana de Fitossociologia). ISBN 978-989-20-2690-9.
- Cronk, Q.C.B.; Fuller, J.L. (1995). Plant invaders: the threat to natural ecosystems. London, UK: Chapman & Hall Ltd. стр. 241. ISBN 0412483807.
