Односи Србије и Финске
Изглед
Финска |
Србија |
---|
Односи Србије и Финске су инострани односи Републике Србије и Републике Финске.
Билатерални односи[уреди | уреди извор]
Званични дипломатски односи су успостављени 1928. године.[1]
Председник Србије Борис Тадић посетио је Финску октобра 2006. и маја 2007. Узвратна посета председнице Финске Тарја Халонен Србији реализована је 2011. што је била прва посета на нивоу шефа финске државе Србији.
Финска је гласала за пријем Косова у УНЕСКО 2015.
Економски односи[уреди | уреди извор]
- У 2020. укупна робна размена износила је готово 170 милиона УСД. Од тога, извоз из Србије вредео је 28,3 мил. долара, а увоз 141,6 милиона.
- У 2019. години укупно је размењено робе вредне 151 мил. долара. Извоз из наше земље био је 23 милиона УСД, а увоз 128 милиона.
- У 2018. вредност укупне робне размене била је 174 милиона УСД. Извоз из РС износио је 27 мил. долара, а увоз 147 милиона.[2][3]
Дипломатски представници[уреди | уреди извор]
У Београду[уреди | уреди извор]
Кимо Ледевирта, амбасадор, 2019. -
Перти Иконен, амбасадор, 2015. - 2019.
Пека Орпана, амбасадор, 2011. - 2015.
Кари Веијалаинен, амбасадор, 2007. - 2011.
Ана-Маија Корпи, амбасадор, 2002. - 2007.
Хану Ментивара, амбасадор, 1998. - 2002.
Илпо Манинен, отправник послова, 1994. - 1996. а потом и амбасадор, 1996. - 1998.
Наумо Кастрен, амбасадор, 1991. - 1992.
Јорма Инки, амбасадор, 1988. - 1991
Хеики Талвитје, амбасадор, 1984. - 1988.
Мати Кахилуото, амбасадор, 1981. - 1984.
Ева-Кристина Форсман, амбасадор, 1975. - 1980.
Ристо Хиверинен, амбасадор, 1972. - 1975.
Оли Бергман, амбасадор, 1970. - 1972.
Танели Кеконен, амбасадор, 1965. - 1970.
Олави Раустила, амбасадор, 1961. - 1965.
Отсо Вартиовара, посланик, 1956. - 1958. а потом и амбасадор, 1958. - 1961.
Нило Орасма, посланик, 1953. - 1956.
Виле Нисканен, посланик, 1948. - 1953.
У Хелсинкију[уреди | уреди извор]
Амбасада Републике Србије у Хелсинкију (Финска) радно покрива Естонију.[4]
Саша Обрадовић, амбасадор, 2016. -
Славко Круљевић, амбасадор, 2012. - 2016.
Вера Маврић, амбасадор, 2008. - 2012.
/
Игор Јововић, амбасадор, 2004. - 2007.
/
Радоје Зечевић, амбасадор, 2001. - 2004.
Душан Црногорчевић, амбасадор, 1997. - 2001.
Мито Пејовски, амбасадор, 1990—1992.
Иван Тошевски, амбасадор, 1985—1990.
Младен Божић, амбасадор, 1982—1985.
Осман Ђикић, амбасадор, 1978—1982.
Сава Обрадовић, амбасадор, 1974—1978.
Љубица Станимировић, амбасадор, 1970—1974.
Златко Синобад, амбасадор, 1967—1970.
Ђуро Матошић, амбасадор, 1965—1967.
Момчило Сибиновић, амбасадор, 1962—1965.
Драго Говорушић, амбасадор, 1959—1962.
Мирко Сарделић, посланик а затим и амбасадор, 1955—1959.
Славко Зоре, посланик, 1952—1955.
Петар Здравковски, посланик, 1950—1952.
Никола Груловић, посланик, 1948—1950.
Милорад Стражњицки, посланик у Шведској – Стокхолм, у јуну 1938. акредитован и у Финској.
Види још[уреди | уреди извор]
- Епархија британско-скандинавска
- Срби у Скандинавији
- Завршни акт из Хелсинкија
- Случај Рачак
- Марти Ахтисари
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Билатерални односи са Финском”. Архивирано из оригинала 19. 02. 2015. г. Приступљено 18. 02. 2015.
- ^ „Serbia Exports to Finland”. TRADING ECONOMICS. Приступљено 25. 12. 2021.
- ^ „Serbia Imports from Finland”. TRADING ECONOMICS. Приступљено 25. 12. 2021.
- ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2015), Естонија
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Амбасада Републике Србије Хелсинки - Република Финска
- Амбасада Финске у Београду (на енглеском језику)