Kontinentalni kongres
 |
Kontinentalni kongres (engl. Continental Congress) je naziv za skup delegata trinaest severnoameričkih britanskih kolonija koji se prvi put sastao neposredno pre američke revolucije, a za vreme same revolucije i nakon nje služio kao privremena vlada novostvorenih SAD.
Prvi Kontinentalni kongres[uredi | uredi izvor]
Prvi Kontinentalni kongres, koji se nakratko sastao u Filadelfiji 1774. godine, sastojao se od 56 delegata iz dvanaest od Trinaest kolonija. Sastao se kao reakcija na „Nepodnošljive zakone“ koje je doneo britanski Parlament 1774. Delegati su u znak protesta usvojili odluku o ekonomskom bojkotu i poslali peticiju kralju s ciljem da izlože svoja neslaganja.
Drugi Kontinentalni kongres[uredi | uredi izvor]
Kada je godine 1775. sazvan Drugi Kontinentalni kongres, već su započeli oružani sukobi kasnije poznati kao Američki rat za nezavisnost (1775–1783). Umereni delegati Kongresa su se nadali da će se kolonije na kraju pomiriti s Velikom Britanijom, ali je sve popularnija bila opcija potpune nezavisnosti. Kongres je tako u junu 1775. donio odluku o stvaranju Kontinentalna vojske, koordinirao rat i u julu 1776. doneo Deklaraciju nezavisnosti. Takođe je usvojio plan o stvaranju nove vlade kroz Članke o konfederaciji, koji su usvojeni 1781.
Kongres Konfederacije[uredi | uredi izvor]
Nakon ratifikacije je Kongres dobio novo ime - Kongres Konfederacije. Sastajao se od 1781. do 1789. Nakon završetka rata, Kongres je počeo gubiti na važnosti i na autoritetu. Prema Člancina, Kongres nije mogao uticati na delovanje država niti ih terati da poštuju njegove zakone i odluke. Zbog toga su najvažniji političari, čak i oni izabrani u Kongres, nerado u njome sudelovali, preferirajući umesto toga da rade u svojim državama. Zbog toga je Kongres imao poteškoća s kvorumom. Kada je ratificiran novi Ustav SAD, Kongres Konfederacije je prestao s radom a njegove ovlasti je preuzeo Kongres SAD.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
