Birth of a Nation

Режија: D. W. Гриффитх

Глуме: Лиллиан Гисх (Елсие Стонеман), Роберт Харрон (Тод Стонеман), Хенрy Б. Wалтхалл (Бен Цамерон), Мае Марсх (Флора Цамерон), Ралпх Леwис (Аустин Стонеман) и др.

 

Филм је снимљен према роману “Тхе Цлансман” којег је написао Тхомас Диxон. То је био први филм у повијести кинематографије који је трајао преко 100 минута те употријебио технике скоковите монтаже и крупног плана лица, а при својој премијери 1915. у Лос Ангелесу се је звао по наслову из романа, да би касније био ипак преименован у “Рођење једне нације”. Иако је филм коштао тада астрономских 110.000 $ у кинима је зарадио рекордних 10 милијуна $, што је Гриффитху омогучило снимање спектакла “Нетрпељивост”. Уз то, “Нација” нема ниједног црнопутог глумца – сви глумци су бијелци који су са шминком маскирани да су црнци.

Контроверза филма лежи у томе што се у његовој причи представља да је расистички Ку Клуx Клан изникао на југу САД-а како би успоставио мир и штитио бијелце од “дивљих” и “опасних” црнаца. Такав став је у то доба превладавао код америчких повијесничара, али се је касније оспорио. Стога је након премијере филм изазвао протесте и код црнаца и код бијелаца, макар је Гриффитх изјавио да је био изненађен тешким критикама те да није знао због чега су се одвијале. 1916. Ку Клуx Клан је поновно постао активан у држави а неки су га повезали са појавом филма.

Стевен Минтз је критизирао филм због његове поруке да се црнци не могу интрегирати у друштво те да су насилни чинови Клана оправдани како би се успоставила искрена влада [1] Архивирано 2005-12-12 на Wаyбацк Мацхине-у.

САД, 1861. Америчке обитељи Стонемани, на сјеверу, те Цамерони, на југу, живе у слози. Обитељ Стонеман се састоји од оца Аустина, два сина и једне кћерке Елсие. Обитељ Цамерон се састоји од двије кћерке, Маргарет и Флора, те од три сина, међу којима је и младич Бен. Најстарији син, Тод Стонеман, се заљуби у Маргарет а Бен у Елсие.

 

Но тада избије Амерички грађански рат и синови се придруже борби између сјевера и југа. Црнопути милитанти, које предводи бијелац, упадају у кућу Цамерона и нападају жене, али их заустављају конфедерацијски војници док у рату погибају двоје Цамеронових синова и најмлађи Стонеманов син. Бен бива рањен и заврши у сјеверњачкој болници код Елсие која је постала медицинска сестра. Рат заврши но Абрахам Линцолн бива убијен у казалишту па Аустин Стонеман и други радикални конгресмени одлуче казнити југ и дати црнцима слободу.

Аустин и његов колега, мулат Силас Лyнцх, дају црнцима право да завладају југом и бијелцима. Бен стога оснује Ку Клуx Клан како би вратио мир и ред у то подручје, иако се Елсие буни против тога. Црнац Гус, бивши роб и убојица, запроси бјелкињу Флору, на што она скочи са литице, радије бирајучи бити мртва него да ју дира црнопути мушкарац. Клан стога убије Гуса а Лyнцх нареди да се та организација искоријени. Уз то, Лyнцх покушава натјерати Елсие да га ожени. Ипак, Клан оснажи и добије нове чланове, спаси кућу Цамерона од црнопутих милитаната те забрани црнцима да гласују. Пхил и Маргарет, те Бен и Елсие се удају на крају.

Већина критичара хвали филм, истичучи како је од изнимна важности за повијест кинематографије макар признају да не барата вјешто са својим расистичким идеологијама. Јохн Гилцхист пак је бранио филм од таквих оптужаба: „Ово је филм који би се требао користити за учење против расизма, и требао би се чувати а не одбацивати. Поклоници овог филма се често карактеризирају или као расисти или тврдокорни филмски љубитељи који игнорирају контроверзну природу приче...Чак и ако је Гриффитх имао упитна вјеровања, његов талент се није могао занијекати...Већина америчке мрачне повијести се игнорира. То ме збуњује. Да ли ми скривамо нацистичку пропаганду јер је преболна за гледање? Ми никада не бисмо ни помислили то учинити јер гријеси почињени тада никада не би требали бити заборављени. Зашто би онда гријеси наше властите земље били уопће другачији?“ Деннис Сцхwартз је утврдио: „Уклијештен од контроверзе због својег очитог расизма, монструозног портрета црнаца, заговарања Клана, одобравања ропства, поремеченог романтичног погледа на стари Југ као мјесто гдје су се мајстор и роб слагали баш добро те изјаве да су црнци силоватељи бијелих жена. Ипак, то је свеједно један од најутјецајнијих филмова због вјештине на који је мијењао језик и технике кинемтаографије“.

Славни Рогер Еберт је написао: „Гриффитх и „Рођење једне нације“ нису билу ништа више просвијетљени од Америке која их је створила. Филм представља у којој је мјери бијели американац могао бити расист а да није ни знао да је уопће расист. То вриједи знати. Црнци су то већ знали и искусили, но „Нација“ је то демонстрирала у јасној перспективи. Он је огледало својег времена и то му је, на жалост, једна од његових врлина. Да бисмо разумјели „Нацију“ морамо прво разумијети разлику између тога што ми донесемо филму, те што филм донесе нама. Сви филмски љубитељи морају прије или касније доћи до точке гдје виде филм за оно што је, а не за оно што они осјећају о њему. „Нација“ није лош филм јер заговара зло. Попут и филма Лени Риефенстахл „Триумф дес Wилленс“ који је велик филм иако заговара зло. Да разумијемо како то остварује морамо научити пуно о фиму, те чак и нешто о злу...Главна је претпоставка да умјетност мора служити љепоти и истини. Ја би радо мислио да би то требала, но постоји и умјетност која не служи ниједном а опет даје дубок увид у људску природу, помажући нам разумијети добро и зло“.

С друге стране, незадовољни Кен Ханке је закључио: „Важан филм, да, али да ли је збиља тако добар? Не“ Алеx Санделл: “Револуционаран филм, али превише расистички да се у њему ужива“.

 

Биртх оф а Натион на Wикимедијиној остави

• Биртх оф а Натион на сајту ИМДб
• Рецензије на Роттентоматоес.цом
• Филмсите.орг
• Рођење Нације и протести Архивирано 2009-11-23 на Wаyбацк Мацхине-у
• Есеј Рогера Еберта о филму Архивирано 2011-02-24 на Wаyбацк Мацхине-у
• Филм на гоогле видео Архивирано 2007-03-11 на Wаyбацк Мацхине-у