1916

• 1. 1. - Аустроугарска наредба о Војном генералном гувернману у Србији (западна Србија и Шумадија); први гувернер од 3. 1. ген. гроф Јоханн вон Салис-Сееwис.
• 1. 1. - Камерунска кампања: британско-француске снаге заузимају Јаунде у Немачком Камеруну, до фебруара пада читава колонија.
• 3. 1. - Лазар Мијушковић нови председник владе Црне Горе - "борба по сваку цијену".
• 6. 1. - У Медовском заливу, Албанија, потонуо италијански брод "Бриндизи" са добровољцима из Северне Америке, од 520 војника преживело 164^[1]; истог дана крећу први транспорти из Медове и Драча у Бизерту у Тунису.
• 6. 1. - "Масакр крај Дервишке њиве" - Бугарски окупатор убио 103 најугледнија мештанина Поречеа у Манастирецу код Македонског Брода^[2].
• 7. 1. - Мојковачка битка - црногорска војска брани одступницу српске.
• 8. 1. - Французи и Британци одлучили да пребаце Србе на Крф, француске трупе се искрцале тамо три дана касније (или 16.?), не тражећи дозволу од грчке владе.
• 8. 1. - Брод СС Цитта Ди Палермо са комонвелтским војницима за Солунски фронт налетео на мину близу Бриндизија.
• 9. 1. - Галипољска операција окончана евакуацијом последњих британских војника.
• 13. 1. - Два дана након Ловћена, АУ трупе овладале и Цетињем - краљ, влада и Врховна команда у Подгорици.
• 14. 1. - Олујна поплава Зуидерзееа у Холандији.
• 16. 1. - Црногорска влада прихватила капитулацију, мада војска томе није склона; АУ трупе заустављене у бици између Цетиња и Подгорице.
• 16. 1. - Норвешки град Берген страдао у пожару.
• 18. 1. - Јадранско бојиште: подморница СМ У-11 заробила италијански болнички брод Фердинандо Паласциано код Шенђина (Сан Ђовани ди Медуа).
• 18. 1. - Састанак немачког и бугарског владара, Wилхелма II и Фердинанда I у Нишу (види слику)
• 19. 1. - Прве српске јединице стижу на Крф (транспортовање иде споро).
• 19. 1. - Краљ Никола напустио Црну Гору, војска распуштена два дана касније, део се повукао у Албанију.
• 20. 1. - Борис Штјурмер, близак царици и Распућину, нови је председник руске владе (до новембра), касније узима и ресоре унутрашњих одн. спољних послова.
• 23. 1. - АУ снаге у Скадру, српске трупе иду ка Драчу и Валони.
• 23 - 24. 1. - У месту Броwнинг, Монтана температура за један дан пала са +7 °Ц на -49 °Ц.
• 24. 1. - Брусхабер в. Унион Пацифиц Раилроад: Врховни суд САД подржао порез на доходак.
• 23. 1. - 23. 3. - У "Плаву гробницу" у Крфском каналу спуштено 4.847 српских војника и официра.
• 25. 1. - Потписано примирје у Црној Гори (тј. њена капитулација).
• 29. 1. - Цепелин ЛЗ 79 бацио бомбе на Париз.
• 16. 1. - Француски ген. Маурице Сарраил добио команду на Солунском фронту (до децембра 1917).

•  
  Српска војска на албанској обали
•  
  Евакуација из Албаније
•  
  Видо, острво смрти
•  
  На Крфу

 

• фебруар - Криза између АУ и Бугарске око разграничења окупационих зона у Србији (нпр. аустроугарски војници истерани из Качаника).
• 8. 2. - Немачка подморница потопила француски оклопни крсташ Амирал Цхарнер код Бејрута.
• 10. 2. - У Београду отворена прва АУ основна школа (ћирилица дозвољена само у верском делу наставе).
• 13. 2. - У Паризу основано Чехословачко народно вијеће, предсједник Томáш Гарригуе Масарyк.
• 14. 2. - Аустроугарска ескадрила Рудолфа Сзепессy-Соколла бомбардовала Милано, Италијани узвраћају бомбардовањем Љубљане.
• 15. 2. - Рок за одузимање уџбеника и учила на српском језику у бугарској зони (у мају и све остале књиге, слике и мапе)^[3].
• 16. 2. - Кавкаска кампања: Битка за Ерзурум се окончава руским заузећем града.
• 21. 2. - Вердунска битка започиње њемачким нападом на француске положаје код Вердуна. Битка траје до децембра, једна је од најдужих и најкрвавијих у људској хисторији. Неке немачке јединице су пре битке добиле прве челичне шлемове (Стахлхелм).
• 26. 2. - Први војни генерални гувернер у Црној Гори је ген. Виктор Wебер вон Wебенау.
• 27. 2. - Аустроугари заузели Драч.
• 28. 2. - Главнина српске војске пребачена на Крф и у туниску Бизерту.
• 29. 2. - Артхур Хале патентирао у САД цестовну петљу у облику детелине (са четири листа).

• 2. 3. - У Уједињеном Краљевству ступио на снагу Закон о војној служби (Милитарy Сервице Ацт) којим је први пут уведена регрутација, уз нека изузећа.
• 2. 3. - Иван Стојановић, управник војне поште у Бару, током повлачења српске војске понео са собом пакете затечену поште на Крф, која је на крају уручена адресантима - за овај подвиг је постављен за управника Војне поште Тимочке дивизије на Солунском фронту.
• 5. 3. - Шпански путнички брод Прíнципе де Астуриас се насукао код Бразила, погинуло 445 људи.
• 7. 3. - Запловио први српски ратни брод "Србија" (са Крфа за Солун).
• 7. 3. - У Минхену основан БМW.
• 9. 3. - Панцхо Вилла послао војнике на територију САД, делимично спаљен град Цолумбус, Неw Меxицо. Након овога долази до неуспешне експедиције против Панцха Вилле на челу са генералом Персхингом.
• 9. 3. - Немачка објављује рат Португалу након што је овај интернирао 36 немачких и аустроугарских бродова.
• 9 - 15. 3. - Пета битка на Сочи је италијанска офанзива против Аустроугарске, диверзија за Верден.
• 11. 3. - Почело пребацивање српских војника са Крфа на Солунски фронт, углавном француским бродовима, траје до маја.
• ц. 12. 3. - У лавини на превоју Вршич страдало 110 ратних заробљеника и 7 чувара, преостали руски заробљеници су до новембра подигли капелицу.
• март - У Србији је глад.
• март - Персијска кампања: руске снаге ген. Баратова заузеле Керманшах (3.) и Исфахан (19.); британски официр Перцy Сyкес је истог месеца стигао на југ Персије.
• 18. 3. - април - Битка на језеру Нарач, потпуно неуспешна руска офанзива против Немаца, диверзија за Верден.
• 20. 3. - Алберт Еинстеин објавио чланак "Основи Опште теорије релативности".
• 22. 3. - Кина је опет република јер је Yуан Схикаи абдицирао након свега 83 дана због грађанског рата (војни лидери јужних провинција су се отцепили).
• 24. 3. - Немци тешко оштетили ферибот СС Суссеx у Ла Маншу, у мају ће дати "Суссеx-ово обећање" којим су ограничили подморничко ратовање (до јануара 1917).

 

• 1. 4. - Аустријско-бугарски уговор о демаркационој линији - АУ припада Елбасан и Ђаковица, Бугарској Призрен и Приштина.
• 5. 4. - Цела српска коњичка дивизија пребачена на Крф, чиме је евакуација из Албаније коначно завршена.
• 11. 4. - Руска бригада стигла у Марсеј после двомесечног путовања из Москве.
• 11 - 15. 4. - Синајско-палестинска кампања: напад на Џифџафу, британске снаге уништавају изворе воде на Синају, још једна таква операција у јуну.
• 14. 4. - Бугарска држава прешла на грегоријански календар (31-ом марту следи 14. април).
• 15. 4. - Руси заузели Трабзон (Трапезунт).
• април - У Русији основана Прва српска добровољачка дивизија.
• април - Wиллиам Ј. Неwтон и Моррис Голдберг патентирали прекидач за светло.
• 16. 4. - Велеиздајнички процес у Бањалуци: 16 Срба осуђено на смрт (помиловани залагањем шпанског краља Алфонса XIII).
• 22. 4. - Кинески пароброд СС Хсин-Yу потонуо са преко 1.000 утопљених.
• 24 - 30. 4. - Ускршњи устанак у Даблину, ирски републиканци заузели зграду главне поште и прогласили независност, британска војска их убрзо надвладала али репресалије доводе до борбе за независност.
• 24. 4. - Бомбардирање Yармоутха и Лоwестофта: њемачка флота бомбардира енглеске луке како би намамила бродове - без успјеха.
• 24. 4. - 10. 5. - Путовање "Јамеса Цаирда": Ернест Схацклетон са друговима прешао 1.500 километара чамцем по јужном Атлантику како би спасао чланове трансантарктичке експедиције.
• 27. и 29. 4. - Гасни напади код Хуллуцха: Немци напали Британце облаком гаса, први пут успешно, други пут им се вратио у лице.
• 29. 4. - Месопотамска кампања: Опсада Кута у јужно-централном Ираку окончана британском предајом.
• 30. 4. - Њемачка и Аустроугарска увеле љетно рачунање времена: субота 23:00 постаје недеља 00:00 (до суботе 1. листопада кад 01:00 постаје 00:00). Љетно рачунање постоји и 1917. и '18.

 

• 1. 5. - Карл Лиебкнецхт ухапшен због учешћа на антиратним демонстрацијама, биће осуђен на робију за велеиздају.
• 2. 5. - Вијетнамски мандарин Трầн Цао Вâн покушава да дигне устанак против Француза са младим царем Дуy Тâном - Тран је погубљен а цар збачен и изгнан.
• 4. 5. - Највећа индустријска предузећа, трговине и банке у Србији стављене под контролу окупационог Гувернмана.
• 6. 5. - Дан мученика (Либан и Сирија): по наређењу Џемал-паше обешени арапски националисти, 7-орица у Дамаску и 13-орица у Бејруту.
• 11 - 16. 5. - Нереди због хране у Бечу^[4].
• 12. 5. - Андрија Радовић на челу избегличке црногорске владе у Француској.
• 15. 5. - 10. 6. - Битка код Асијага: изненадна аустроугарска офанзива у Трентину, значајан почетни успех.
• 15. 5. - У месту Wацо, Теxас линчован црни тинејџер Јессе Wасхингтон.
• 16. 5. - Закључен тајни Сyкес–Пицотов споразум о сферама утицаја Британије и Француске на Блиском истоку.
• 16. 5. - Почиње Америчка окупација Доминиканске Републике (1916-24).
• 26. 5. - Грчка ројалистичка влада предаје Форт Рупел немачко-бугарским снагама.
• 31. 5. - Јутландска битка између британске и њемачке флоте је посљедњи велики поморски окршај у првом свјетском рату. Завршила је тактички неодлучно, али су њоме Британци потврдили надмоћ на Сјеверном мору.

 

• 1. 6. - Лоуис Брандеис постаје судија Врховног суда САД.
• 5. 6. - Оклопни крсташ ХМС Хампсхире налетео на мину и потонуо заједно са лордом Китцхенером.
• 4. 6. - 20. 9. - Брусиловљева офанзива наноси разоран ударац аустроугарској војсци коју спашава Немачка.
• 6. 6. - Умро председник Кине Yуан Схикаи, земља је у анархији.
• 7. 6. - Битка на Монте Мелети у Трентину, истакао се Други босанскохерцеговачки пјешадијски регимент.
• 10. 6. -   Почиње Арапски устанак против Османлија. Хусеин бин Али, шериф Меке се прогласио за краља Хиџаза и свих Арапа.
• 15. 6. - Бригадир Радомир Вешовић у Црној Гори убио официра страже која га је ухапсила и побегао у планину - следе окупаторске репресалије.
• 21. 6. - Грчки краљ замењује премијера због савезничког ултиматума.
• јун - јул - Српска војска запосела положаје од Кожуфа до Лерина.

 

• 1 - 12. 7. - Напади ајкула на Јерсеy Схореу: четворо смртно страдало (инспирација за роман "Раље").
• 1. 7. - 18. 11. - Битка на Сомми. Британци имају 19.240 мртвих првог дана. Невелико напредовање савезника по цену преко 600.000 избачених из строја. Британци први пут користе тенкове.
• 2. 7. - Битка код Ерзинџана: Турци неуспешно покушали повратити Трабзон.
• 4. 7. - У Русији почиње Средњеазијски устанак, чији је повод указ о радној обавези близу фронта - гушење траје до следећег јануара (киргиски део је назван Уркун - "егзодус").
• 5. 7. - У Београду забележено 40,2 степена.^[5]
• 14. 7. - 3. 9. - Битка код шуме Делвилле је британска победа у Француској.
• јул - Грчка краљевска летња палата страдала у пожару.
• 15. 7. - Wиллиам Боеинг основао Пацифиц Аеро Продуцтс Цо., каснији Боеинг.
• 19 - 20. 7. - Битка код Фромеллеса је деби аустралијских снага на Западном фронту: напад одбијен уз велике жртве.
• 22. 7. - Бомба на Дан спремности у Сан Франциску, погинуло 10 учесника параде.
• 26. 7.? - Нови АУ гувернер у Србији је барон Адолф вон Рхемен зу Баренсфелд (до краја рата).
• 30. 7. - Експлозија Блацк Том: немачки агенти уништили складиште муниције у Јерсеy Цитyју.

• лето - Аустроугари у Брусу обесили Сибина Јеличића и још седморицу под оптужбом да су спремали устанак; Коста Војиновић (Војновић) отишао у планину.

 

• 2/3. 8. - У луци Таранто експлодирао и потонуо италијански бојни брод Леонардо да Винци - окривљени аустроугарски саботери, што није сигурно.
• 4. 8. - Потписан уговор по коме Данска продаје своје Дјевичанске отоке САД за 25 милијуна долара (извршено сљедећег ожујка).
• 5. 8. - Битка код Романија: Централне силе дефинитивно одбијене од Суецког канала.
• 6 - 17. 8. - Шеста битка на Сочи: италијанска офанзива заузима Горицу 8-ог.
• 9. 8. - Потерни АУ одред се сукобио са једном четом између Андријевице и Гусиња (следе и окршаји код Мурина и у Горњим Кучима).
• 9. 8. - Дуга Битлиска битка се окончава руско-јерменским заузећем Битлиса.
• 9 - 18. 8. - Битка код Дојрана, бугарски успех на солунском фронту, прва битка бугарске "Дојранске епопеје".
• 17. 8. - Струмска операција: бугарски напад на Солунском фронту (предухитрен напад савезника 20-тог и улазак Румуније у рат). Ројалистичка грчка влада не пружа отпор, Бугари ће заузети Кавалу, Драму и Сер. Савезници прете да ће поставити српског префекта у Солуну.
• 17. 8. - Румунија склапа споразум са Антантом: за улазак у рат добиће Ердељ, Буковину и Банат.
• 18. 8. - Меморандум премијера Радовића - предлаже краљу Николи да абдицира у корист регента Александра.
• 27. 8. - Краљевина Румунија улази у рат на страни Антанте нападом на Аустроугарску у Трансилванији - заузимају Брашов 30-тог.
• 28. 8. - Италија објављује рат Немачкој.
• 29. 8. - Паул вон Хинденбург постаје начелник немачког Генералштаба, заменик је Ерицх Лудендорфф.
• 29. 8. - У САД донесен Закон о аутономији Филипина који се обавезује на независност те земље.
• 30. 8. - Успешна побуна официра склоних Венизелосу у Солуну.
• август - октобар - Нови талас интернација из Србије након уласка Румуније у рат.

 

• 1. 9. - Бугарска објављује рат Румунији, следеће ноћи бугарско-немачке снаге нападају Румунију у Добруџи - заузимају Тутракан 6-ог.
• 1. 9. - У окупираној Србији се заводе три дана недељно без меса, у новембру ће београдском грађанству бити наређено да гаји поврће.^[6]
• 2. 9. - Леефе Робинсон оборио немачки ваздушни брод изнад Енглеске.
• 5. 9. - Премијера Гриффитховог филма Интолеранце.
• септембар - Сукоб једне чете код Крагујевца са аустроугарском војском.
• 10. 9. (28. 8. по ј.к.) - На Крфу се састала српска Народна скупштина.
• 11. 9. - Грчке снаге у Кавали се предале Бугарима без борбе.
• 11. 9. - На регента Александра наводно покушан атентат код Острове (→ Солунски процес).
• 12. 9. - Почиње Битољска офанзива савезника на Солунском фронту.
• 13. 9. - Слоница Марy обешена у Ерwин, Теннессее након што је убила нестручног водича.
• 14 - 17. 9. - Горничевска битка: контраофанзива савезника (1. српска армија) на Солунском фронту - непријатељ потиснут, први успех реорганизоване српске војске.
• 12 - 30. 9. - Битка на Кајмакчалану, освојен врх уз велике губитке српске војске.
• 15. 9. - Битка код Доброг Поља, савезничка победа.
• 20. 9. - Уредба о војном телеграфу - веза постаје самосталан род Српске војске (данас Дан рода везе Војске Србије).
• 27. 9. - Збачен етиопски цар Јасу V, наслеђује тетка Заудита I (до 1930).
• 28. 9. - Коста Пећанац се спустио авионом у косаничком срезу.
• 30. 9. - Српско-француско бомбардовање Софије са два авиона - оба пилота заробљена.

 

• 4. 10. - Француски брод Галлиа потопљен на путу за Солун, између Сардиније и Туниса - од 2.350 људи на броду, укљућујући 350 српских војника, страдало је око 600.
• 5. 10. - 19. 11. - Битка на Црној реци.
• 11. 10. - Елефтериос Венизелос успоставља Привремену владу националне одбране у Солуну, наклоњену Савезницима (у јуну 1917. биће проширена на целу земљу).
• 12. 10. - Хипóлито Yригоyен, звани "Отац сиротиње", започиње први мандат аргентинског председника (вл. 1916-22 и 1928-30).
• 14. 10. - Успостављени дипломатски односи између Србије и Шпаније.
• 16. 10. - Маргарет Сангер отворила у Бруклину прву клинику за контролу рађања у САД, убрзо ће бити ухапшена.
• 18. 10. - Отварањем моста преко Амура у Хабаровску комплетирана Транссибирска жељезница.
• 21. 10. - Аустријски премијер Карл Стüргкх убијен од стране социјалисте Фриедрицха Адлера; нови председник владе Ернест вон Коербер (до децембра).
• 22. 10. - Током Друге битке код Кобадина, Аугуст вон Мацкенсен заузео Цонстанţу у Добруџи.
• 23. 10. - Први сусрет Т. Е. Лаwренцеа ("Лоренса од Арабије") и шерифовића Фејсала.
• 24. 10. - Француска војска повратила Форт Доуаумонт код Вердуна.
• 25. 10. - Румунске снаге на трансилванском фронту се услед контраофанзиве Централних сила вратиле на почетне положаје.
• 27. 10. - Етиопија: у Битци код Сегалеа разбијене снаге лојалне збаченом цару Јасуу.

 

• 1. 11. - Павел Миљуков одржао у Царској думи говор "Глупост или издаја?" за који се мисли да је покренуо ланац догађаја ка Фебруарској револуцији.
• 3. 11. - Катар постаје британски протекторат (до 1971).
• 5. 11. -   Актом двојице царева проглашена Краљевина Пољска као немачка марионетска држава.
• 6. 11. - У Медитерану торпедован путнички брод РМС Арабиа, 11 погинулих.
• 7. 11. - Wоодроw Wилсон тијесно реизабран за предсједника САД. Јеаннетте Ранкин је прва жена изабрана у Представнички дом САД.
• 18. 11. - Окончава се Битка на Сомми, преко милион избачених из строја.
• 19. 11. - Битка на Црној реци: ослобођен Битољ - фронт стабилизован северније, следи скоро две године рововског рата.
• 19. 11. - Основана филмска корпорација Голдwyн Пицтурес.
• 21. 11. - Умро аустроугарски цар и краљ Фрањо Јосип I, владар од 1848 - насљеђује Карло I. (до 1918).
• 21. 11. - Болнички брод ХМХС Британниц потонуо у Егеју након наиласка на мину, велика већина путника спасена.
• 23. 11. - Румунија: немачке снаге на југу прелазе преко Дунава код Свиштова, на северу се наредних дана пробијају и кроз Карпате.
• 29. 11. - Војин Поповић, Војвода Вук, погинуо на Груништу; његов одред је расформиран јер је пао са 2.600 на 450 људи.^[7]

 

• децембар - У Немачкој почиње "Зима репе" (Стецкрüбенwинтер), гладна зима без меса и кромпира.
• децембар - Персијска кампања: руске снаге ген. Баратова заузеле Qом и Хамадан.
• 1. 12. (18. 11. по ј.к.) - Ноемвриана: Савезници искрцали трупе у Пиреју, следи окршај са присталицама краља Константина I за Атину.
• 2. 12. - Савезници се повлаче из Атине, званично признају Венизелосову солунску владу, а његове присталице у Атини су изложене погрому.
• 5. 12. - Британски премијер Х. Х. Асqуитх даје оставку, наслеђује га Давид Ллоyд Георге (до 1922), такође либерал.
• 6. 12. - Снаге Централних сила улазе у Букурешт.

 

• 7. 12. - Венизелосова солунска влада објавила рат Централним силама - краљ наредио његово хапшење, атински архиепископ га под притиском анатемисао.
• 11/12. 12. - Италијански бојни брод Регина Маргхерита налетео на мине близу Валоне и потонуо, 675 погинулих, 270 преживелих.
• 12. 12. - Немачка понуда мира, Савезници одбијају 30-тог.
• 12. 12. - Генерал Јосепх Јоффре именован за "врховног генерала" француских армија а Роберт Нивелле је врховни командант армија Севера и Североистока - Јоффре је 26-тог унапређен у маршала али одлучује да се повуче.
• 13. 12. - Британски генерал Фредерицк Станлеy Мауде започиње успешну офанзиву у Месопотамији.
• 13. 12. - Италијански фронт: велики број војника гине од лавина у Доломитима.
• 15. 12. - Код Блажева на Копаонику Војиновићеве комите напале аустроугарску патролу од 9 људи, спасао се само један.
• 18. 12. - Окончана Вердунска битка, Французи сачували тврђаву.

 

• 20. 12. - Хеинрицх Цлам-Мартиниц нови председник аустријске владе (до следећег маја).
• 21. 12. - Британске империјалне снаге ушле у Ариш на Синају.
• 22. 12. - Први лет британског ловца Сопwитх Цамел.
• 28. 12. - Ухапшени Драгутин Димитријевић Апис и још неки припадници удружења "Уједињење или смрт", оптужени за атентат на Александра.
• 29. - 31. 12. - Луцкноwски пакт: споразум између Индијског националног конгреса и Свеиндијске муслиманске лиге.
• 30. 12. - Убијен Григориј Распућин.
• 30. 12. - 4. 1. 1917 - Аустроугарско-бугарска операција чишћења околине Блажева (паљевине, стрељања) - прва у низу бруталних операција.

• Уметнички покрет дадаизам.
• "Курс генералне лингвистике" Фердинанда де Сауссура.
• У аустроугарском граду Аушвицу/Ошвјенциму подигнут логор са баракама за пољопривредне раднике који ће бити искоришћен у Другом светском рату.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1916.

 

• 7. 1. - Елена Цеауșесцу, румунска "прва дама" и политичарка († 1989)
• 10. 1. - Рато Дугоњић, народни херој, предсједник Предсједништва СР БиХ († 1987)
• 12. 1. - П. W. Ботха, председник Јужне Африке († 2006)
• 14. 1. - Васо Мискин Црни, народни херој († 1945)
• 16. 1. - Вељко Мићуновић, народни херој, дипломата († 1982)
• 20. 1. - Милош Мацура, директор Савезног завода за статистику, академик († 2005)
• 22. 1. - Хенри Дутиллеуx, композитор († 2013)
• 27. 1. - Стјепан Филиповић, народни херој († 1942)
• 28. 1. - Нисим Албахари, народни херој, друштвено-политички радник СРБиХ и СФРЈ († 1992)

• 7. 2. - Младен Вежа, хрватски сликар († 2010)
• 13. 2. - Раде Хамовић, народни херој, генерал-пуковник ЈНА, начелник Генералштаба († 2009)
• 15. 2. - Драго Штајнбергер, учесник Шпанског рата и НОБ, народни херој († 1942)
• 18. 2. - Зија Диздаревић, књижевник († 1942)
• 20. 2. - Миа Чорак Славенска, примабалерина († 2002)
• 26. 2. - Јацкие Глеасон, глумац, комичар († 1987)

• 1. 3. - Ратко Сарић, глумац († 1991)
• 3. 3. - Јожа Влаховић, народни херој († 1941)
• 3. 3. - Силвије Бомбарделли, диригент, складатељ († 2002)
• 5. 3. - Јосип Антоловић, народни херој, генерал-пуковник ЈНА († 1999)
• 9. 3. - Вјекослав Рукљач, кипар († 1997)
• 11. 3. - Харолд Wилсон, британски премијер († 1995)
• 15. 3. - Фадил Хоxха, народни херој, друштвено-политички радник САП Косово, СРСр и СФРЈ († 2001)
• 26. 3. - Стерлинг Хаyден, глумац, агент ОСС, књижевник († 1986)
• 28. 3. - Јанко Гредељ, народни херој († 1941)

 

 

• 3. 4. - Соња Маринковић, народни херој († 1941)
• 4. 4. - Никола Љубичић, народни херој, генерал армије ЈНА, савезни секретар за народну одбрану, председник Председништва СР Србије(† 2005)
• 5. 4. - Грегорy Пецк, глумац († 2003)
• 15. 4. - Бранибор Дебељковић, фотограф († 2003)
• 17. 4. - Сиримаво Бандаранаике, цејлонска државница († 2000)
• 22. 4. - Јехуди Мењухин, виолиниста († 1999)
• 23. 4. - Иво Лола Рибар, секретар СКОЈ-а, народни херој († 1943)
• 28. 4. - Ферруццио Ламборгхини, индустријалац († 1993)

• 1. 5. - Гленн Форд, глумац († 2006)
• 6. 5. - Мирко Ковачевић, учесник Шпанског рата и НОБ, народни херој († 1941)
• 8. 5. - Јоãо Хавеланге, председник ФИФА († 2016)
• 21. 5. - Владимир Роловић, дипломата († 1971)
• 26. 5. - Халил İналцıк, историчар († 2016)

• 6. 6. - Хамани Диори, први председник Нигера († 1989)
• 8. 6. - Францис Црицк, молекуларни биолог, нобеловац († 2004)
• 9. 6. - Роберт МцНамара, бизнисмен, секретар одбране САД († 2009)
• 24. 6. - Влада Аксентијевић, народни херој († 1942)

• 1. 7. - Оливиа де Хавилланд, глумица († 2020)
• 1. 7. - Еуген Пусић, правник, академик († 2010)
• 2. 7. - Ханс-Улрицх Рудел, немачки летачки ас († 1982)
• 6. 7. - Звонимир Вучковић, војвода ЈВуО, политички емигрант, писац († 2004)
• 9. 7. - Едwард Хеатх, британски премијер († 2005)
• 11. 7. - Александар Прохоров, совјетски физичар, нобеловац († 2002)
• 18. 7. - Андреј Фрушић, епископ будимљански, бањалучки, одн. сремски († 1986)
• 20. 7. - Драгиша Недовић, композитор, текстописац († 1966)
• 22. 7. - Марцел Цердан, боксер († 1949)

• 5. 8. - Момчило Мома Станојловић, пилот, народни херој († 1943)
• 6. 8. - Дом Минтоф, малтешки политичар († 2012)
• 7. 8. - Кермит Лове, луткар († 2008)
• 21. 8. - Стефан Боца, епископ далматински, одн. жички († 2003)
• 21. 8. - Јелена Ћетковић, народни херој († 1943)
• 21. 8. - Ђуро Кладарин, народни херој, директор "Вјесника", члан Предсједништва СФРЈ († 1987)
• 25. 8. - Бранко Ђоновић, графички радник, народни херој († 1944)

• 2. 9. - Љубан Једнак, сведок масакра у Глини († 1997)
• 13. 9. - Роалд Дахл, књижевник († 1990)
• 17. 9. - Јумџагин Цеденбал, лидер НР Монголије († 1991)
• 20. 9. - Рудолф-Аугуст Оеткер, индустријалац († 2007)
• 23. 9. - Алдо Моро, италијански премијер († 1978)

 

• 4. 10. - Виталиј Гинзбург, физичар, нобеловац († 2009)
• 23. 10. - Стево Рауш, народни херој, генерал-пуковник ЈНА († 1998)
• 26. 10. - Франçоис Миттерранд, француски председник († 1996)
• 27. 10. - Богдан Орешчанин, народни херој, генерал-пуковник ЈНА, дипломата († 1978)

• 4. 11. - Wалтер Цронките, амерички новинар и ТВ-водитељ († 2009)
• 4. 11. - Витомир Воја Трифуновић, композитор, оснивач и директор музичке школе "V. Вучковић" († 2007)
• 10. 11. - Борис Ханжековић, атлетичар, жртва Јасеновца († 1945)
• 23. 11. - Мицхаел Гоугх, глумац († 2011)
• 28. 11. - Мика Шпиљак, народни херој, предсједник СИВ, предсједник Предсједништва СФРЈ († 2007)

 

• 8. 12. - Рицхард Флеисцхер, филмски режисер († 2006)
• 9. 12. - Кирк Доуглас, глумац († 2020)
• 16. 12. - Ратко Вујовић, учесник Шпанског рата и НОБ, народни херој, генерал-пуковник ЈНА († 1977)
• 17. 12. - Есад Мекули, књижевник († 1993)
• 18. 12. - Беттy Грабле, глумица († 1973)
• 25. 12. - Ахмед Бен Белла, први председник Алжира († 2012)

• Хазим Шабановић, хисторичар-османиста († 1971)
• Камил Силајџић, хафиз, ефендија († 1997)
• Златко Прица, сликар († 2003)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1916.

• 8. 1. - Рембрандт Бугатти, скулптор (* 1884)
• 13. 1. - Вицториано Хуерта, бивши председник Мексика (* 1850)
• 17. 1. - Артхур V. Јохнсон, филмски глумац и режисер (* 1876)
• 20. 1. - Недељко Чабриновић, сарајевски атентатор (* 1895)
• 23. 1. - Иса Бољетинац, албански лидер (* 1864)
• 27. 1. - Фердо Бецић, књижевник (* 1844)
• 28. 1. - Павел Ровински, руски научник и револуционар (* 1831)

• 6. 2. - Рубéн Дарíо, никарагвански песник (* 1867)
• 12. 2. - Рицхард Дедекинд, математичар (* 1831)
• 19. 2. - Ернст Мацх, физичар, филозоф (* 1838)
• 23. 2. - Хуго вон Похл, немачки адмирал (* 1855)
• 23. 2. - Илија Пламенац, црногорски војвода (* 1821)
• 28. 2. - Хенрy Јамес, књижевник (* 1843)

• 2. 3. - Елисабетх зу Wиед, румунска краљица (* 1843)
• 4. 3. - Франз Марц, сликар, оснивач "Плавог јахача" (* 1880)
• 11. 3. - Флоренце Бакер, истраживачица Африке (* 1841)
• 25. 3. - Исхи, последњи припадник једног калифорнијског племена

• 11. 4. - Рицхард Хардинг Давис, новинар, писац (* 1864)
• 19. 4. - Цолмар вон дер Голтз, пруски фелдмаршал, турски паша (* 1843)

• 3. 5. - Патрицк Пеарсе, ирски националиста (* 1879)
• 11. 5. - Карл Сцхwарзсцхилд, астрофизичар (* 1873)
• 12. 5. - Јамес Цонноллy, ирски социјалиста, лидер Ускршње побуне (* 1868)
• 13. 5. - Шолем Алејхем, књижевник (* 1859)
• 19. 5. - Георгес Боиллот, аутомобилиста и војни пилот (* 1884)
• 21. 5. - Артúр Гöргеи, генерал из Мађарске револуције (* 1818)
• 27. 5. - Јосепх Галлиени, француски генерал (* 1849)
• 28. 5. - Иван Франко, украјински књижевник (* 1856)
• 31. 5. - Хораце Хоод, британски контраадмирал (* 1870)

• 5. 6. - Хоратио Херберт Китцхенер, британски фелдмаршал (* 1850)
• 5. 6. - Мехмед Шукри-паша, османски војсковођа (* 1857)
• 6. 6. - Yуан Схикаи, кинески председник (* 1859)
• 18. 6. - Хелмутх вон Молтке млађи, бивши начелник немачког Генералштаба (* 1848)
• 18. 6. - Маx Иммелманн, летачки ас (* 1890)
• 25. 6. - Тхомас Еакинс, сликар, фотограф, скулптор (* 1844)

 

• 6. 7. - Одилон Редон, сликар (* 1840)
• 16. 7. - Иља Иљич Мечников, нобеловац за медицину (* 1845)
• 22. 7. - Јамес Wхитцомб Рилеy, песник (* 1849)
• 23. 7. - Wиллиам Рамсаy, нобеловац за хемију (* 1852)
• 27. 7. - Људевит Вуличевић, фрањевац, писац (* 1839)

• 3. 8. - Рогер Цасемент, британски дипломата, ирски националиста (* 1864)
• 4. 8. - Дитко Алексић, четнички војвода
• 10. 8. - Хенрy Моселеy, физичар (* 1887)
• 10. 8. - Назарио Сауро, талијански иредентиста (* 1880)
• 16. 8. - Фрањо Грегл, хрватски бициклист (* 1891)
• 17. 8. - Умберто Боцциони, сликар, скулптор (* 1882)
• 21. 8. - Трифко Грабеж, сарајевски атентатор (* 1895)
• 27. 8. - Петар Кочић, српски књижевник (* 1877)

• 14. 9. - Пиерре Духем, физичар (* 1861)

 

• 1. 10. - Амброз Харачић, ботаничар (* 1855)
• 10. 10. - Антонио Сант'Елиа, архитекта (* 1888)
• 12. 10. - Тонy Јаннус, авијатичар и пројектант (* 1889)
• 21. 10. - Карл Стüргкх, премијер аустријског дела Аустроугарске (* 1859)
• 28. 10. - Осwалд Боелцке, авијатичарски ас (* 1891)
• 29. 10. - Никанор Ружичић, бивши епископ жички одн. нишки (* 1843)
• 31. 10. - Цхарлес Тазе Русселл, свештеник, претходник Јеховиних сведока (* 1852)

• 9. 11. - Иоан Драгалина, румунски генерал (* 1860)
• 15. 11. - Хенрyк Сиенкиеwицз, књижевник (* 1864)
• 17. 11. - Никола Антула, српски књижевник и критичар (* 1884)
• 21. 11. - Фрањо Јосип I., аустроугарски цар и краљ (* 1830)
• 22. 11. - Јацк Лондон, књижевник (* 1876)
• 24. 11. - Хирам Маxим, проналазач митраљеза и др. (* 1840)
• 27. 11. - Светозар Боторић, први српски филмски продуцент (* 1857)
• 28. 11. - Никола Спасић, велетрговац, добротвор, задужбинар (* 1838)
• 29. 11. - Војин Поповић (Војвода Вук), комитски вођа, ком. Добровољачког одреда на Солунском фронту (* 1881)

• ц. 10. 12. - Малиша Глишић, сликар (* 1886)
• 30. 12. - Григориј Распућин, мистик (* 1869)
• 30. 12. - Огњеслав Костовић Степановић, проналазач (* 1851)

• Михаило Ристић-Џервинац, четник (* 1854)
• Мија Сеферовић, виолиниста (* ца. 1860)
• Стојан Тителбах, архитекта (* 1877)
• Фехим Чурчић, бивши градоначелник Сарајева (* 1886)

Додељена је само награда за:

• Књижевност: Вернер вон Хеиденстам

• Историја српског народа, књига 6, том 2, СКЗ 1983.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар

 

1916 на Wикимедијиној остави