Вјенчање

За остала значења, види Вјенчање (разврставање).

Блиски односи
Типови односа Породица • Брак Супруг • Супруга Сродна душа • Партнер Брат/сестра • Рођак Домаће партнерство Удовиштво Момак • Дјевојка Кохабитација • Повремени однос Романтично пријатељство • Сексуални партнер Пријатељство • Сродство Моногамија • Истосполни однос • Не-моногамија • Отворени брак Полиаморија • Вишевјерност • Полигамија • Љубавница • Љубавник • Цицисбео • Конкубинат • Куртизана • Догађаји везани уз блиске однсе Везање • Прекид • Удварање • Ходање • Развод • Невјера • спаривање • Тржиште меса  • Љубав • Растава • Догађај самаца  • Трангресија • Вјенчање Осјећаји и емоције Афинитет • Приврженост • Комперзија • Интимност • Љубомора • Заљубљеност • Љубав • Страст • Платонска љубав • Полиаморија • Психологија сексуалне моногамије Људски обичаји Цијена брака (мираз) • Хипергамија • Невјера • Сексуалност Злоупотреба односа Злостављање дјеце • Злостављање старијих • Злостављање у вези • Невјера • Брачно злостављање
п р у

Вјенчање (ијек.) или венчање (ек.), церемонија која се одвија приликом ступања у брак. Може се одржати на веома различитим местима, али је најчешће у цркви или некој државној институцији. Венчање које се не обави у цркви назива се грађанско венчање и оно се обавља пред матичарем у присуству два сведока. Тада будући супружници обећавају да ће живот провести заједно и да ће поштовати принципе брака, као и једно друго. Након тога, матичар им издаје венчани лист, односно потврду о томе да је брак званично склопљен. Супружници при томе могу да задрже своје презиме или преузму и/или додају презиме свог супружника.

Многе религије обављају различите обреде и светковине које се одржавају приликом ступања у брак двоје верника. На државним законима је да те бракове верификују као легалне или не. Хришћански брак се углавном склапа у цркви. Брак склопљен пред Богом требало би да траје цео живот, али данас црквене власти дозвољавају развод, па и склапање новог брака. Православни свештеници крунишу младенце, док је код свих хришћана уобичајена размена бурми. Јеврејско венчање у синагоги је заправо договор двоје људи које благослови Бог. Они на венчању газе кристалну чашу како би показали како је љубав драгоцена и крхка. Муслимански брак је резултат договора две породице, а венчање се обавља у кући. Младенци хиндуистичке вероисповести седам пута обилазе око свете ватре, док код сика младожења води младу око свете књиге. Код сика је невеста обучена у црвено, док је у последњих сто година у западној Европи постало уобичајено да млада носи раскошне беле венчанице, што се сматра симболом чистоте и невиности. Сики, Јевреји и муслимани дозвољавају развод, али нерадо. За брачни пар који наиђе на тешкоће постоје саветници за брачне проблеме. Међу хиндусима, сикима и муслиманима се често дешавају уговорени бракови (док су супружници још деца), па се дешава и да се будући млада и младожења и не познају. У племену Бербери у Мароку постоји празник невести који се прославља сваке године у септембру. То је прилика да млади људи нађу себи сродну душу. Мушкарци који траже невесту том приликом су обучени у бело, а девојке су покривене веловима тако да лице не може да им се види. Младић ће видети лице девојке тек ако је ожени, што значи да разговором треба да оцени да ли је она за њега. Венчаће их такозвани кадија.^[1]

У Кини је могуће да чак и особе које више нису међу живима ступе у брак. Тада се приређују такозвана венчања духова. Био је то начин да, родитељи девојке или младића који су умрли пронађу зета или снају (који су живи). Оваква вечања се спомињу у кинеским легендама пре најмање две хиљаде година.^[2]

Вјенчање на Wикимедијиној остави