Триптофан

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
L-Триптофан
Скелетал формула оф L-исомер
Балл-анд-стицк модел оф L-исомер
ИУПАЦ име
Други називи 2-Амино-3-(1Х-индол-3-ил)пропанска киселина
Идентификација
Абревијација Трп, W
ЦАС регистарски број 73-22-3 ДаY
ПубЦхем[1][2] 6305
МеСХ Трyптопхан
ИУПХАР лиганд 717
АТЦ цоде Н06АX02
Јмол-3Д слике Слика 1
Својства
Молекулска формула C11Х12Н2О2
Моларна маса 204.23 г мол−1
Растворљивост у води Растворан: 0.23 г/L на 0 °Ц,

11.4 г/L на 25 °Ц,
17.1 г/L на 50 °Ц,
27.95 г/L на 75 °Ц

Растворљивост Растворан у врућем алкохолу, алкалним хидроксидима; нерастворан у хлороформу.

 ДаY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала

Инфобоx референцес

Триптофан је есенцијална аминокиселина, (у људској прехрани). Једна је од 20 уобичајених аминокиселина у генетичком коду, одговоран кодон је УГГ. У беланчевинама сисара појављује се само L-стереоизомер, док се D-стереоизомер повремено налази у природним материјалима. Триптофан се од осталих аминокиселина разликује по индолном прстену у својој структури.[3][4]

За многе организме и људе, триптофан је есенцијална аминокиселина. Што значи да се не може да се синтетизује у организму већ је потребно да се унесе храном. Главна улога аминокиселина, укључујући триптофан, је изградња протеина (беланчевина). Осим тога, триптофан има и додатну улогу, изграђује:

Триптофан у медицини

[уреди | уреди извор]

Метаболит триптофана 5-хидрокситритпофан (5-ХТП) предложен је за лечење епилепсије. 5-ХТП се у организму брзо распада на 5-ХТ - Серотонин стога може бити погодан и за лечење депресије, мањкавост томе је што серотонин кратко остаје у организму јер га брзо метаболизује моноамина оксидаза. У Европи се налази у продаји под трговачким именом Цинцофарм и Трипт-ОХ.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.  едит
  2. Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ИСБН 86-387-0622-7. 
  4. Давид L. Нелсон, Мицхаел M. Цоx (2005). Принциплес оф Биоцхемистрy (4тх изд.). Неw Yорк: W. Х. Фрееман. ИСБН 0-7167-4339-6. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ИСБН 86-387-0622-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]