Сперма

Сперма (од грчке речи σπέρμα, спéрма, што значи семе) или ејакулат (од латинске речи еицěре: избацити, односно еиацулатум: оно што је избачено) мутна је млечнобела до бледожута течност која се под одређеним условима избацује из семених путева, а састоји се од сперматозоида, секрета полних жлезда и секрета епидидимиса.^[1] У правилу се избацује кроз спољни отвор мокраћне цеви, а ређе у мокраћни мехур. Избацује се најчешће за време полнога односа или за време самозадовољавања. Чак и у сну може доћи до избацивања сперме. То је тзв. ноћна полуција и дешава се обично када снови имају сексуални садржај.^[2]

Непосредно након изливања, сперма је лепљива згрушана течност налик на желе, могућа је појава и ситних грудвица. Специфичног је мириса (најближе је мирису цвета кестена) и лужнатог је окуса. Деловањем ензима ликвефакција тј. разградња угрушка (разводњавање) обично је завршена након 30 минута. Укупна је запремина људскога ејакулата врло промјењива, углавном од 1,5 до 6 мл (просечно од пола до једне чајне кашике), у њему се налази око 50 милиона сперматозоида, а пХ-вредност ејакулата креће се у опсегу од 7,2 до 8,2.

Већи део сперме чине излучевине сеемених мјехурића (60%), простате (20%) те Цоwперових и Литтреових жлезда, које штите сперматозоиде од штетних утицаја и омогућавају им кретање и оплодњу јајне ћелије. Пре семена из мокраћне цеви излази секрет тих жлезда (0,1-0,2 мл), након тога простатички секрет (0,5 мл), а сперматозоиди чине само један проценат ејакулата.^[3]

Сперма на Wикимедијиној остави

• Гризард, Г; Сион, Б; Бауцхарт, D; Боуцхер, D (2000). „Сепаратион анд qуантифицатион оф цхолестерол анд мајор пхоспхолипид цлассес ин хуман семен бy хигх-перформанце лиqуид цхроматограпхy анд лигхт-сцаттеринг детецтион”. Јоурнал оф Цхроматограпхy Б: Биомедицал Сциенцес анд Апплицатионс 740 (1): 101–7. ДОИ:10.1016/S0378-4347(00)00039-6. ПМИД 10798299. 
• СУНY Подцаст – Семен студy ресултс
• Хyена, Ханк (Аугуст 21, 2000). „Тхе qуест фор сwеет семен”. Салон.цом. Салон Медиа Гроуп, Инц..