Скадар

За село у општини Осечина, видите чланак Скадар (Осечина).

Скадар Схкодëр
Опћина и град
Контра смеру казаљке на сату: Пјаца на Кол Идромено улици; Мес мост; Ебу Бекер џамија; Скадарска катедрала; Остаци Цркве у Розафској тврђави и градски центар Скадра.
Скадар
Координате: 42°04′Н 19°30′Е / 42.067°Н 19.500°Е / 42.067; 19.500
Опћи подаци
Држава	Албанија
Округ	Скадарски округ
Дистрикт	Скадарски дистрикт
Хисторија
Основан	4. вијек пне.
Управа
Градоначелник	Лоренц Лука (ПД)
Становништво (2010)
• Укупно	110,000
Остале информације
Временска зона	Средњоевропско вријеме (УТЦ+1)
• Летње (ДСТ)	ЦЕСТ (УТЦ+2)
Поштански број	4001-4007
Позивни број(еви)	022
Регистарске таблице	СХ
Wеб	www.схкодра.гов.ал

Скадар (алб. Схкодëр или Схкодра, лат. Сцодра, тур. İşкодра, ита. Сцутари) је град на југоисточној обали Скадарског језера, у северозападној Албанији, и главни град је истоимене области.

Налази се близу места где се састају реке Дрим и Бојана. Јадранско море је удаљено 20 километара. То је један од најстаријих и културно и економски најзначајнијих градова у Албанији.

Становништво Скадра се процењује на 90.000, а града са околином на 110.000 (2004).

Албанско име града Схкодëр, такође у верзијама Сцутари и Скутари, изведено је из латинског назива сцутарии, у буквалном преводу „заштитници“, а то се односи на римску легију коју је основао Цар Константин Велики. Српскохрватски назив Скадар потиче из истог извора.

Скадар је основан у 4. веку пне.. Овде је живело илирско племе Лабеати. Ту је била престоница Краља Агрона и Краљице Теуте. Године 168. пне., град су заузели Римљани и претворили га у значајан трговачки и војни центар.

У освит Средњег века, Словени су стигли у околину града. Византијски цар Константин Порфирогенит описао је у делу „О управљању царством“ (Де Администрандо Империо) како је Ираклије дао Србима град Скадар са околином током 7-ог века. Они су ту основали државу Дукљу.

Скадар је био тврђава Византије окружена славенским племенима након њиховог насељања. Први пута град ће се наћи у рукама стабилне славенске државе када га Бугари освајају, али је враћен Византије након пропасти Самуиловог царства. Стефан Војислав из Травуније је током своје локалне побуне успешно истерао последњег стратега Теофила Еротика око 1040. године. Краљ Константин Бодин од Дукље и Далмације примио је крсташе крсташког рата из 1101. у Скадру. После периода династичких борби, Скадар је постао део Зете, подређене Великом Жупану Рашке. Од 1355, градом влада породица Балшића. Турци освајају град 1393, да би 1396, град преузела Млетачка република. Њих је из града избацила локална побуна 1403.

Скадар је одбио два велика Турска напада, 1474. и 1478-1479, под вођством Леке Дукађина, који је постао вођа албанског отпора против Турака после смти Скендербега 1468. Сломивши херојску одбрану, Турци су освојили Скадар 1479. По освајању, град је био разорен, а већина становништва је избегла. Скадар је постао главни град турског вилајета.

У 17-ом веку, основана је мања административна јединица, санџак, са центром у Скадру. Град је почео да просперира на занатству: производња свиле, тканина, оружја и сребрних предмета. У граду је изграђен базар и мост преко реке Кир, дуг преко 100 метара, на 13 лукова.

Током 18-ог века, Скадар је био центар Скадарског пашалука, под влашћу фамилије Бушати, и то од 1757. до 1831. После пада пашалука, у граду је организовано више побуна против турске власти (1833-1836, 1854, 1861-1862, и 1869).

Време 19-ог века било је за Скадар време процвата. Скадар је важио као трговачки центар за цео Балкан. У њему је било преко 3500 трговина, а одећа, кожа, дуван, и барут су били најважнија роба. Од 1718. стране државе су отварале посланства у Скадру.

Скадар је био културни и национални центар Албанаца у 19-ом веку. Библиотека Бушати, изграђена 1840-их, била је место окупљања Призренске лиге за Скадар. Оснивана су културна удружења и друштва писаца у граду, као Башкими (Унија) и Агими (Зора). Прве албанске новине и часописи штампани су у Скадру. Породица Маруби била је пионир фотографије у Албанији и оставила преко 150.000 негатива из периода албанске борбе за независност, као и слика живота у албанским градовима на прелазу из 19-ог у 20-и век.

Избијањем Балканских ратова 1912-1913, Срби су покушали да град прикључе својим државама. Снаге Отоманског царства у одбрани Скадра предводио је Есад Паша. Ове снаге су се седам месеци опирале нападима црногорске и србијанске војске. Есад Паша се најзад предао Црној Гори априла 1913. До тада је црногорска војска претрпела губитке од преко 10.000 људи, али је под притиском великих европских сила морала да се повуче. Скадар је прикључен новоствореној независној Албанији, маја 1913, одлуком Лондонске конференције.

У Првом светском рату, Скадар је био под Аустријском окупацијом 1916-1918. После рата градом су кратко владали Французи, а 1919. град је враћен под контролу независне Албаније.

У међуратном периоду, Скадар се полако индустријски развијао. Отваране су мале фабрике прехрамбене, текстилне и индустрије цемента. Године 1924, Скадар је имао око 20.000 становника, а до 1938. било их је 29.000. У истом периоду, број малих предузећа порастао је са 43 на 70.

Скадар је седиште католичке надбискупије и у граду постоје многе религијске школе. Прва јавна школа у граду оворена је 1913, а државна Гимназија 1922. Школе су биле језгро окупљања првих културних друштава.

Раних 1990-их, Скадар је био средиште покрета који је оборио комунистички режим наслеђен из времена Енвера Хоџе.

Скадар је важан индустијски и образовни центар. Индустрија обухвата индустрију машина и електронике, текстилну и прехрамбену индустрију. У Скадру постоје Педагошки институт и Универзитет Скадра. Главна библиотека садржи 250.000 књига. Друге културне институције у граду су: Културни центар, Удружење писаца и уметника, Позориште Миђени, Уметничка галерија и Историјски музеј.

У граду живе римокатолици и муслимани у добрим међусобним односима. Скадар је познат по верском школству. Ту постоји једина високошколска институција у Албанији за студије Арабистике и Ислама. Познато је и семениште римокатоличке цркве.

Најважнији историјски објекти су Скадарска тврђава (Тврђава Розафа), Турска купатила и Оловна џамија.

Скадарска тврђава, Розафа, потиче из илирских времена. За њу се везује популарна легенда.

Легенда се заснива на испуњењу обећања. Розафа је била невеста најмлађег од тројице браће. Њу су зазидали у зидине тврђаве да се они не би ноћу рушили. Вода која се појављује између блокова камена на главном улазу, у народу се тумачи као млеко из груди Розафе. Млеко би, по веровању, требало да нахрани њено мало дете.

Легенда о Розафи такође је послужила као основа српској народној песми „Зидање Скадра на Бојани“ .

Интересантне су и рушевине средњевековног града Сарда, 15 километара удаљене од Скадра. Град је изграђен на узвисини острва у реци Дрим. Данас, уместо реке, град Сарда окружују воде вештачког језера. Град је био седиште средњевековне владарске породице Дукађин.

Стари део града је пун уских улица омеђених високим зидовима. После Другог светског рата у Скадру је изграђено више широких улица и стамбених блокова.

Музика града Скадар, једног од интелектуалних и културних центара, разликује се од традиционалне албанске народне музике. Лирска, романтична и софистицирана, уз употребу оријенталних лествица и преплитања дура и мола, подсећа на севдалинке из Босне и Новопазарског санџака, али се од њих разликује по карактеристичној уздржаности и ритму. Неки описи из 19. века описују локалне музичке групе: виолина, кларинет, саз, деф, хармонијум (попут индијског) и удараљке сачињене од боца. Данас, хармоника и гитара су замениле егзотичне инструменте, али је дух и присност музике очувана.

• Рамиз Алиа, последњи комунистички Председник Албаније
• Ледиа Души, Писац
• Ђерђ Фишта, Песник
• Пашко Васа, песник, публициста и политичар
• Луиђ Гуракучи, креирао латински алфабет за албански језик
• Микел Колићи, Римокатолички кардинал
• Пјетер, Кел и Геге Маруби, Фотографи
• Миђени, Песник
• Алфред Мојсиу, Председник Албаније

Скадар на Wикимедијиној остави

• Схкодер.нет
• Званични сајт Архивирано 2011-05-13 на Wаyбацк Мацхине-у