Сергеј Јесењин

Сергеј Јесењин Серге́й Алекса́ндрович Есе́нин
Биографске информације
Рођење	Сергеј Александрович Јесењин (1895-10-03)3. 10. 1895. Константиново, Русија (тада  Руско Царство)
Смрт	27. 12. 1925. (доб: 30) Санкт Петербург, Русија (тада Лењинград, Совјетски Савез)
Образовање
Занимање	пјесник
Опус
Књижевни правац	авангарда
Књижевне врсте	поезија
Језик	руски
Знаменита дјела
Кафанска Москва Мангуп Писмо мајци Ана Сњегина
Потпис

Сергеј Александрович Јесењин (рус. Сергей Александрович Есенин) (Констатиново, 3. листопада 1895. - Лењинград, 28. просинца 1925.), руски пјесник.

У Петроград је дошао 1915. и ушао у књижевне кругове у којима је побудио занимање сеоским мотивима у поезији. Одушевљено је поздравио револуцију. Касније се одао боемском животу, оженио се балерином Исадором Дунцан, а у једном петроградском хотелу је разрезао лијеву руку и властитом крвљу написао пјесму "До виђења пријатељу, до виђења". Исте ноћи починио је самоубојство објесивши се о цијев централног гријања.

Створио је пјесништво посвећено селу и природи, с много метафора које црпи из сеоског живота и вјеровања. Његов други циклус има карактер пјесникових особних исповијести. Стаљинистичка је критика оштро осуђивала "јесењштину", пијанство, разбарушени индивидуализам, каванска расположења и поетизацију хулиганства. Јесењинова поезија стекла је многе поклонике и изван пјесникове домовине.

Посљедње године живота, Јесењин је у непрестаном стваралачком заносу. "Не могу их зауставити", "то је као навијени строј", говорио је знанцима. Прије тога, 1924., на Кавказу, такођер је биљежио све што је годинама гомилао у себи. Незаборавна исповијест Ана Сњегина излијева се снагом бујице у дивну лирску пјесму. Ана Сњегина је пјесниково и најреалистичније остварење, са утисцима из родног краја 1918. гдје је Јесењин провео љето и био очевидац многих догађаја. Пред смрт Јесењин се највише сјећа љубави, која за њега значи највећу срећу и чудо на свијету. Њена пролазност га мучи, он би хтио вјечно сањати свибањ и ону коју заувијек воли и да никада не процвјета. Исповјести смртника, тако би се могле назвати посљедње Јесењинове пјесме. Опраштајући се са животом, он у њима, тоном интимности, узбудљивих осјећања ,тихих радости и туге, изражава најнепосреднија осјећања. У јесен 1925. пјеснику се тешко могло помоћи: "када се у посљедње вријеме говорило", каже Анатолy Мариенгоф, "Јесењин пије", ријечи су звучале као "ударци маља" и сви су бјежали од опасног, махнитог и изгубљеног човјека.

Навечер 23. просинца, Јесењин по биљешкама зета Неаседкина, одлази сестрама у Замоскворецје и не поздравља се, иде у собу и купи све своје ствари. Стиже у Петроград 24. просинца ујутро, одсједа у хотелу Англетер и три дана јури обављајући послове. Болесно узнемирен, Јесењин се тих дана осјећао страховито усамљен. У хотелској соби бр.5, коју је некада долазио са Исидором, атмосфера постаје све тежа, нарочито навечер. Кад год би пред спавање отворио прозор улијетало би јато врана које дуго није могао истјерати.

Његово стање се погоршавало, и он је ујутро 27. просинца, немајући тинте - како је сам причао преко дана познаницима - написао пјесму крвљу, из расјечених вена. То су били стихови "До виђења, пријатељу", предани навечер младом пјеснику V. Ерлиху, који их заборавио прочитати и завирио је у њих тек касније.

Навечер 27. просинца, у стању јаке потиштености, и душевног немира, послије поноћи измеду ноћи 27. и 28. просинца 1925., починио је троструко самоубојство: пресјецењем вена, вјешањем и изгарањем уз цијев парног гријања.

Покопан је у Москви 30. просинца 1925. године на Вагањковском гробљу.

• Бреза 1913.
• Јесен 1914.
• Пјесма о керуши 1915.
• Мангуп 1919.
• Исповијест мангупа 1920.
• Ја сам посљедњи пјесник у селу 1920.
• Молитва за умрле 1920.
• Пугачов 1921.
• Писмо мајци 1924.
• Кафана Москва 1924.
• Исповијест мангупа 1924.
• Тко сам, што сам? 1925.
• Сњежно поље 1925.
• Црни човјек 1925.
• Качаловљевом псу 1925.
• До виђења, пријатељу, до виђења 1925.

У биографском филму Исадора, лик Јесењина је тумачио хрватски глумац Звонимир Чрнко.

• http://www.znanje.org/i/i22/02iv08/02iv0808/zivot.htm
• Изабране пјесме Сергеја Александровича Јесењина (хрватски, руски, енглески)

Сергеј Јесењин на Wикимедијиној остави