Калциј

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
К - Ца - Сц
 
Мг
Ца
Ср  
 
 

Општи подаци
Име, симбол, атомски број Калцијум, Ца, 20
Припадност скупу земљаних алкалних метала
група, периода ИИА, 4,
густина, тврдоћа 1550 кг/м3, 1,75
Боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 40,078 у
атомски радијус 180 (194) пм
ковалентни радијус 174 пм
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Ар]4с2
е- на енергетским нивоима 2, 8, 8, 2
оксидациони број 2
Особине оксида јако базни
кристална структура регуларна просторно
центрирана
физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 1115 К
(842 °Ц)
температура кључања 1757 К
(1484 °Ц)
молска запремина 26,20×10-3 м3/мол
топлота испаравања 153,6 кЈ/мол
топлота топљења 8,54 кЈ/мол
притисак засићене паре 254 Па (1112 К)
брзина звука 3810 м/с (293,15 К)
Остале особине
Електронегативност 1,00 (Паулинг)
1,04 (Алред)
специфична топлота 632 Ј/(кг*К)
специфична проводљивост 29,8×106 С
топлотна проводљивост 201 W/(м*К)
I енергија јонизације 589,8 кЈ/мол
II енергија јонизације 1145,4 кЈ/мол
III енергија јонизације 4912,4 кЈ/мол
IV енергија јонизације 6491 кЈ/мол
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. е.р. МеВ п.р.
40Ца 96,941% стабилни изотор са 20 неутрона
41Ца (веш.) 1,03×105 година з.е 0,421 41К
42Ца 0,647% стабилни изотор са 22 неутрона
43Ца 0,135% стабилни изотор са 23 неутрона
44Ца 2,086% стабилни изотор са 24 неутрона
46Ца 0,004% стабилни изотор са 26 неутрона
48Ца 0,187% >6×1018 година β- 4,272 48Сц
Тамо где другачије није назначено,
употребљене су СИ јединице и нормални услови.

Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона

Калцијум (Ца, латински цалциум) је метал ИИА групе. Електронска конфигурација му је: 1с22 2п62 3п62 , гради 2+ јон. Поседује 6 стабилних изотопа. То су 40Ца, 42Ца, 43Ца, 44Ца, 46Ца и 48Ца.

Калцијум је сребрнобео, мекан и лак метал. Једињења калцијума се јављају и у води, и проузрокују њену тврдоћу. Калцијумови сулфати и хлориди чине сталну тврдоћу воде која се кувањем не може отклонити. Тврда вода је непогодна за коришћење (за кување, прање и индустрију).

Заступљеност

[уреди | уреди извор]

Калцијум је најраспрострањенији земноалкални метал, а и један од најраспрострањенијих елемената у природи. Заступљен је у земљиној кори у количини од 3,54%. Калцијумкарбонат је главни састојак седиментних стена. Као кречњак чини многе планинске масиве. Веома је распрострањен и калцијум сулфат у виду анхидрита и гипса.

Најбитнији минерали калцијума су: калцит, аргонит, мермет, креда, гипс, доломит, кречњак, калцијумфлуорит ...

Једињења

[уреди | уреди извор]

Загревањем уз присуство ваздуха гради оксид (ЦаО) и нитрид (Ца3Н2). Реагује са хладном водом градећи хидроксид (ЦаО + Х2О → Ца(ОХ)2). Сем ових једињења битна су и калцијумпероксид и многе соли.

Добијање и употреба

[уреди | уреди извор]

Калцијум се добија електролизом безводног раствора калцијум хлорида. Употребљава се за легирање олова, алуминијума, за дезоксидацију бакра и неких легура.

биолошки значај

[уреди | уреди извор]

Кости човека и животиња садрже калцијум у виду фосфата и карбоната. Недостатак калцијума у костима изазива болест рахитис. Јон калцијума налази се и у крви и убрзава згрушавање крви у додиру са ваздухом. Код биљака улази у неке облике ћелијских зидова. Оне складиште калцијум у стабиљци и лишћу. Недостатак калцијума код биљака проузрокује слаб развој корена и лишћа.

Калцијум је заступљен у човековом организму између 1,4 и 1,66 % што претставља преко 1 килограм. Калцијум има велику улогу у људском организму:

Ниво калцијума у крви зависи од:

  • количине калцијума која се уноси исхраном
  • количине калцијума у намирницама
  • степене избацивања калцијума са мокраћом

Калцијуум је такође неопходан састојак у ћелијама биљака.

Катјони Ца2+ спадају у IV групу катјона.