Хадрамаут

Хадрамаут, или Ḥадрамут (арапски: حضرموت ) је име за хисторијску регију на југу Арапског полуотока дуж Аденског заљева у Индијском оцеану, која иде према истоку све до оманског Дхофара.^[1]

Већ од 2. милења пне. Хадрамаут је постао важно средиште јужноарапске цивилизације. Преко Хадрамаута се одвијала трговина егзотичним робама (злато, слоновача, робови, тамјан) из Африке и Индије за античка краљевства у Средоземљу. Из Хадрамаута су кретали каравани на Пут тамјана преко Мариба и Хеџаза до Палестине.

У давној повијести славу имена Хадрамаут пронијело је античко краљевство из предисламског доба Хадрамаут, по којем је и данашња јеменска мухафаза Хадрамаут добила име. Становници Хадрамаута зову се Хадрамији (Хадрамити, Хадрамиси), антички писци звали су их; Катрамотити, Катрамити или Адрамити.^[2]

На територију Хадрамаута од 14. стољећа простирао се племенски султанат Катхири, а од краја 19. ст. и султанат Qу'аити, оба два постали су дио Аденског протектората. Хадрамаут је остао под британском заштитом као дио Јужноарапског Протектората све до 1967 године. Након тога основана је Народна Република Јужни Јемен, која се ујединила с Сјеверним Јеменом 22. маја 1990 у данашњу државу Републику Јемен.

Постоји више теорија о поријеклу имена Хадрамаут, највјеројатније звучи она која каже да име Хадрамаут потјече од грчке ријечи хyдреумата а то је значило утврђена водена постаја (утврђени град с извором воде) дуж сухог корита вадија. То су била одморишта каравана на Путу Тамјана.

Регија Хадрамаут је заправо порјечје Wади Хадрамаута плус уски обални појас дуж обале Арапског мора који се протеже на исток све до оманског Дхофара. Обала је безводна, а одмах након ње уздиже се појас стрме широке висоравни (ал-Јол), који је просјечно висок 1.370 м. Ова висораван је избраздана оскудном мрежом дубоких кањона - wадија (сезонских водотокова). Са сјевера Хадрамаут поступно прелази у велику пустињу Руб' ал Кхали или како Хадрамији кажу - Празни простор.

Данашњи Хадрамаут је управно подијељен имеђу јеменских мухафаза Хадрамаут, Ал Махра и Шабва

Становници ове регије Хадрамити, Хадрамији данас као и у давној прошлости живе у својим карактеристичним пустињским манхатанима (врло густо насељеним насељима и градовима) смјештенима углавном дуж Wади Хадхрамаута, углавном тамо гдје постоји неки извор воде или бунари. Но баве се заправо земљорадњом, уз уске појасе обрадиве земље око својих градова. Саде пшеницу, просо, узгајају датуле, кокос, духан и каву. По пустињској висоравни лутају малобројни бедуини са својим стадима оваца и коза. Хадрамитски друштвени односи су још увијек прожети племенским обичајима, племенски вође управљају животима својих суплеменика. Уз њих велику улогу има и стара сејидска вјерска аристокрација, која за себе тврди да вуче поријекло од самог пророка Мухамеда. Врло конзервативно школована, строго се држи ислама (онако како га она интерпретира) и има висок друштвени углед.

Од краја 19. стољећа, и успостава веза са ширим свјетским окружењем преко британске колонијалне политике, отпочео је процес емиграције Хадрамита у тадашње британске колоније по Индији (Хyдерабад, Бхаткал, Малабар) те земље југоисточне Азије, поглавито на Јаву, Суматру, Малаку, Тимор и Сингапур. Многи Хадрамији су се успели у својим новим срединама на врло високе положаје, тако је на примјер неколико индонезијских министара, укључујући и бившег министра вањских послова Али Алатаса и бившег министра финанција Мари' Мухаммеда, било хадрамијског подријетла. Највише се ипак успео бивши премијер Источног Тимора Мари Алкатири. Хадрамији су се населили и дуж обала источне Африке (два кенијска министара; Схарифф Насер и Најиб Балала, су Хадрамији).

Данас је вјеројатно најпознатији Хадрами - Осама бин Ладен чија обитељ вуче поријекло из Хадхрамаута.

Највећи град у Хадхрамауту и управно сједиште мухафазе је лучки град Ал-Мукалла са 174,700 становника (2003.), други већи градови су; Сајун (75, 700), Асх Схихр (69,400), Тарим (48,079).

• Први европљанин који је у модерна времена (прва половица 19. ст.) прокрстарио Хадрамаут и извјестио тадашњу европску јавност о приликама у том забаченом дијелу свијета из 1001 ноћи био је њемачки арабист Адолпх Густав вон Wреде.

• Пут тамјана
• Вади Хадрамаут
• Хадрамаутско Краљевство
• Султанат Катхири
• Султанат Qу'аити
• Мухафаза Хадрамаут
• Хадрамити
• Хадрами арапски

Хадрамаут на Wикимедијиној остави

• Хадхрамоут.орг - Све о Хадрамауту - Друштво Хадрамаут