Домаће животиње
Домаћима називамо оне животиње које човјек припитомљава и узгаја ради користи и разоноде, а које и саме имају користи од такве трајне заједнице са човјеком јер су заштићене у борби за опстанак. Да би се нека животињ сматрала домаћом, потребно је испунити три увјета. Први је увјет да животиња посједује особине које су човјеку корисне, други да је привржена и послушна човјеку и трећи да се јединке редовито размножавају под човјековим надзором. Брижљивим узгајањем човјек је добио велик број разноликих одлика, раса или пасмина. Грана пољопривреде која се бави узгајањем домаћих животиња зове се сточарство.
Развиле су се и посебне знаности о домаћим животињама, попут кинологије о псима и хипологије о коњима.
Више о одомаћивању животиња погледајте у чланку доместицирање.
Индустријска производња
[уреди | уреди извор]
Становништво свијета троши све више бјеланчевина, а оне најврједније животињског су подријетла (месо, млијеко, јаја). Стога се сточарство све више развија у облик индустријске производње на специјализираним сточарским фармама, с којима сурађују бројни знанствени институти и експерименталне станице. У узгоју домаћих животиња све се више примјењују и механизација и аутоматизација, а такођер и тековине сувремене биологије, особито знаности о насљеђивању. Многе творнице производе храну за узгајане животиње и прерађују сточарске производе.
Посбно изображени инжењери и техничари брину се за унапријеђивање сточарства, а ветеринари сузбијају болести међу домаћим животињама.
Болести домаћих животиња
[уреди | уреди извор]Као и сва жива бића, и домаће животиње оболијевају од становитих болести. Посебно су опасне оне које се могу пренијети на човјека.
Таква је болест бедреница, којом се човјек може заразити док рашчлиња обољелу животињу или обрађује њезину кожу, или пак ако једе заражено месо. Слинавка и шап, болест папкара, може, као и бедреница, за човјека бити смртоносна. Бјесноћа је најчешће болест паса преносива угризом. Ако се не лијечи, готово је увијек смртоносна. Ради сузбијања опасности сви се пси морају заштитно цијепити, а пси скитнице утаманити. I туберкулоза се преноси с домаћих животиња на човјека, нпр. зараженим млијеком обољеле краве. Од болесних копитара може на човјека прећи врло опасна сакагија. Домаће птице, односно голубови и папиге, преносе вирусну болест орнитозу, а папиге још и сродну пситакозу.
Попис домаћих животиња
[уреди | уреди извор]
- пас
- мачка
- коњ
- магарац
- говедо
- бивол
- зебу
- јак
- гајал
- бантенг
- дева
- љама
- алпака
- овца
- коза
- соб
- свиња
- кунић
- заморче
- кокош
- гуска
- патка
- пуран
- бисерка
- голуб
- фазан
- ној
- паун
- канаринац
- пругаста папига
- пчела
- дудов свилац
Припитомљиве
[уреди | уреди извор]итд.
