Дигестивни ензим
Дигестивни ензими су они ензими који се налазе у органима за варење и који функционишу као биолошки катализатори да покрену процес разграђивања хране, тако да важне хранљиве материје буду добро апсорбоване и искоришћене. Сва храна садржи хранљиве материје и има одређене нутритивне вредности, међутим, док ензими не почну процес варења, хранљиве материје су „закључане“ и нису доступне да их тело апсорбује. На пример, влакна и витамини у житарицама нису корисна док дигестивни ензими не отпочну процес и ослободе хранљиве материје. Слично томе, месо или риба не испоручују протеине неопходне за раст и развој док протеазни ензими не сваре протеине.[1]
Деловање ензима у организму је веома важно за целокупно здравље.[2] Право и потпуно варење је неопходно за одржавање доброг здравља јер без варења, хранљиве материје које се унесу неће бити адекватно апсорбоване. Дигестивни ензими такође играју главну улогу у желудачно-цревном здрављу јер могу да имају велики ефекат у решавању најчешће препознатљивих желудачно-цревних сметњи, укључујући цревну иритацију, лоше варење, лошу апсорбцију, велику цревну пропустљивост, алергије и осетљивости на храну. Клиничко искуство са употребом дигестивних ензима је показало да ова стања могу бити потпомогнута употребом ензима са широким спектром употребе.
Дигестивни ензими у организму:
- потпомажу дигестивну функцију
- омогућавају бољу апсорпцију хранљивих материја из хране
- одржавају чистоћу црева, спречавају настанак гасова, констипације и сл.
- позитивно утичу на здравље организма уопште
Људско тело природно производи ензиме за варење; ипак, следеће ситуације доводе до недостатка неопходних ензима:
- Недостатак хранљивих састојака негативно утиче на ензиме;
- Производња ензима може опасти са годинама;
- Кување намирница (на температурама вишим од 40 °Ц) уништава природне ензиме који делују у координацији са дигестивним ензимима. Да би се уносила адекватна количина дигестивних ензима, неопходно је свакодневно конзумирање свежих намирница, посебно воћа и поврћа.
- Стрес може да потроши ензиме;
- Болести могу да спрече производњу ензима;
- Повреде могу да поремете ниво ензима.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Барретт А.Ј., Раwлингс НД, Wоесснер ЈФ. Тхе Хандбоок оф Протеолyтиц Ензyмес, 2нд ед. Ацадемиц Пресс, 2003. ИСБН 0-12-079610-4.
- ↑ Броwн, Тхомас А. "Рапид Ревиеw Пхyсиологy." Мосбy Елсевиер, 1ст Ед. п. 235