Бруxеллес

Бруxеллес Бруссел
Поглед на стари дио града с Кунстберга (Монт дес Артс)
Застава Грб
Координате: 50°51′Н 4°21′Е / 50.850°Н 4.350°Е / 50.850; 4.350
Држава	Белгија
Регија	Регија главнога града
основан	979.
Власт
- министар	Цхарлес Пицqуé
Површина
- Укупна	161,4 км²
Становништво
- Град	1 048 491
- Урбано подручје	148 873
- Подручје утјецаја	2 676 701
Временска зона	ЦЕТ (УТЦ+1)
Поштански број	1000, 1020, 1050, 1120, 1130
Позивни број	+32 2
Службена страница бруxеллес.бе
Карта
Бруxеллес Бруссел

Бруxеллес [бʁyсɛл] (српскохрватско архаично име Брусељ; низоземски Бруссел: [ˈбрɵсəл], Брисел), главни град Белгије.

Познат је по Атомиуму, који представља главну градску знаменитост. У њему се налази управно средиште Еуропске Уније. На националној разини Бруxеллес је главни град Француске заједнице у Белгији, те Фламанске заједнице и регије, као и регије главнога града. На међународној разини је град један од сједишта Еуропске уније и многих њезиних институција, НАТО-а, Европске уније и многих других међународних организација.

Иако је повијесно низоземски био језик града, данас већина становника Бруxеллеса говори француски као матерински језик. Оба ова језика имају службени статус у Бриселској регији.

Сам назив „Бруxеллес“ тј. „Бруссел“ се службено гледајући може односити на Регију главнога града Бруxеллеса или на Град Бруxеллес који је једна од опћина унутар те регије. У агломеризацијском подручју Бруxеллеса који уз регију главнога града укључује и 103 околне опћине, живи око 2,7 милијуна становника.^[1][2]

Назив града долази из старонизоземске сложенице Бруоцселла, гдје ријеч „бруоц“ значи мочвара, а ријеч „селла“ значи дом. Тако да је дословни пријевод имена града „дом у мочвари“.

Име града се на низоземском језику изговара  [ˈбрʏсəл]^?/и (Бруссел), а на француском  [бʁyˈсɛл]^?/и (Бруxеллес). У француском називу је потребно замијетити да се слово „x“ изговара као „сс“, што је једна од ријеђих изнимки у изговору. Наиме, данашња ортографија имена града датира из средњег вијека када је на тадашњем француском језику двоструко слово „с“ било замијењено крижићем. Овај крижић је касније постао слово „x“, а на француском се то слово почело изговарати „кс“ тек од 18. стољећа. Постоји још неколико примјера ове изнимке у изговору, као нпр. Ауxерре (изговор: Ауссерре /о'сɛʁ/). Кад би се назив града модернизирао на данашњи француски, вјеројатно би се писао као Брусселлес. Многи говорници француског, поготово они који нису из Белгије, нису свјесни ове изнимке у изговору тако да слово „x“ у имену града многи изговарају као „кс“ ([бʀyˈксɛл]).

У хрватском писаном језику, најчешће се наилази на француску иначицу имена (Бруxеллес), иако се изговор често разликује по томе што се француски глас у [y] изговара као слово „и“ [и], што је чести облик фонетизације француског на хрватски, будући да у хрватском не постоји тај глас.

На њемачком, који је трећи службени језик Белгије, име овог града се пише Брüссел. Енглески је често један од службених језика многих међународних институција у граду, тако да се често наилази и на енглеску иначицу имена града (Брусселс).

Назив Бруxеллес се данас најчешће користи како би се описала град-регија чији је службени назив Регија главнога града Бруxеллеса. Сама та регија је подијељена на 19 опћина које де иуре нису спојене, као нпр. Лондон. Главна опћина у тој регији је Град Бруxеллес који се састоји од строгог центра града (Пентагоне или Вијфхоек) те његових урбаних проширења, као што је нпр. сјеверна четврт Лаекен. 18 осталих опћина налазе се око средишта града, те заједно творе урбану средину од преко милијун становника и стотињак четврти.

Сама град-регија је једна од три савезне регије у Белгији, уз Фландрију и Валонију. Израз Бруxеллес се изван националних оквира често користи како би се означиле еуропске институције, понајвише Еуропска комисија.

Према белгијском уставу (чл. 194), Град Бруxеллес је главни град Белгије и сједиште белгијске савезне владе. Неслужбено се назив града користи и како би се означило урбано подручје које се протеже и изван службених граница Бриселске регије.

Прво насеље које ће касније постати Бруxеллес основано је када је св. Гаугерије изградио капелицу на отоку у ријеци Сенне (Зенне) око 580. године.^[3]

Службено се датум оснивања града смјешта око 979. године, када је војвода Карло Лотаргијски премјестио реликвије св. Гудуле из Моорсела у капелицу св. Гаугерија која се налазила на ади која ће се касније звати оток св. Гаугерија. Цар Отон II. даје Карлу, који је био син француског краља Луја IV., војводство Доње Лотаргије, а он је на том отоку изградио прве сталне утврде.

Око 1000. године је Бриселска грофовија додана леувенском грофу Ламберту I. Године 1047., у повељи Ламберта II. први пут се спомиње име града.

Почетком 12. стољећа, трговина постаје важан фактор развоја у западној Еуропи. Због свог положаја на ријеци Сенне, Бруxеллес постаје трговачко средиште. О развоју града у то вријеме свједочи изградња Катедрале св. Миховила и Гудуле 1225. године. Околне мочваре су тада исушене, како би се направило мјеста будућем проширењу града који је тада бројио око 30 тисућа становника. У 11. стољећу град је добио своје прве зидине.^[4] У том раздобљу леувенски грофови постају брабантске војводе.

Због убрзаног ширења града, између 1356. и 1383. подигнуте су друге бриселске зидине. Данас су ове зидине замијењена мрежом цеста у средишту града. У 15. стољећу именован је први градоначелник и градски вијећници, који су били први представници народа.

Године 1430., бургундијски војвода Филип Добри насљеђује Брабант, те наређује проширење и продубљивање ријеке Сенне, како би се олакшала трговина. Бруxеллес тада постаје пријестолница Бургундијске Низоземске, те управно и културно средиште славно по сакралној архитектури. Године 1477., Марија Бургундска удаје се за Максимилијана Аустријског. Након њезине смрти, њезин муж и династија Хабсбург постају власници Брабанта.

Године 1488., у граду избија рат, а годину након тога и епидемија куге. Након Максимилијанове смрти, његова кћер Маргарета постаје главна гувернерица Низоземске те 1507. премјешта главни град у Мецхелен.

Године 1515., надвојвода Карло Аустријски, син Филипа Лијепог, с 15 година постаје владар Бургундије, а са 16 насљеђује пријестоље Шпањолске. У то вријеме почиње шпањолска доминација у читавој регији. Цар Карло поновно поставља Бруxеллес за главни град и повезује Низоземску са Аустријом. Бруxеллес тада први пут бива дворски град и ускоро постаје најмоћнији брабантски град, побјеђујући тиме своје ривале Леувен, Мецхелен и Антwерпен. У то вријеме Бруxеллес постаје град умјетника и знанственика.

Након абдикације Карла V. 1555. године, на власт долази Филип II. због чијег режима у Низоземској избија побуна. У 17. стољећу поновно наступа златно доба за град. Бруxеллес судјелује у Утрецхтској унији 1579., те постаје аутономна калвинистичка република од 1577. до ожујка 1585., када га поновно заузимају Шпањолци.^[5] Након тога град постаје сједиште шпањолске, па аустријске Низоземске.

Дана 13. коловоза 1695., француска војска под заповједништвом маршала Виллероyа бомбардира Бруxеллес према заповиједи Луја XIV. Ово је био најдеструктивнији догађај у цијелој повијести Бруxеллеса у којем је уништена трећина града и Гранд Плаце. Након обнове лице града се знатно измијенило.

Године 1731., у пожару је уништена палача Цоуденберг (Коуденберг) која је била једна од најпознатијих палача у Еуропи. Француска војска маршала де Саxеа године 1746. започиње окупацију града која траје до 1749. Те године, након повратка Аустријанаца, лотарински војвода Карло Александар се триумфално враћа у Бруxеллес. Он се налазио на положају врховног гувернера Низоземске све до своје смрти 1780. године. У његово вријеме извршени су значајни радови у граду.

Године 1789., избија Брабантска револуција против реформи Јосипа II. Након одласка Аустријанаца проглашене су Уједињене Белгијске Државе које су трајале мање од године дана, те је послије поновно успостављен аустријски режим. За вријеме Француске револуције ово подручје бива припојено Француској. Бруxеллес је у то вријеме постао сједиште департмана Дyле, те је по први пут добио демократски бирано опћинско вијеће. Француска власт доживљава свој крај Наполеоновим поразом код Wатерлооа, који се налази недалеко од Бруxеллеса.

Према Бечком конгресу 1815., јужна Низоземска је спојена са сјеверном у Уједињену Краљевину Низоземску под Wиллемом I Бруxеллес је заједно с Хаагом проглашен главним градом нове државе. Због културних и политичких разлика између два дијела нове државе, као и због ауторитарног стила владања новог монарха, избија незадовољство грађана.

У ноћи с 24. на 25. коловоза 1830. избија Белгијска револуција. Бруxеллес је у то вријеме имао око 100.000 становника. Револуција је избила у Бруxеллесу, након опере Ла Муетте де Портици у казалишту Ла Моннаие, те се убрзо проширила на све дијелове земље. Дана 21. српња 1831., Леополд I. је окруњен за краља нове Краљевине Белгије.

Као главни град нове државе, Бруxеллес је привукао велики број становника будући да је био управно и индустријско средиште земље. Тада у град пристиже велики број француских избјеглица и франкофоног становништва с југа земље. Будући да је француски тада био језик двора те пословни језик, град полако постаје већински франкофон. Године 1834., основано је Слободно белгијско свеучилиште, које касније постаје Слободно свеучилиште у Бруxеллесу.

У новој држави град је добио на међународној важности, тако да је 1927. угостио Солваyску конференцију, те Свјетске изложбе 1935. и 1958. године. У другом свјетском рату град је оштећен у њемачком зрачном бомбардирању.

Град након рата опет доживљава процват, поготово 1960-их година. У ово вријеме још више расте међународна важност града, те он практички постаје главни град Еуропе. Године 1958., постаје сједиште Еуропске економске заједнице, а 1967. НАТО-а. Данас је град сједиште више од тисућу међународних организација, те овдје живи највећи број дипломата након Неw Yорка.

Дана 29. свибња 1985. догађа се Хеyселска трагедија. Након уставне реформе 1970., основана је Регија главнога града Бруxеллеса која ступа на снагу 1989. и која градском подручју осигурава велику разину самосталности.

Бруxеллес се налази у средишту Белгије, између фландријске низине и брабантске висоравни, на висини између 15 и 100 метара. Ријека Сенне (Зенне) пролази кроз град од југозапада према сјевероистоку, макар у средишту града она није видљива, будући да је наткривена у 19. и 20. стољећу.

Само подручје Града Бруxеллеса састоји се од строгог средишта града, те још неколико дијелова и четврти које су накнадно додане граду. Данашња подручја опћине Бруxеллес су: Харен, Лакен, Недер-Овер-Хеембеек, Пентагоне/Вијфхоек, Qуартиер Лоуисе/Лоуизаwијк, Еспаце Норд/Ноордwијк и Бруxеллес-Норд-Ест/Ноорд-Оостwијк.

Бриселска регија налази се у потпуности окружена територијем Фламанске регије. Уз град Бруxеллес она се састоји од још 18 опћина. Шире подручје града чак прелази регионалне границе и обухваћа и опћине из других белгијских регија.

Бруxеллес има умјерену оцеанску влажну климу, као и цијели западни дио Белгије, захваљујући близини Атлантског оцеана. Утјецај на овакву климу имају и оближња мочварна подручја.

Најтоплији мјесеци у години су српањ и коловоз с 17,2 тј 17,0 °Ц, док је најхладнији мјесец сијечањ с 2,5 °Ц. Просјечна годишња температура је 9,7 °Ц. Просјечни број сунчаних сати је 1585 годишње. Највећа просјечна температура је у српњу с 22,7 °Ц, док је минимум за тај мјесец 12,1 °Ц. У сијечњу је највиша просјечна температура 4,3 °Ц, а најмања −1,2 °Ц.

Просјечно (према проматрањима у задњих сто година) је годишње кишно око 200 дана.^[6]

  Клима за Бриселску регију (Извор: ИРМ)

Мјесец	Сиј.	Вељ.	Ожу.	Тра.	Сви.	Лип.	Срп.	Кол.	Руј.	Лис.	Сту.	Про.	Годишњи просјек
Температура (°Ц) (просјек)	2,5	3,2	5,7	8,7	12,7	15,5	17,2	17,0	14,4	10,4	6,0	3,4	9,7
Падалине (просјек у мм)	67	54	73	57	70	78	75	63	59	71	78	76	821

Регија главнога града Бруxеллеса је једна од три белгијске регије, уз Валонску и Фламанску регију. Ова регија налази се и у Француској и у Фламанској заједници, тј. те заједнице имају надлежност над својим институцијама на том подручју.

Регија има свој парламент и владу. Чланови владе и парламента групирани су на језичној основи. Тако нпр. у парламенту сједи 72 заступника којима је матерински језик француски и 17 који говоре низоземски. У влади постоје два министра из сваке језичне скупине, те министар-предсједник који се бира неовисно од материнског језика.

I франкофони и фламански грађани Бруxеллеса имају своје властите политичке и управне институције. То су Комисија француске заједнице (Цоммиссион цоммунаутаире франçаисе), те Комисија фламанске заједнице (Влаамсе Гемеенсцхапсцоммиссие). За заједничка питања која се не тичу посебно франкофоне или фламанске заједнице постоји Заједничка комисија заједница (Цоммиссион Цоммунаутаире Цоммуне-Гемеенсцхаппелијке Гемеенсцхапсцоммиссие).

Бриселска регија није покрајина, нити припада којој покрајини. Ипак, управно има неке особине покрајине, као нпр. свог гувернера.

Град Бруxеллес, као и све опћине у бриселској регији, има свог начелника тј. градоначелника (боургместре или бургемеестер). Његова надлежност сеже само у оквире опћине и није одговоран за друге дијелове регије.

Због свог статуса као главни град државе, овдје се налази Краљевска палача, те Белгијски савезни парламент. Бруxеллес је сједиште Француске заједнице у Белгији, те Фламанске заједнице. Све главне фламанске институције налазе се у Бруxеллесу: Фламански парламент, фламанска влада и цјелокупна управа. Сједиште валонске владе не налази се у овом граду него у Намуру.

Од завршетка другог свјетског рата Бруxеллес је постао управно средиште многих међународних организација. Вјеројатно најважније организације чије се главне институције налазе у овом граду су Еуропска унија (ЕУ) и Организација Сјеверно-атлантског споразума. Међу осталим важним међународним организацијама ту су; Свјетска царинска организација и ЕУРОЦОНТРОЛ, као и многе међународне корпорације. Према броју одржавање међународних конференција и конвенција, Бруxеллес је у свјетском врху. Због присуства свих ових институција и организација, данас у Бруxеллесу постоји већи број велепосланика и новинара него примјерице у Wасхингтону.^[7]

Бруxеллес је практички главни град Еуропске уније, будући да се у њемо налазе већи дио институција Еуропске уније. Иако ЕУ службено нема главни град, према уговору из Амстердама Бруxеллес је службено сједиште Еуропске комисије (извршне власти) и Вијећа Еуропске уније (законодавно и извршно тијело).^[8][9] Иако се службено сједиште Еуропског парламента налази у Страсбоургу, гдје се одржавају гласовања, састанци политичких и одборних скупина одржавају се у Бруxеллесу као и одређени број сједница. Данас се око три четвртине засједања парламента одвија у Бруxеллесу. Еуропско вијеће такођер има стално сједиште у граду.^[10]

Највећи дио зграда Еуропске уније налазе се у тзв. „Еуропској четврти“. Само Еуропска комисија у овој четврти заузима простор од 865.000 м², што је четвртина укупне уредске површине у граду.

Дана 1. свибња 2008., у Бриселској регији живјело је 1.070.841 становника. На простору самог Града Бруxеллеса 1. сијечња исте године живјело је 148.873 становника. Године 1991., 63,7% грађана града били су Белгијанци рођени у Белгији. Данас се процјењује да више од пола становништва града чине странци.^[11] Највеће скупине странаца долазе из двије франкофоне земље: Француске и Марока.^[12] Већина становника града ипак има белгијско држављанство (73,1%). 4,1% становника има француско, 4,0% мароканско, а 6,8% држављанство неке земље која није чланица ЕУ.

Од оснивања Краљевине Белгије 1830., Бруxеллес се трансформирао из града у којем се готово искључиво говорио низоземски, у вишејезични град гдје је француски постао језик већине становништва и лингуа франца града. Овај језични пријелаз почео се догађати у 18. стољећу, а убрзао се стјецањем неовисности Белгије.^[14][15]

За овај пријелаз на француски у граду нису одговорни само франкофони имигранти, него и сами Фламанци који су кроз неколико генерације прешли с низоземског на француски. Главни разлог за овај прелазак је био ниски друштвени престиж низоземског језика у Белгији у то вријеме.^[17] Од 1880. је све више и више фламанских грађана постало двојезично, а након 1910. порастао је број грађана који су говорили само француски. Тијеком 20. стољећа је број франкофоних грађана прешао број двојезичних фламанских грађана града.^[18] Због имиграције су и фламанске опћине у околици Бруxеллеса у другој половици 20. стољећа постале добрим дијелом франкофоне.^[19] Овај феномен је, заједно с будућности Бруxеллеса, једна од најконтроверзнијих тема у белгијској политици.

Изворни низоземски дијалект града је бриселски (брусселс) који је локални облик брабантског (облик низоземског који се говори у Брабанту). Овај дијалект који има пуно посуђеница из француског се још увијек користи међу мањим дијелом становника, који су данас највећим дијелом двојезични или вишејезични.

Због повијесне улоге низоземског, фламанске странке захтијевају потпуну двојезичност градске регије у свим погледима. Такођер захтијевају одвојеност округа Бруссел-Халле-Вилвоорде од Регије главнога града. С друге стране, франкофони Белгијанци сматрају језичну границу умјетном^[20] и траже проширење двојезичне регије на најмање шест тзв. опћина с језичним олакшицама у Фландрији. Фламански политичари чврсто одбијају ове приједлоге.^[21]

Повијесно гледано, Бруxеллес је изразито римокатолички град. Некад врло значајну протестантску заједницу протјерали су Шпањолци за вријеме протуреформације у 16. стољећу. Данас већина становника града не практицира своју религију, те према процјенама око 10% грађана редовито иде на мисе. У Бруxеллесу постоји велика муслиманска заједница коју сачињавају већином грађани турског или мароканског подријетла, те црнци из франкофоне Африке. Признате религијске мањине које имају мали број припадника су протестанти, англиканци, православци и жидови. Припадници признатих религија уживају финанцијску потпору власти, такођер сваки ученик у доби од 6 до 18 година мора обвезно похађати вјерску или етичку наставу два сата тједно.

Бруxеллес је врло значајно господарско средиште Белгије. Регија главнога града Бруxеллеса има други по висини БДП по становнику у Еуропској унији^[22]. Главни господарски фактори су сектор услуга и угоститељство. У Бруxеллесу постоји преко 2000 ресторана (стање 2007.).

Због свог еуропског и свјетског међународног положаја, овдје сједишта имају бројна међународна подузећа, као и интересне скупине и лобисти. Уреди многих земаља, културне институције и велепосланства доносе велику куповну моћ у град.

Врло важан чимбеник који привлачи нове становнике и туристе у град су престижна свеучилишта, те многи конгреси који се овдје одржавају.

Бриселска зрачна лука налази се у оближњој опћини Завентем у Фландрији. Друга градска зрачна лука налази се близу Цхарлероиа у Валонији, око 50 км од града. Бруxеллес је међународно повезан с брзим влаковима: с Лондоном преко Еуростара, кроз Еуротунел; с Амстердамом, Паризом и Кöлном преко Тхалyса; те с Кöлном и Франкфуртом преко њемачког ИЦЕ-а. Уз велики број мањих, три главна велика градска колодвора су: Сјеверни колодвор Бруxеллес, Главни колодвор Бруxеллес и Јужни колодвор Бруxеллес.

Бриселски метро прорадио је 1976, али су подземне линије које су познате као преметро помоћу трамваја функционирале од 1968. године. Град је покривен и великом трамвајском и аутобусном мрежом. Свеукупно се градски јавни пријевоз састоји од три линије метроа (Линије 1А, 1Б и 2), двије линије преметроа, 18 трамвајских линија и 50 аутобусних линија. Мрежом јавног пријевоза управља Подузеће за међуопћински пријевоз у Бруxеллесу (СТИБ/МИВБ).

У плану је и изградња РЕР-а (Рéсеау Еxпресс Рéгионал/Геwестелијк ЕxпресНет), регионалне жељезнице која би повезивала подручја у околици града. Од 2003., уведен је програм дијељења аутомобила. Од 2006., постоји и сличан програм с бициклима.

У средњовјековно вријеме је град био на крижишту путева који су ишли правцем сјевер-југ (модерна Хоогстраат/Руе Хауте) и исток-запад (Гентсестеенwег/Цхауссéе де Ганд-Грасмаркт/Руе ду Марцхé ауx Хербес-Наамсестраат/Руе де Намур). Ови стари правци који су се гранали од Гранд Плацеа још и данас постоје, а надопуњени су широким улицама саграђеним преко ријеке Сенне, градских зидина и жељезничке везе Сјевер-Југ.

Бруxеллес је главно сјециште националних цеста у земљи, од којих су најважније Н1 (Бреда), Н2 (Маастрицхт), Н3 (Аацхен), Н4 (Луxембоург) Н5 (Реимс), Н6 (Маубеуге), Н8 (Коксијде) и Н9 (Остенде)^[23].

Што се тиче аутоцеста, кроз град пролазе Е19 (сјевер-југ) и Е40 (исток-запад), док Е411 иде према југоистоку. Бриселска обилазница има ознаку Р0 и обично се назива ринг на француском или гроте ринг на низоземском. Јужна страна обилазнице никад није довршена, због негодовања становништва.

Средиште града (Пентагоне/Вијфхоек) окружује мали прстен (низоземски: клеине ринг, француски: петите цеинтуре) који је мрежа цеста са службеном ознаком Р20. Ове цесте су изграђене на мјесту гдје су се налазиле старе градске зидине.

Бриселска лука је с 7,5 милијуна тона промета једна од највећих у Белгији. Лука се налази на каналу Бруxеллес-Сцхелдт у сјеверозападном дијелу града. Канал Бруxеллес-Цхарлерои спаја град с Валонијом.

Бруxеллес има богату културну и умјетничку традицију. Овдје је нпр. студирао познати белгијски суреалист Ренé Магритте. Град слови као пријестолница стрипа. Неки од познатијих стрипова овдје насталих су Луцкy Луке, Тинтин, Цубитус, Гастон Лагаффе и Марсупилами. Диљем града могу се на зидовима наћи цртежи познатих ликова из стрипова.

Што се тиче вриједних културних установа ту су Бриселско казалиште, и Ла Моннаие казалиште и опера. Међу многобројним музејима ту су Краљевски музеј умјетности, Војни музеј и Музеј стрипова. Бриселска глазбена сцена нуди све од опере и концертних дворана до глазбених барова и тецхно клубова.

Стадион краља Баудоуина, је највећи такав објект у земљи с капацитетом од 50.000 сједала. Овај стадион налази се на мјесту гдје се налазио стадион Хеyсел на којем се 1985. одржала једна од највећих несрећа у повијести еуропског ногомета.

Архитектура у Бруxеллесу је разнолика и састоји се од средњовјековних грађевина на Гранд Плацеу до постмодерних зграда институција Еуропске уније.

Вјеројатно највећа атракција града је Гранд Плаце (Гроте Маркт) који се од 1988. налази на УНЕСЦОвом попису свјетске баштине, заједно с готичком вијећницом у средишту града, катедралом св. Миховила и Гудуле и дворцем Лакен. Друга важна туристичка знаменитост је Краљевска палача у Бруxеллесу.

Атомиум је 103 метра висока структура која је изграђена за Свјетску изложбу 1958. године. Састоји се од девет сфера које су спојене цијевима, те твори кристалну структуру. Архитект А. Wатеркеyн посветио је ово дјело знаности. Одмах крај Атомиума се налази парк Мини-Еуропе гдје се налазе макете познатих еуропских грађевина.

Симбол града и позната туристичка атракција је брончана фонтана Маннекен Пис.

Остале познате знаменитости су Парц ду Цинqуантенаире или Јубелпарк са славолуком побједе и оближњим музејима, Базилика Светог Срца, Бриселска бурза, Палача праве и зграде институција Еуропске уније у Еуропској четврти.

Град је познат по својим фламанским кућама. Такођер познате су и грађевине архитекта Вицтора Хорте у Арт Ноувеау стилу. У овом стилу грађене су и многе зграде у новим градским предграђима, поготово у мјестима Сцхаербеек, Еттербеек, Иxеллес и Саинт-Гиллес. Још неки примјери богате архитектуре града су Палача Стоцлет и Еспаце Лéополд.

Бруxеллес је познат по својим вафлима, чоколади, помфриту, те многим врстама пива.

Гастрономска понуда града укључује око двије тисуће ресторана и велики број високо квалитетних барова. Белгијска кухиња сматра се међу најбољим у Еуропи. Уз традиционалне ресторане, у граду је и велики број гостионица, кафића и чајана. Врло су честе и популарне пивнице у којима уз велики избор пива се нуде и национална јела.

Белгијска кухиња сматра се комбинацијом француске кухиње с фламанском. Познати специјалитети су бриселски вафел (гауфрес) и дагње с помфритом (моулес фритес). Град је надалеко познат по производњи чоколаде и пралина, а неке од најпознатијих произвођача у граду су Годива, Неухаус и Леонидас. Диљем града, а посебно у туристичким зонама, постоји велики број тзв. фритерија гдје се свјежи, врући вафли продају на улици.

Међу многим врстама белгијског пива, истиче се познато ламбиц пиво које се производи само у околици Бруxеллеса. Једно од најпопуларнијих врста пива у граду и остатку земље је Криек, пиво с додатком трешње које се нуди у практички свим баровима и ресторанима. Остале познате врсте пива су Хоегаарден, Леффе, Дувел, Јупилер и Стелла Артоис.

У Бруxеллесу постоји неколико свеучилишта. Слободно свеучилиште у Бруxеллесу је заправо подијељено на два свеучилишта, једно за француску, а друго за фламанску заједницу. То су Университé либре де Бруxеллес које похађа око 20.000 студената на три кампуса у граду (и два изван града)^[24] и Врије Университеит Бруссел којег похађа око 10.000 студената.^[25]. Оба ова свеучилишта су настала из јединственог свеучилишта насталог 1834., а које је подијељено након што су 1970. Фламанска и Француска заједница добиле право управљања и организације високог образовања.

Остала свеучилишта у граду су Фацултéс университаирес Саинт-Лоуис с око 2.000 студената^[26], Католичко свеучилиште у Бруxеллесу (Катхолиеке Университеит Бруссел)^[27], Краљевска војна академија основана 1834., те двије школе глуме основане 1982. године: Конинклијк Цонсерваториум и Цонсерватоире Роyал.^[28][29]

Нека друга свеучилишта имају своје кампусе у Бруxеллесу, као Университé цатхолиqуе де Лоуваин које у граду има медицински факултет од 1973. године.^[30] У граду постоји и кампус Бостон Университy Брусселса које овдје постоји од 1972. године. Због своје међународне важности, овдје постоје и многе међународне школе као што је Интернатионал Сцхоол оф Брусселс. У граду постоје четири Еуропске школе за службенике који раде у институцијама ЕУ.^[31]

Атланта, САД Запрешић, Хрватска Берлин, Њемачка Пекинг, Кина Макао, Кина

Мадрид, Шпањолска Wасхингтон, САД Кијев, Украјина Бреда, Низоземска

Праг, Чешка Љубљана, Словенија Цасабланца, Мароко Кинсхаса, ДР Конго Надор, Мароко

Јеан Абсил, белгијски складатељ (1893.-1974.) Франçоис д'Агуилон (1567.-1617.), математичар и архитект. Цхантал Акерман (1950.- ), редатељица Јулес Анспацх (1829.-1879.), градоначелник Пластиц Бертранд (1958.- ), пјевач Јацqуес Брел (1929.-1978.), пјевач и глумац Цхарлес Булс, градоначелник Анние Цордy (1928.- ), пјевачица и глумица Лара Фабиан (1970.- ), пјевачица Јацqуес Феyдер (1885.-1948.), редатељ Франqуин (1924.-1997.), цртач стрипова Пхилиппе Гелуцк (1954.- ), цртач стрипова Раyмонд Гéрôме (1920.-2002.), глумац Мицхел де Гхелдероде (1898.-1962.), драматург Фернанд Гравеy (1905.-1970.), глумац Хергé (Георгес Рéми) (1907.-1983.), цртач стрипова Едгард Фéлиx Пиерре Јацобс(1904.-1987.), цртач стрипова Вицтор Хорта (1861.-1947.), архитект Цлауде Леви-Страусс (1908.-) антрополог

Јацкy Ицкx (1945.- ), возач аутомобила Давид Јорис (1501.-1556.), анабаптист Јеан-Баптисте Мадоу (1796.-1877.), сликар Мауране (1960.- ), пјевачица Амéлие Нотхомб (1967.- ), списатељица Пеyо (1928.-1992.), цртач стрипова Јосепх Поелаерт (1817.-1879.), архитект Пиерре Рапсат (1948.-2002.), пјевач Франçоис Сцхуитен (1956.- ), цртач стрипова Сестра Еммануелле (1908.-2008.), хуманистица Лéон-Јосепх Суененс (1904.-1996.), кардинал Тоотс Тхиелеманс (1922.- ), глазбеник Јеан-Пхилиппе Тоуссаинт (1957.- ), писац и редатељ Јосé ван Дам (1940.- ), пјевач Јеан-Цлауде Ван Дамме (1960.- ), глумац Андрé Вéсале (1514.-1564.), лијечник Мицхел Wеyланд (1947.- ), цртач и аутор стрипова Yслаире (1957.- ),цртач и аутор стрипова Пхилиппе Самyн, архитект

• Паул де Саинт-Хилаире, Бруxеллес Мyстéриеуx, Бруxеллес, Россел, Едитионс, 1976, 159 стр.
• Георгес Лебоуц, Хистоире инсолите дес руес де Бруxеллес, Бруxеллес, Рацине, 2007, 206 стр.
• Георгес Лебоуц, Дес руес ет дес хоммес à Бруxеллес, Бруxеллес, Рацине, 2008, 206 стр.
• Пиерре Лацонте, Царола Хеин, Брусселс: Перспецтивес он а Еуропеан Цапитал, Бруxеллес, Едитионс Алитер, 2007.
• Пиерре Лацонт], Бруxеллес, Ла Белгиqуе ет л'Еуропе. Ун урбанисме цосмополите, Лyон, Едитионс ду Церту, 2007.
• Цхристиан Дессоуроуx, Еспацес партагéс, еспацес диспутéс. Бруxеллес, уне цапитале ет сес хабитантс, Министарство Бриселске регије 2008.

• Службена страница Архивирано 2012-05-10 на Wаyбацк Мацхине-у (fr) (nl)
• Водич кроз Бруxеллес (en)
• Вијести из Бруxеллеса (nl)
• Спорза из Бруxеллеса (nl)