Беране

Беране
Беране ноћу
Грб
Основни подаци
Општина	Беране
Становништво
Становништво ((2003))	40.000 (општина)
Географија
Координате	42°50′20″Н 19°52′14″Е / 42.838833°Н 19.870666°Е / 42.838833; 19.870666
Надморска висина	703 м
Беране Беране (Црне Горе)
Остали подаци
Поштански код	84300
Позивни број	051
Регистарска ознака	БА

Координате: 42° 50′ 20" СГШ, 19° 52′ 14" ИГД Беране је градско насеље у истоименој општини у Црној Гори. У средњем веку подручје Берана је било познато као Будимља. Било је од економског, религиозног и политичког значаја у српској земљи Рашкој. У Беранама се налази задужбина Немањића Манастир Ђурђеви ступови (Црна Гора). Као градско насеље, формирано је у другој половини деветнаестог века или тачније 1862. године по заповједи турског војсковође Хусеин-паше. О поријеклу назива града постоје различита и подијељена мишљена. Једни сматрају да је још у осамнаестом вијеку настало Берансело, те да је од тога касније и градско насеље добило име. По мишљењу Милисава Лутовца назив Беране је настало од турске ријечи Бир-хане, што у преводу значи једна кућа. Беране је ослобођено од турске власти 1912. године у Првом балканском рату. Од јула 1949. до марта 1992. године град је носио име Иванград, по народном хероју Ивану Милутиновићу. Од 1992. насеље је преименовано као Беране.

Град лежи на реци Лим и налази се на сјевероистоку републике. Број становника према попису становништва из 2003. године је износио 11 776 што га чини шестим градом по броју становника у Црној Гори.

Беране се налази у Горњем Полимљу омеђено висоравним између врхова Бјеласице на западу, Цмиљевице на истоку, Тивранске клисуре на сјеверу, због чега су у граду присутни сјеверни вјетрови, и Сутјеске и Превије на југу. Као што се види она је добро природно ограничена, сем на сјевероистоку гдје је преко Полице и Бихора низ мањих кречњачких узвишења, углавном планинским висовима. Беране има веома повољан саобраћајно географски положај, јер је магистралним путем повезан са Србијом, а преко Рожаја и Чакора са Косовом и Метохијом. Долином Лима је такође повезано магистралним путем са јузним дијелом Србије и југозападним дијелом БиХ, а од Бијелог Поља и жељезницом.

Недалеко је врх Црна Глава са 2139 м, а надомак града налази се ски-лифт који води до скијалиста на Скривеној и Цмиљевици.

Рељеф Беранске општине формиран је за вријеме тектонских процеса, од прије 50 милиона година у периоду званом терцијар. Беранска котлина настала је спуштањем земљишта дуж тектонског расједа правцем југозапад-сјевероисток. Просијецањем Тивранске клисуре, Беранско језеро отекло је према Бијелом Пољу и послије тога створена је композитна долина ријеке Лим. За вријеме језерске фазе наталожила се огромна количина сендименталних стијена чији се трагови могу видјети у дијелу Тивранске клисуре.

У саставу Беранске котлине учествују старе палеозијске стијене, тријашки кречњаци (Алпска орогенеза) и Језерски сендименти. Језерски сендименти се састоје из Конгомерата, разнобојних глина, угља и лапорца.

Прорачунате резерве мрког угља на основу досадашњег истраживања износе 170 милиона тона. Беранска котлина се пружа правцем сјевероисток-југозапад у дужини од 9 km, а ширина котлине је од 3-5 km. На десној страни Лима заступљен је рељеф у коме се смјењују заливске долине, заобљена узвишења, међу којима се истичу Јасиковац, Градац и Дапсићко брдо. Рељеф на лијевој обали Лима карактеришу 3 глацијелне терасе које се степенасто дижу: плато главне улице, берански аеродром и Црни врх.

Беране са котлином има умјерено континенталну климу са јаким утицајима планинске климе. Мјерења метеролошких елемената врше су у Беранама од 1947. године, те климатски подаци одговарају само за градско насеље.

На дну Беранске котлине температуре љети могу се попети до 35Ц° (26. јули 1953. године); зими температура се може спустити до -30Ц° (17. јануар 1985. године). Најхладнији мјесец у Беранама је јануар са средњом мјесечном температуром од -2Ц°, а најтоплији мјесец јули са средњом мјесечном температуром од 25,6Ц°. Средња годишња температура у Беранама је 9,4Ц°.

У средњем вијеку подручје Берана је било познато као Будимља. Било је од великог економског, религиозног политичког знајача у српској земљи Рашкој. Мноштво манастира и цркава у близини града свједоче о богатом духовном животу тадашњих Срба. У Беранама се налази задужбина Немањића Ђурђеви Ступови. На мјесту гдје се данас налази, до 1862. године није било ниједне куће. Послије битке на Рудешу за потребе турске војске подигнуто војно упориште. Насеље се споро ширило јер се православно становништво нерадо одлучивао да подиже домове поред турског логора. Беране је као градско насеље формирано у другој половини XIX вијека, тачније 1862. године по заповједи турског војсковође Хусеин-паше. Он је наредио војсци да се на лијевој обали Лима, на мјесту гдје се данас налази општа болница, подигне камена касарна за потребе војне управе. Насеље је почело брзо да се шири, а на десној обали Лима на Просинама настало је друго насеље у подножју брда Јасиковац, гдје су становали турски официри ислужбеници са бројним женама у харемима. По тим харемима је дио вароши назван Хареме. Турци су на Јасиковцу изградили тврђаву и мост на Лиму.

Током вијекова Горње Полимље је више пута мијењало име. О поријеклу назива Беране постоје различита и подијељена мишљена. Једни сматрају да је још у XIV вијеку настало Берансело, које је током вијекова урасло у градско језгро, те да је од тога касније и градско насеље добило име Беране. По мишљењу проф. др. Милисава Лутовца назив Беране је настало од турске ријечи Бир-хане, што у пријеводу значи једна кућа. Беране је ослобођено од турске власти у Првом балканском рату, 16. октобра 1912. године када је црногорска војска ушла у град.

Од јула 1949. до марта 1992. године град је носио име Иванград, по народном хероју Ивану Милутиновићу (1901-1944).

Развоју културе у овом крају, све до новијих времена, основни печат давала је Српска православна црква, односно овдашњи манастири: Шудикова, Ђурђеви Ступови (црногорски), гдје је Свети Сава основао једну од првих српских епископија, и други споменици као носиоци укупне духовности у српском народу. Ту улогу, касније, у извесној мери, преузимају школе и институције, којима је култура основна делатност. Посебну улогу у томе, имала је Беранска гимназија, основана 1913. године, из чијих клупа изашао је велики број истакнутих културних посленика и научника. Међу њима су писци: Михаило Лалић, Душан Костић, Радован Зоговић, Влајко Ћулафић, као и умјетници:Јован Зоњић, Мишо Поповић , Александар Рафајловић и Лука Радојевић. Од институција, које се баве културом у Беранама, данас, постоје Центар за културу (са библиотеком) и Полимски музеј, са веома богатом збирком драгоцених експоната, а обновљена и културном деловању намењена, кућа Војводе Гавра Вуковића.

У Беранама је и археолошки локалитет Беран-крш из неолита.

У општини Беране постоји тринаест основних школа и Нижа музичка школа. Беране има и четири средње школе: Гимназија „Панто Малишић“, Средња медицинска школа „Др. Бранко Зоговић“, Средњошколски центар „Вукадин Вукадиновић“ и Средња стручна школа (раније Електротехничка школа). Беране је постало и центар високог образовања од 2005. године и отварања Високе медицинске школе, а тренутно у граду постоји и Учитељски факултет (одсек Филозофског факултета у Никшићу), Факултет за менаџмент у саобраћају и комуникацијама и Одсјек за примијењено рачунарство (Електротехничког факултета у Подгорици).

У Беранаме не постоји ни једна специјализована, научна установа или институција, али упркос тој чињеници, одатле потиче велики број истакнутих научника у различитим научним областима, академика и универзитетских професора.

Изузетне доприносе дали су, између осталих, хемичар Вукић Мићовић, бактериолог Милутин Ђуришић, географ Милисав Лутовац, историчар Миомир Дашић, физичар Вукота Бабовић и слависта Милосав Бабовић.

Општина Беране је једна од најсиромашнијих општина у републици Црној Гори. Индустријска производња је веома мала, јер су многа предузећа током '90-их година XX века престала с радом. У ранијем периоду многа пољопривредна домаћинства су пресељена са села у град због тзв. индустријализације, тако да је пољопривреда замрла, село запостављено а индустрија угашена тако да већина становника тешко живи. У посљедње вријеме отворено је много приватних предузећа, углавном на бази трговине и угоститељства. Производних је веома мало. У тим предузећима запошљавају се углавном на црно, те немају неки друштвени значај.

• Мојсије Зечевић
• Лексо Саичић
• Авро Цемовић

Беране има солидне услове за развој спорта. Градски стадион у Беранама је са капацитетом од 11 000 места други по величини стадион у Црној Гори, а издваја се и атлетском стазом. Најуспјешнији спортски колективи у Беранама су РК Беране (прваци Црне Горе 2007/08), СТК Будим, боксерски клубови Баћо Кинг и Раднички, ФК Беране, атлетски клуб и др. Најпознатији спортисти из Берана су бивши голман репрезентације Србије и Црне Горе Драгослав Јеврић, фудбалер Стефан Бабовић,рукометашице Весна (Милошевић)Ојданић(средњи бек,играла за ЖРК Целулоза Иванград, ДИН из Ниша, Будућност-Титоград,бивша репрезентативка ЦГ и омладинске репрезентације СФРЈ), Маја Савић (некада најбоље лијево крило свијета), Аида Селмановић и Соња Барјактаровиц (актуелни голман репрезентације националног тима) која је на Олимпијади са репрезентацијом Црне Горе освојила сребрну медаљу.

У насељу Беране живи 8645 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 34,9 година (33,5 код мушкараца и 36,2 код жена). У насељу има 3330 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.

Према подацима Беране је 1872. године имало 410 кућа и 860 становника. 1962. године у градском насељу живјело је 10.600 становника. Већ 1965. године Беране је имало преко 12.000 становника, а 1972. године чак 19.000 становника. Може се закључити да је нагли развој индустрије и фабрика, од 1960-1970. године створило услове за јака миграциона кретања село-град, као што су „Рудник мрког угља“, фабрика целулозе и папира „Беранка“, фабрика коже „Полимка“, фабрика цигле и цријепа „Рудеш“, фабрика кућних апарата „Обод“ итд.

Становништво у овом насељу је мешовито, а у последња два пописа је забележено благо смањење броја становника.

График промене броја становника током 20. века

Година Становника 1948. 3701 [1] 1953. 4513 1961. 6969 1971. 11164 1981. 12720 1991. 12267 11957 2003. 11776 12651 2011.

Етнички састав према попису из 2003.[2]
Срби			5375	45.64%
Црногорци			3776	32.06%
Муслимани			1015	8.61%
Бошњаци			918	7.79%
Југословени			40	0.33%
Хрвати			31	0.26%
Албанци			30	0.25%
Роми			18	0.15%
Македонци			14	0.11%
Словенци			4	0.03%
Руси			4	0.03%
Немци			1	0.00%
Италијани			1	0.00%
непознато			135	1.14%

• Општина Беране
• Купујмо домаће производе и подржимо мале произвођаче у Беранама Архивирано 2020-06-06 на Wаyбацк Мацхине-у
• Беранске новости Архивирано 2011-10-03 на Wаyбацк Мацхине-у
• Беранска гимназија
• СТШ „Вукадин Вукадиновић" Архивирано 2009-03-21 на Wаyбацк Мацхине-у
• СМШ „др Бранко Зоговић" Архивирано 2009-12-20 на Wаyбацк Мацхине-у
• Беране Тоwн Форум Архивирано 2011-10-03 на Wаyбацк Мацхине-у