23. 5.

23. мај/свибањ (23. 5.) је 143. дан године по грегоријанском календару (144. у пријеступној години). До краја године има још 222 дана.

• 1430. — Јованка Орлеанка заробљена и предата Енглезима, који су је потом извели на црквени суд и 1431. осудили на смрт и спалили на ломачи.
• 1498. — На ломачи спаљен италијански доминикански калуђер Ђироламо Савонарола, политички и верски реформатор у Фиренци.
• 1514. — У Мађарској почела сељачка буна под вођством племића Ђерђа Доса. Четири месеца касније устанак угушен, Досо убијен.
• 1526. — Папа Клемент VII приступио Светој лиги Француске, Венеције и Милана против римско-немачког цара Карла V.
• 1533. — Кентерберијски надбискуп Томас Кренмер објавио да је поништен брак краља Хенрија VIII с Катарином Арагонском и да је његово венчање са Аном Болен легално. То је довело до раскида Енглеске цркве и Ватикана.
• 1618. — Побуном Чеха у Прагу против хабзбуршког цара Фердинанда II почео Тридесетогодишњи рат.
• 1915. — Италија објавила рат Аустро-Угарској, напуштајући неутралност у Првом светском рату.
• 1920. — Основана Комунистичка партија Индонезије, прва таква политичка организација у Азији.
• 1934. — У Лујзијани у окршају с полицијом убијени Бони Паркер и Клајд Бароу, озлоглашен разбојнички пар.
• 1939. — Парламент Велике Британије усвојио план о стварању независне палестинске државе до 1949, а у којој би заједно живели Арапи и Јевреји.
• 1945. — Немачки нацистички лидер и шеф Гестапоа Хајнрих Химлер извршио самоубиство дан пошто су га Британци заробили. Ухапшен Хитлеров наследник, адмирал Карл Дениц.
• 1949. — Основана Савезна Република Немачка, с Боном као главним градом.
• 1960. — Агенти израелске тајне службе Мосад ухватили у Аргентини ухватили нацистичког ратног злочинца Адолфа Ајхмана. На суђењу у Јерусалему Ајхман осуђен на смрт вешањем.
• 1971. — У земљотресу који је разорио град Бингол у источној Турској погинуло најмање 1.000 људи.
• 1971. — У зракопловној несрећи на Крку погинуло је 78 особа, међу њима и хрватски књижевник Јосип Пупачић.
• 1992. — Након 12 дана опсаде припадници ТОБиХ ослободили Калесију. Овај град је први ослобођени град у Босни и Херцеговини у агресији започетој 1992. године.
• 1994. — Кандидат демохришћана Роман Херцог постао председник Немачке.
• 1997. — Председничке изборе у Ирану добио предводник умерене политичке струје Мохамад Хатами.
• 1999. —.
  • Кандидат Социјалдемократске партије Јоханес Рау изабран за председника Немачке.
  • Авиони НАТО „графитним“ бомбама изазвали нестанак струје у готово целој Србији.
• 2002. — У таласу врућина у Индији умрло 1.030 људи, највише у јужној држави Андра Прадеш. Температура достигла рекордних 51 степен Целзијуса.

.

• 1052. — Филип I Француски, француски краљ († 1108.).
• 1707. — Царл вон Линне, шведски ботаничар († 1778.).
• 1741. — Андреа Луцхеси, талијански складатељ († 1801.).
• 1823. — Анте Старчевић, хрватски политичар († 1896.).
• 1848. — Ото Лилијентал, немачки инжењер и проналазач. († 1896.).
• 1849. — Кáролy Кхуен-Хéдервáрy, мађарски политичар, хрватски бан и угарски премијер († 1918.).
• 1891. — Пäр Лагерквист, шведски књижевник.
• 1892. — Пицхицхи, шпањолски ногометаш († 1922.).
• 1908. — Џон Бардин, амерички физичар, нобеловац. († 1991.).
• 1921. — Јамес Блисх, амерички писац († 1975.).
• 1924. — Сеyмоур Јонатхан Сингер, амерички биолог († 2017.).
• 1928. — Росемарy Цлоонеy, америчка поп и јазз пјевачица и глумица.
• 1933. — Јоан Цоллинс, британска глумица.
• 1934. — Винко Кандија, био је хрватски рукометни тренер († 2002.).
• 1944. — Јохн Неwцомбе, бивши аустралијски тенисер.
• 1960. — Линден Асхбy, амерички филмски и телевизијски глумац.
• 1965. — Маноло Санцхíс, шпањолски ногометаш и репрезентативац.
• 1968. — Гуиневере Турнер, америчка глумица и редитељка.
• 1969. — Денис Думанчић, хрватски пјевач, складатељ и текстописац.
• 1972. — Рубенс Баррицхелло, бразилски возач ф1.
• 1974. — Горан Јагодник, словенски кошаркаш.
• 1981. — Марко Шћекић, српски кошаркаш.
• 1983. — Анте Томић, хрватски ногометаш.
• 1984. — Хуго Алмеида, португалски ногометаш.
• 1985. — Теyмураз Габасхвили, руски тенисер.
• 1991. — Лена Меyер-Ландрут, њемачка пјевачица.
• 1991. — Марко Шћеповић, српски ногометаш.

.

• 1498. — Гироламо Савонарола, италијански верски и политички реформатор. (* 1452.).
• 1857. — Аугустин Лоуис Цауцхy, француски математичар (* 1789.).
• 1871. – Јаросłаw Дąброwски, пољски револуционар (р. 1836.).
• 1886. — Леополд фон Ранке, немачки историчар. (* 1795.).
• 1906. — Хенрик Ибзен, норвешки драмски писац.
• 1937. — Јохн Дависон Роцкефеллер Ср., амерички мултимилионер (* 1839.).
• 1943. — Др.Милутин Ивковић, био је југословенски ногометаш и љекар (*1909.).
• 1945. — Хајнрих Химлер, немачки војсковођа. (* 1900.).
• 1962. — Зора Петровић, српска сликарка.
• 1971. — Јосип Пупачић, хрватски књижевник (* 1928.).
• 1975. — Борис Калин, југословенски и словеначки вајар.
• 2010. — Леонида Георгиyевна Романова, велика руска кнегиња (* 1914.).
• 2015. — Јохн Форбес Насх, Јр., амерички математичар (* 1928.).

.

• Српска православна црква слави:.
  • Светог апостола Симона Зилота.
  • Свете мученике Алфеја, Филаделфа и Кирина.
  • Преподобну Исидору Јуродиву.
  • Блажену Тајсу

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар