1904

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	19. вијек – 20. вијек – 21. вијек
Деценија:	1870-е  1880-е  1890-е  – 1900-е –  1910-е  1920-е  1930-е
Године:	1901 1902 1903 – 1904 – 1905 1906 1907

1904. по календарима

Грегоријански	1904. (MCMIV)
Аб урбе цондита	2657.
Исламски	1321–1322.
Ирански	1282–1283.
Хебрејски	5664–5665.
Бизантски	7412–7413.
Коптски	1620–1621.
Хинду календари
• Викрам Самват	1959–1960.
• Схака Самват	1826–1827.
• Кали Yуга	5005–5006.
Кинески
• Континуално	4540–4541.
• 60 година	Yанг Дрво Змај (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11904.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1904 (MCMIV) била је преступна година која почиње у петак по грегоријанском, одн. преступна година која почиње у четвртак по 13 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују годишње календаре).

• 1. 1. - Након Устава св. Синода, књаз Никола санкционисао и Устав консисторија, сутрадан почиње с радом Цетињска Консисторија, прва у Црној Гори.
• 3. 1. - Изведена прва српска опера "На уранку" Станислава Биничког.
• 7. 1. - У бежичној телеграфији објављен сигнал за опасност ЦQД, пар година касније ће га заменити СОС.
• 12. 1. - Хенрy Форд поставио брзински рекорд од 147 км/х, Фордом 999 на залеђеном језеру.
• 12. 1. - Побуна народа Хереро у Њемачкој Југозападној Африци, на мети су немачки земљопоседници.
• 14. 1. - У Србији установљен Орден Карађорђеве звезде.
• 16 - 18. 1. - Руски либерали основали у Санкт Петербургу Савез ослобођења: залажу се за уставну монархију, универзално право гласа, право на самоопредељење.
• 17. 1. - Праизведба Чеховљеве драме "Вишњик" у Москви.
• 23. 1. - Пожар у норвешком Åлесунду уништава већи део града.

• 25. 1. (12. 1. по ј.к.) - Први број листа "Политика".
• 25. 1. - Халфорд Мацкиндер представио рад "Географски стожер историје" (→ геополитика).
• јануар-фебруар - "Дипломатски штрајк" на српском двору, страни дипломати не присуствују пријемима због краљевих ађутаната, мајских завереника.
• почетком године - Почетак организације српске четничко-комитске активности у Македонији^[1].
• јануар-фебруар - Турска војска и жандармерија послате у нека села на црногорској граници, 700-800 наоружаних Срба у околини Прибоја; у том граду, Пријепољу и Пљевљима несташица дрва јер их околна села не снабдевају^[2].

• 1 - 11. 2. - Афера Санто Доминго: побуњеници у Доминиканској Републици убили америчког морнара, на шта је америчка морнарица одговорила акцијом.
• 7 - 8. 2. - Велики пожар у Балтимору.
• 8/9. 2. - Руско-јапански рат је започео јапанским поморским нападом на руску луку Порт Артхур у Манџурији. Истог дана, Јапанци су успешнији у поморској бици у заливу Чемулпо, код Инцхеона.
• 10. 2. - Рогер Цасемент извештава о зверствима у Слободној Држави Конго, поседу белгијског краља Леополда II.
• 17. 2. - Праизведба Пуццинијеве опере "Мадам Буттерфлy" у Милану (прва верзија је лоше примљена; ревидирана верзија, приказана у мају, доживљава успех).
• 23. 2. - Ратификацијом Хаy–Бунау-Вариллиног уговора, САД ушле у посед Зоне Панамског канала за 10 милиона долара, плус 40 милиона за заосталу француску опрему и ископе.
• 28. 2. - Свештеник Георгиј Гапон основао Окупљање (Собраније) руских фабричко-заводских радника Санкт Петербурга.
• 28. 2. - Основана С.L. Бенфица.

• 3. 3. - Радничко право: законом осигуран недељни одмор у шпанској индустрији.
• 31. 3. - Британска експедиција на Тибет: код Гуруа поражене слабо опремљене тибетанске трупе.
• март-април - Неуспешни јерменски Сасунски устанак против Османлија, на челу са Андраником Озанијаном - хиљаде мртвих у репресалијама, Андраник и његови борци најесен одлазе у Персију.

• 4. 4. - Земљотрес с епицентром код Кресне у југозападној Бугарској (M 7.1 до 7.8, I IX до X), осетио се у целој Србији, разарања у Врању.
• 6. 4. - Други манифест Јосепха Ф. Смитха, лидера мормона: полигамни бракови се више не одобравају.
• 8. 4. - Уједињено Краљевство и Француска склопиле Срдачну антанту (Ентенте цордиале).
• 8. 4. - Бивши Лонгацре Сqуаре у Њујорку добио назив Тимес Сqуаре по Неw Yорк Тимесу.
• 10. 4. - Алеистер Цроwлеy написао "Књигу Закона" у Каиру.
• 12. 4. (30. 3. по ј.к.) - Софијски уговор, Српско-бугарски економски споразум; тајни део се односи на Османско царство; ипак, од ове године се у Старој Србији и Македонији сукобљавају бугарске, српске и грчке чете, уз мешање Аустроугара на бугарској страни^[3] (→ Борба за Македонију).
• 13. 4. - Руски бојни брод "Петропавловск" налетео на мину код Порт Артура, страдало око 650 људи, укључујући адмирала Стјепана Макарова.
• април - Основана Борбена организација Пољске социјалистичке партије, покушава да створи оружани покрет отпора против руских царских власти (или ју је најесен основао Јóзеф Пиłсудски, који је током лета добио нешто помоћи у Јапану, → прометејизам).
• 18. 4. - Први број L'Хуманитé-а, којег је основао Јеан Јаурèс.
• 19. 4. - Велики пожар у Торонту.
• 27. 4. - Сисоwатх је нови краљ Камбоџе, француског протектората (до 1927).
• 28. 4. - Француски председник Éмиле Лоубет посетио Италију - пријем у римској палати Квиринале изазива поверљиви протест папе Пија X.
• 30. 4. - 1. 12. - "Изложба куповине Лоуисиане" у Ст. Лоуису

• пролеће - Аустроугарској влади изгласани посебни кредити од 400.000.000 круна - друге силе су сумњичаве у вези њених намера према Турској; султан је ове године два пута нудио савез Србији и Црној Гори^[3].

• 30. 4. - 1. 5. - Битка на реци Yалу: Јапанци односе победу у првом већем копненом окршају са Русима.
• 1. 5. - Белгија-Француска: у Бриселу одржана прва званична међународна фудбалска утакмица.
• 4. 5. - Инжењери амерички војске обнављају радове на Панамском каналу (отворен 1914).
• 5. 5. - На брду Волујица код Бара постављена прва радио-телеграфска станица на Балкану (комуникација са Баријем у Италији).
• 15. 5. - Јапански бојни брод Хатсусе страдао од руских мина и потонуо са 496 чланова посаде.
• 18. 5. - Амерички држављанин Ион Пердицарис отет у Мароку од стране Ахмеда ал-Раисулија - криза између САД и Марока.
• 21. 5. - Представници из седам земаља, не и Енглеске, основали у Паризу ФИФА-у (Фéдéратион Интернатионале де Фоотбалл Ассоциатион).
• 25. 5. - Статут Друштва "Хрватски и српски народни дом" у Цавтату^[4]; дефинисана и "народна застава уједињених Хрвата и Срба".
• мај - Српска акција у Македонији — Битка на Шупљем камену близу Куманова: Турци уништили чету Анђелка Алексића - сматра се да је то била прва српска комитска чета у Македонији.
• 30. 5. - Лоуис Лумиере представља француској Академији наука Аутоцхроме, процес колор фотографије (у широкој употреби од 1907).

• јун - Yахyа Мухаммад Хамид ед-Дин је нови имам зејдија тј. Јемена (до 1948) - води побуну против османске власти и добија уступке.
• 15. 6. - Пожар и потонуће пароброда ПС Генерал Слоцум поред Њујорка - погинуло преко хиљаду особа, углавном жена и деце.
• 16. 6. - Николај Бобриков, руски гувернер Финске, убијен од финског националисте.
• 16. 6. - Јамес Јоyце први пут шета са својом будућом супругом Нором Барнацле - овај дан ће бити време дешавања Улyссес-а (данас се обележава као Блоомсдаy).
• 20. 6. - У Паризу основана Међународна асоцијација признатих аутомобилских клубова (касније Фéдéратион Интернатионале де л'Аутомобиле, ФИА).
• 28. 6. - Краљ Петар открио у Крушевцу Споменик косовским јунацима.
• 28. 6. - Дански путнички брод СС Норге се насукао на хриди у северном Атлантику, погинуло 635 особа, од чега 225 норвешких емиграната.
• 28/29. 6.? - Украден оригинал иконе Богородица Казањска и вероватно уништен.
• 29. 6. (16. 6. по ј.к.) - Московски торнадо 1904..

• 1. 7. - У склопу светске изложбе отворене треће модерне олимпијске игре у Ст. Лоуису, Миссоури.
• јул - После 31 године се завршава Ацешки рат: Холанђани су успоставили контролу над Ацехом на северу Суматре, по цену 3.000 цивилних жртава само прошлог месеца - побуне се ипак настављају до 1939.
• 23. 7. - Давид Робертс, инжењер фирме Рицхард Хорнсбy & Сонс, патентирао гусеничар.
• 28. 7. - Есери у Русији убили министра унутрашњих послова фон Плевеа, од септембра га наслеђује либерал, кнез Пјотр Дмитријевич Свјатополк-Мирски (до следећег јануара).
• 28. 7. - Потписан трговачки уговор између Немачке и Русије, знатно повољнији за Немачку.
• 30. 7. - Почиње јапанска Опсада Порт Артура (до јануара).
• 30. 7. - Француска повукла амбасадора при Светој Столици (односи обновљени 1920-21).

• 3. 8. - Британска експедиција на Тибет: заузета Ласа, далај лама побегао у монголску престоницу Ургу (Улан Батор).
• 3. 8. - Први пут су се емитовали радио таласи на Балканском полуострву са Волујице, брда изнад Бара. Ово је означило и прво емитовање радио таласа у цивилне сврхе. Пуштању у рад радио-телеграфске станице присуствовало је више хиљада гостију и званица из целе Црне Горе, међу којима су били и кнез Никола и Гуглиелмо Марцони, један од проналазача бежичне телеграфије.
• 10. 8. - Битка на Жутом мору: Руска флота се не успева пробити из Порт Артура, погинуо је адмирал Wилгелм Витгефт.
• 10. 8. - Установљени резервати за Масаие у Кенији.
• 11. 8. - Битка код Wатерберга: Херерои поражени, беже у пустињу - почетак геноцида.
• 12. 8. - Рођен руски престолонаследник (цесаревић) Николај Алексејевич.
• 14 - 18. 8. - У Амстердаму одржан Шести конгрес Друге Интернационале.
• 23. 8. - Американац Харрy D. Wеед патентирао ланце за снег.

• 1. 9. - Битка код Масоллера је последња у дугом уругвајском грађанском конфликту - побеђују либерални колорадоси.
• 2. 9. - Тиликум, издубљени кану са једрима, упловио у реку Темзу након трогодишњег путовања преко три океана.
• 3. 9. - Битка код Лиаоyанга у Манџурији: Руси су поражени од Јапанаца, повлаче се у Мукден.
• 7. 9. - Потписан англо-тибетански уговор: велика одштета и протекторат, али ревидиран конвенцијом са Кином 1906.
• 17. 9. (4. 9. по ј.к.) - У Београду основано Друштво српских уметника "Лада".
• 17. 9. - У Београд слижу омладинци из Словеније и Хрватске, поздрављени од становништва; током месеца у граду је одржан Први конгрес јужнословенске омладине, као и конференција српских, бугарских, хрватских и словеначких књижевника, уметника и публициста.
• 18. 9. (5. 9. по ј.к.) - У Београду отворена Прва југословенска уметничка изложба.
• 18. 9. - Први конгрес српских лекара и природњака.
• 19. 9. - Прва изложба у Војном музеју у Београду.
• 20. 9. - Краљ Петар отворио у кући Стевче Михајловића Музеј српских земаља, са природњачким и етнографским одељењем (Природњачки музеј основан 1895. а етнографски 1901.). У Народном позоришту се одржава Југословенско уметничко вече^[5].
• 21. 9. - Крунисан краљ Петар I Карађорђевић; овом приликом је настао и већи део филма о крунисању.
• 21. 9. - Већи део Дубровачке улице у Београду, од Душанове до Карађорђеве, преименован у Краља Петра.
• 25. 9. - Португалци разбијени код Вау до Пембе у Анголи од народа Амбо.

• 1. 10. - Конвенција о граници на Тимору између Холандије и Португала.
• 1. 10. - Завршена Кругобајкалска железница - без ње су возови на Транссибирској жељезници морали прелазити Бајкалско језеро фериботом.
• 2. 10. - Лотхар вон Тротха, гувернер Немачке Југозападне Африке, издаје наређење за убијање Херероа (→ геноцид Херероа и Нами).
• 3. 10. - Француско-шпански уговор о зонама утицаја у Мароку, Шпанци имају по један појас на северу и југу.
• 3. 10. - Почиње побуна народа Нама против Немаца.
• 14. 10. - Софијско Више училиште постаје Софијски универзитет.
• 15. 10. - Већина руске Балтичке флоте, преименована у Другу тихоокеанску ескадру, кренула према Далеком истоку с првобитним циљем деблокаде Порт Артура.
• октобар - Флеминг направио термионску диоду ("Флемингов вентил"), прву електронску цев.
• октобар - Самостална радикална странка формирала свој клуб у српској скупштини (и формалан разлаз са НРС).
• 17. 10. - Крај Битке на Шахоу: Јапанци су зауставили руску контраофанзиву.
• 20. 10. - Уговор о миру и пријатељству између Чилеа и Боливије - разграничење, 21 годину након Пацифичког рата.
• 21. 10. - Основана француска колонија Горњи Сенегал и Нигер на западу Африке (до 1921).
• 21/22. 10. - Инцидент на Доггер Банку: руска Балтичка флота помислила од британских рибарских бродова на Северном мору да су јапански торпедни чамци и отворила ватру.
• 27. 10. - Отворена прва подземна линија Њујоршког метроа.

• 6. 11. - На Сушаку основан Савез хрватских соколских друштава (Хрватски соколски савез).
• 8. 11. - Избори у САД, председник Тхеодоре Роосевелт поражава опонента са 56,4 према 37,6% одн. 336 према 140 електора.
• 13. 11. - Крвопролиће у Варшави, припадници Борбене организација ПСП пуцали на руске полицајце и војнике (одмазда за ранију козачку интервенцију).
• 18. 11. - "Гласањем марамицом", јер је председник Угарског сабора њоме дао знак за гласање, ограничено време излагања заступника - скандал онемогућује даљи рад, либерали губе на изборима у фебруару.
• 19 - 22. 11. - У Санкт Петербургу одржана сверуска скупштина земстава, усвојен програм реформе, укључујући оснивање парламента. Током месеца, либерали из Савеза ослобођења воде кампању банкета у великим градовима Русије на којима се држе говори у корист слобода и устава.

• 5. 12. - Опсада Порт Артура: након крваве битке, Јапанци заузимају Брдо 203 са кога систематски уништавају руску Пацифичку флоту.

• 6. 12. - Рузвелтова короларија (закључак) на Монроову доктрину: САД ће интервенисати у конфликте европских и латиноамеричких земаља, неће дозволити европским да то раде директно.
• 10. 12. (27. 11. по ј.к.) - Радикално-самосталска влада ђен. Саве Грујића пала на питању зајмова за железнице и наоружање - следи хомогена радикалска влада Николе Пашића.
• 13. 12. - Фрањо Ханаман и Алеxандер Јуст добијају мађарски патент за електричну сијалицу-жаруљу, са волфрамским влакном. Лиценцу за производњу купује фирма која ће бити позната као Тунгсрам, производња почиње 1906.
• 13. 12. - Московска градска дума доноси резолуцију у којој тражи изабрану скупштину и слободу штампе - и други градови и земства доносе сличне резолуције.
• 13 - 30. 12. - Штрајк нафташких радника у Бакуу, постижу споразум са бољим условима рада.
• 15. 12. - У Србији почела да ради служба хитне помоћи.
• децембар - Избија штрајк у санктпетербуршком Путиловском заводу (фабрика вагона и артиљерије) - до јануара се придружује стотине фабрика.
• децембар - На Париском салону приказан Роллс-Роyце 10 хп, први модел фирме.
• 19. 12. - Јуан Баутиста Гаона постаје привремени председник Парагваја након либералне револуције - либерали преовлађују на челу земље до 1940.
• 20. 12. - У Београду основано Друштво крематиста "Огањ".
• 21. 12. - У Паризу основана Међународна федерација мотоциклистичких клубова (касније Фéдéратион Интернатионале де Мотоцyцлисме, ФИМ).
• 22. 12. - Прихваћањем партијског програма, основана Хрватска пучка сељачка странка; на челу је Стјепан Радић (до смрти 1928), суоснивач је његов брат Антун.
• 25. 12. - Николај II издао реформски декрет са магловитим обећањима, парламент не помиње.
• 25. 12. - Први број часописа "Страдија", уредник Радоје Домановић (излази само до маја 1905.)
• 27. 12. - Премијера представе о Петру Пану из које ће 1911 бити изведен роман.

• Кочићева друга збирка "С планине и испод планине", укључујући "Јазавац пред судом".
• Француско друштво започело експлоатацију бакра у Бору.
• Подигнута Палата Раицхл у Суботици.
• Трговински уговор Србије и Немачке (проширен 1907. у време Царинског рата са АУ).
• У Болници милосрдних сестара у Загребу основан Дјечји одјел (данас Клиника за педијатрију Клиничког болничког центра Сестре Милосрднице) на челу са др Радованом Марковићем.
• ЈАЗУ почиње серију листина хрватске прошлости Цодеx дипломатицус регни Цроатиае, Далматиае ет Славониае.
• Маријан Матијевић побједио на незваничном свјетском првенству у хрвању у Истамбулу.
• Црна Гора: број капетанија смањен на 56.
• Завршена Орсзáгхáз, зграда мађарског парламента.
• Приказан Мелиесов филм Ле Воyаге à траверс л'импоссибле.
• Пицассов Ружичасти период 1904-06.
• 1904-14 - Друга Алија, насељавање Јевреја у Палестину - у ово време се шири обнова хебрејског језика.
• Наука и техника
  • Лудwиг Прандтл описао гранични слој у струјању флуида.
  • Хендрик Лорентз довршио излагање трансформација координатних референци које се међусобно крећу константном брзином.
  • Хантаро Нагаока предложио планетарни модел атома (превазиђен Боровим моделом 1913).
  • Поинцарéова хипотеза о карактеризацији 3-сфере (доказана 2003).
  • Цхристиан Хüлсмеyер патентирао телемобилоскоп, врсту радара.
  • Ира Wасхингтон Рубел изумео офсет штампу на папиру.
  • 1904-05 - Бовери–Суттонова теорија хромозома.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1904.

• 3. 1. - Ото Бихаљи Мерин, књижевник и ликовни критичар, шпански борац († 1993)
• 13. 1. - Сава Јеремић, фрулаш († 1989)
• 18. 1. - Царy Грант, амерички филмски глумац († 1986.)
• 22. 1. - Георге Баланцхине, кореограф († 1983)

• 2. 2. - Валериј Чкалов, совјетски пилот († 1938)
• 3. 2. - Преттy Боy Флоyд, гангстер († 1934)
• 16. 2. - Георге Ф. Кеннан, амерички дипломата († 2005)
• 19. 2. - Јосип Чижински - Милан Горкић, лидер КПЈ († 1937?)
• 21. 2. - Алексеј Косигин, совјетски председник владе († 1980)
• 21. 2. - Џафер Дева, албански политичар († 1978)
• 23. 2. - Wиллиам L. Схирер, амерички новинар и хисторичар
• 29. 2. - Јиммy Дорсеy, музичар († 1957)

• 1. 3. - Гленн Миллер, музичар († 1944)
• 4. 3. - Бахрија Нури Хаџић, сопран († 1993)
• 4. 3. - Георге Гамоw, физичар († 1968)
• 5. 3. - Алексеј Косигин, совјетски политичар († 1980)
• 7. 3. - Реинхард Хеyдрицх, нациста, главни архитект Холокауста († 1942)
• 17. 3. - Павле Маргановић, један од Седам секретара СКОЈ-а († 1929)
• 31. 3. - Ђорђе Андрејевић Кун, сликар и графичар († 1964)

• 6. 4. - Курт Георг Киесингер, њемачки политичар и државник († 1988)
• 14. 4. - Јохн Гиелгуд, енглески позоришни и филмски глумац († 2000)
• 15. 4. - Арсхиле Горкy, амерички сликар († 1948)
• 18. 4. - Драго Герваис, хрватски књижевник († 1957.)
• 21. 4. - Одило Глобоцник, саучесник у Холокаусту († 1945)
• 22. 4. - Роберт Оппенхеимер, амерички физичар († 1967.)
• 24. 4. - Wиллем де Коонинг, уметник († 1997)

• 11. 5. - Салвадор Дали, шпањолски сликар († 1989.)
• 17. 5. - Јеан Габин, глумац († 1976)

• 2. 6. - Јохннy Wеиссмуллер, пливач и глумац († 1984)
• 2. 6. - Франтишек Плáничка, фудбалер († 1996)
• 7. 6. - Владимир Гортан, хрватски политички дјелатник († 1929.)
• 17. 6. - Ралпх Белламy, глумац († 1991)
• 26. 6. - Петер Лорре, глумац († 1964)

• 2. 7. - Ренé Лацосте, француски тенисер и модни дизајнер († 1996)
• 12. 7. - Пабло Неруда, чилеански пјесник († 1973.)
• 24. 7. - Николај Кузњецов, адмирал флоте и херој СССР († 1974)
• 29. 7. - Цхен Бода, кинески револуционар и политичар († 1989)

• 3. 8. - Долорес дел Рíо, глумица († 1983)
• 4. 8. - Wитолд Гомброwицз, књижевник († 1969)
• 12. 8. - Алексеј Николајевич, руски цесаревић († 1918)
• 19. 8. - Никола Шоп, босански и хрватски пјесник († 1982)
• 21. 8. - Цоунт Басие, џез музичар († 1984)
• 21. 8. - Сергеј Бирјузов, совјетски маршал († 1964)
• 22. 8. - Денг Xиаопинг, лидер НР Кине († 1997)
• 26. 8. - Цхристопхер Исхерwоод, британски писац († 1986)
• 31. 8. - Златка Радица, оперна пјевачица († 1990)

• 15. 9. - Умберто II, последњи краљ Италије († 1983)
• 27. 9. - Едвард Коцбек, словенски књижевник († 1981.)
• 29. 9. - Греер Гарсон, глумица († 1996)
• 29. 9. - Николај Островски, совјетски писац († 1936)

• 2. 10. - Грахам Греене, британски писац († 1991.)
• 2. 10. - Лал Бахадур Схастри, индијски борац за независност и премијер († 1966)

• 11. 11. - Алгер Хисс, амерички политичар († 1996)
• 12. 11. - Едмунд Веесенмаyер, официр СС, ратни злочинац († 1977)

• 10. 12. - Антонíн Новотнý, председник СР Чехословачке († 1975)
• 11. 12. - Божена Краљева, глумица († 1989)

• Фрањо Огулинац - Сељо, шпански борац, народни херој († 1942)
• Спасоје Стејић - Баћо, члан КПЈ, учесник НОБ († 1943)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1904.

• 2. 1. - Јамес Лонгстреет, конфедерални генерал (* 1821)
• 5. 1. - Феликс Каниц, мађарски путописац, археолог и етнолог. (* 1829)
• 20. 1. - Фердинанд Маннлицхер, конструктор оружја (* 1848)
• 11. 2. - Владимир Марковников, руски хемичар (* 1838)
• 9. 4. - Изабела II., бивша краљица Шпањолске (* 1830)
• 13. 4. - Стјепан Макаров, руски адмирал, океанограф (* 1849)
• 24. 4. - Нородом I, краљ Камбоџе (* 1834)
• 1. 5. - Антонíн Двоřáк, композитор (* 1841)
• 8. 5. - Еадwеард Муyбридге, пионир покретних слика (* 1830)
• 9. 5. - Димитрије Нешић, математичар, бивши председник Српске краљевске академије (* 1836).
• 10. 5. - Хенрy Мортон Станлеy, истраживач Африке (* 1841)
• 13. 5. - Еуген Кумичић, хрватски књижевник и политичар (* 1850.)
• 19. 5. - Јамсетји Тата, индустријалац, оснивач Групе Тата (* 1839)
• 27. 5. - Анђелко Алексић, четнички војвода (* 1876)
• 4. 6. - Мухаммад бин Yахyа Хамид ад-Дин, имам Јемена (* 1839)
• 14. 6. - Јован Јовановић Змај, српски писац (* 1833)
• 17. 6. - Николај Бобриков, руски гувернер Финске (* 1839)
• 18. 6. - Сами Фрашери, писац, филозоф (* 1850)

• 3. 7. - Тхеодор Херзл, оснивач и лидер ционистичког покрета (* 1860)
• 14. 7. - Антон Павлович Чехов, руски књижевник (* 1860.)
• 14. 7. - Паул Кругер, бивши председник Трансвала (* 1825)
• 9. 8. - Фриедрицх Ратзел, њемачки географ и етнограф (* 1844.)
• 12. 8. - Wиллиам Ренсхаw, тенисер (* 1861)
• 29. 8. - Мурат V, бивши османски султан (* 1840)
• 18. 9. - Цхиеф Јосепх, поглавица Нез Перце (* 1840)
• 26. 9. - Лафцадио Хеарн, књижевник (* 1850)
• 4. 10. - Фрéдéриц Аугусте Бартхолди, скулптор Статуе слободе (* 1834)
• 8. 10. - Цлеменс Wинклер, хемичар (* 1838)
• 14. 10. - Антун Фабрис, дубровачки новинар (* 1864)
• 15. 10. - Георг, краљ Саксоније (* 1832)
• 21. 10. - Исабелле Еберхардт, књижевница (* 1877)
• 22. 10. - Царл Јосеф Баyер, хемичар (* 1847)
• 15. 11. - Марија од Пасије, мисионарка, блаженица (* 1839)
• 25. 12. - Динко Витезић, хрватски књижевник (* 1822.)

• Физика: Јохн Wиллиам Струтт Раyлеигх (испитивање густина гасова и откриће аргона)
• Кемија: Сир Wиллиам Рамсаy (откриће инертних гасовитих елемената, → племенити гасови)
• Физиологија и медицина: Иван Павлов (рад на физиологији варења)
• Књижевност: Фрéдéриц Мистрал (поезија, провансалска филологија) и Јосé Ецхегараy (шпањолски драмски писац)
• Мир: Институт за међународно право (промоција међународне арбитраже)

• Историја српскога народа, Шеста књига, први том, Од Берлинског конгреса до уједињења 1878-1918; Српска књижевна задруга, Београд 1983.