16. 9.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартчт. |
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд. |
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартут. |
16. септембра/рујна (16. 9.) је 259. дан године по грегоријанском календару (260. у пријеступној години). До краја године има још 106 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 335. — У Јерузалему је посвећена гробна црква на брду Голготи. Данашња сакрална грађевина, на коју права полаже шест кршћанских вјерских заједница, потјече с пријелаза 11. у 12. стољеће.
- 1810. — Неовисност Мексика од Шпањолске.
- 1829. — У Задру отворен први јавни градски перивој.
- 1859. — У Франкфурту на Мајни основано је Њемачко национално удружење. Друштво је тежило државном уједињењу Њемачке под пруским водством.
- 1908. — Основан Генерал Моторс.
- 1919. — Потписан мировни уговор између сила Антанте и Аустрије у Саинт-Гермаину.
- 1953. — У Неw Yорку је одржана премијера првог филма у цинемасцопеу "Тхе Робе" с Рицхардом Буртоном и Јеан Симмонс у главним улогама.
- 1963. — Малезија основана спајањем Малаје, Сингапура, Британског Сјеверног Борнеа и Саравака.
- 1978. — У потресу који је погодио Иран погинуло је 25.000 људи.
- 1992. — - Црна среда: британска конзервативна влада морала извести фунту стерлинга из Европског механизма девизног курса, јер се није могла одржати изнад доњег лимита (Георге Сорос зарадио милијарду долара кладећи се на пад фунте).
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1638. — Луј XIV., краљ Француске.
- 1745. — Михаил Кутузов, руски генерал-фелдмаршал († 1813.).
- 1823. — Францис Паркман, списатељица († 1893).
- 1886. — Јеан Арп (Ханс Арп), немачки сликар, вајар и песник († 1966.).
- 1891. — Карл Дöнитз, њемачки заповједник подморнице у Првом свјетском рату, у Другом свјетском рату заповједник подморничке флоте и адмирал флоте († 1980.).
- 1893. — Алеxандер Корда, филмски редатељ († 1956).
- 1917. — Драгутин Митић, хрватски тенисач († 1986.).
- 1918. — Бранка Веселиновић, српска позоришна, филмска и телевизијска глумица.
- 1924. — Лаурен Бацалл, глумица.
- 1927. — Петер Фалк, глумац.
- 1934. — Георге Цхакирис, глумац.
- 1950. — Мицкеy Роурке, глумац.
- 1953. — Мануел Пеллегрини, чилеански ногометни тренер и бивши играч.
- 1952. — Карен Муир, јужноафричка пливачица, најмлађа свјетска рекордерка у пливању († 2013).
- 1962. — Горан Перковац, хрватски рукометаш, тренер и освајач злата на Олимпијским играма у Атланти 1996.
- 1965. — Карл-Хеинз Риедле, њемачки ногометаш.
- 1966. — Сејо Буква, бивши босанскохерцеговачки кошаркаш.
- 1966. — Никола Пејаковић, српски глумац, музичар и редатељ.
- 1968. — Марц Антхонy, порториканско-амерички пјевач, глазбеник и глумац.
- 1968. — Рафаел Алкорта, умировљени шпањолски ногометаш.
- 1970. — Недељко Јовановић, бивши југословенски рукометни репрезентативац и тренер.
- 1977. — Јосип Шимић, хрватски ногометни репрезентативац.
- 1978. — Бариша Красић, босанскохерцеговачки кошаркаш.
- 1979. — Стево Поповић, црногорски професор и научник.
- 1981. — Алеxандра до Насцименто, бразилска рукометашица.
- 1994. — Александар Митровић, српски ногометаш.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 304. — Света Еуфемија, кршћанска светица (* 289.).
- 1498. — Томáс де Торqуемада (Тхомас оф Торqуемада), главни инквизитор за Цастиллу и Арагóн у 15. вијеку и лични исповједник краљице Исабел I од Цастилле (* 1420.).
- 1736. — Габриел Фахренхеит, њемачки физичар (* 1868.).
- 1896. — Антôнио Царлос Гомес, бразилски складатељ (* 1836.).
- 1958. — Фрањо Дурст, хрватски лијечник, оснивач гинекологије у Хрватској (* 1875.).
- 1977. — Марц Болан, роцк-пјевач.
- 1977. — Мариа Цаллас, оперна пјевачица (* 1923.).
- 1824. — Луј XVIII.,краљ Француске.
- 1993. — Рок Петрович, словенски алпски скијаш (* 1966.).
- 2016. — Едwард Албее, амерички драмски писац (* 1927.).
.
Благдани
[уреди | уреди извор]- Мексико - Дан неовисности.
- Међународни дан заштите озонског омотача.
.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар