www.fgks.org   »   [go: up one dir, main page]

Прејди на содржината

Течност: Разлика помеѓу преработките

Од Википедија — слободната енциклопедија
[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
MerlIwBot (разговор | придонеси)
с Бот Додава: sk:Kvapalina
с →‎top: Јазична исправка, replaced: лекул]] → лекула]], лекула]]и → лекули]]
 
(Не се прикажани 20 меѓувремени преработки од 16 корисници)
Ред 1: Ред 1:
[[Податотека:Water drop 001.jpg|thumb|Формирањето на сферична капка течна вода ја минимизира површината, што е природен резултат на површинскиот напон во течностите.]]
'''Течноста''' е [[агрегатна состојба]] која има сопствен [[волумен]], но нема сопствена [[геометриска форма]]. Течностите секогаш ја заземаат формата на садот во којшто се наоѓаат. Градбени единки на течноста се [[молекул]]ите меѓу кои има многу посилни заемодејства отколку кај оние на [[гас]]от.
'''Течноста''' е [[агрегатна состојба]] која има сопствен [[волумен]], но нема сопствена [[геометриска форма]]. Течностите секогаш ја заземаат формата на садот во којшто се наоѓаат. Градбени единки на течноста се [[молекули]]те меѓу кои има многу посилни заемодејства отколку кај оние на [[гас]]от.


Поради делувањето на меѓумолекулските сили, во течностите постојат гроздови или [[кластер]]и од молекули. Во нив, единките не се цврсто сврзани - едни молекули ги напуштаат овие групации, а други го заземаат нивното место. И бројот на единки во рамките на еден грозд се менува - гроздовите може да растат или да се смалуваат, а во течностите има и посебни молекули што заемно си дејствуваат.
Поради делувањето на меѓумолекулските сили, во течностите постојат гроздови или [[кластер]]и од молекули. Во нив, единките не се цврсто сврзани - едни молекули ги напуштаат овие групации, а други го заземаат нивното место. И бројот на единки во рамките на еден грозд се менува - гроздовите може да растат или да се смалуваат, а во течностите има и посебни молекули што заемно си дејствуваат.


Молекулите кај течностите се држат меѓусебно со [[Ван дер Валсови сили]] или [[водородна врска]]. Слободата на движење на молекулите е многу помала отколку кај гасовите. Течностите (речиси) не си го намалуваат волуменот под дејство на надворешни влијанија.
Молекулите кај течностите се држат меѓусебно со [[Ван дер Валсови сили]] или [[водородна врска]]. Слободата на движење на молекулите е многу помала отколку кај гасовите. Течностите (речиси) не си го намалуваат волуменот под дејство на надворешни влијанија.

{{Нормативна контрола}}


[[Категорија:Течности| ]]
[[Категорија:Течности| ]]
[[Категорија:Хидромеханика]]
[[Категорија:Хидромеханика]]
[[Категорија:Агрегатни состојби]]
[[Категорија:Агрегатни состојби]]

[[af:Vloeistof]]
[[ar:سائل]]
[[an:Liquido]]
[[zh-min-nan:E̍k-thé]]
[[be:Вадкасць]]
[[be-x-old:Вадкасьць]]
[[bs:Tekućine]]
[[bg:Течност]]
[[ca:Líquid]]
[[cs:Kapalina]]
[[cy:Hylif]]
[[da:Væske]]
[[de:Flüssigkeit]]
[[et:Vedelik]]
[[el:Υγρό]]
[[en:Liquid]]
[[es:Líquido]]
[[eo:Likvaĵo]]
[[eu:Likido]]
[[fa:مایع]]
[[fr:Liquide]]
[[gl:Líquido]]
[[gu:પ્રવાહી]]
[[ko:액체]]
[[hi:द्रव]]
[[hr:Tekućine]]
[[io:Liquido]]
[[id:Cairan]]
[[ia:Liquido]]
[[is:Vökvi]]
[[it:Liquido]]
[[he:נוזל]]
[[kn:ದ್ರವ]]
[[sw:Kiowevu]]
[[la:Liquidum]]
[[lv:Šķidrums]]
[[lt:Skystis]]
[[ln:Bomái]]
[[hu:Folyadék]]
[[ml:ദ്രാവകം]]
[[mr:द्रव]]
[[arz:سايل]]
[[ms:Cecair]]
[[nl:Vloeistof]]
[[ja:液体]]
[[no:Væske]]
[[nn:Væske]]
[[nov:Liquide]]
[[oc:Liquid]]
[[pnb:پانی سار]]
[[nds:Fletigkeit]]
[[pl:Ciecz]]
[[pt:Líquido]]
[[ro:Lichid]]
[[qu:Puriqlla]]
[[ru:Жидкость]]
[[si:ද්‍රව]]
[[simple:Liquid]]
[[sk:Kvapalina]]
[[sl:Kapljevina]]
[[so:Dareere]]
[[sr:Течност]]
[[sh:Tekućine]]
[[su:Cacai]]
[[fi:Neste]]
[[sv:Vätska]]
[[tl:Likido]]
[[ta:நீர்மம்]]
[[th:ของเหลว]]
[[tg:Моеъ]]
[[tr:Sıvı]]
[[uk:Рідина]]
[[ur:مائع]]
[[vi:Chất lỏng]]
[[fiu-vro:Vedelüs]]
[[war:Likido]]
[[wo:Yolaakon]]
[[zh-yue:液體/Penkyamp]]
[[zh:液体]]

Последна преработка од 07:45, 11 декември 2022

Формирањето на сферична капка течна вода ја минимизира површината, што е природен резултат на површинскиот напон во течностите.

Течноста е агрегатна состојба која има сопствен волумен, но нема сопствена геометриска форма. Течностите секогаш ја заземаат формата на садот во којшто се наоѓаат. Градбени единки на течноста се молекулите меѓу кои има многу посилни заемодејства отколку кај оние на гасот.

Поради делувањето на меѓумолекулските сили, во течностите постојат гроздови или кластери од молекули. Во нив, единките не се цврсто сврзани - едни молекули ги напуштаат овие групации, а други го заземаат нивното место. И бројот на единки во рамките на еден грозд се менува - гроздовите може да растат или да се смалуваат, а во течностите има и посебни молекули што заемно си дејствуваат.

Молекулите кај течностите се држат меѓусебно со Ван дер Валсови сили или водородна врска. Слободата на движење на молекулите е многу помала отколку кај гасовите. Течностите (речиси) не си го намалуваат волуменот под дејство на надворешни влијанија.