С Википедије, слободне енциклопедије
Ниацин
Structural formula of niacin
|
Aromatized ball and stick model of niacin
|
|
Називи
|
IUPAC назив
nicotinic acid
|
Други називи
ниацин
|
Идентификација
|
|
|
|
|
3DMet
|
B00073
|
Бајлштајн
|
109591
|
ChEBI
|
|
ChemSpider
|
|
DrugBank
|
|
EC број
|
200-441-0
|
Гмелин Референца
|
3340
|
|
|
KEGG[1]
|
|
MeSH
|
Niacin
|
|
|
RTECS
|
QT0525000
|
UNII
|
|
InChI=1S/C6H5NO2/c8-6(9)5-2-1-3-7-4-5/h1-4H,(H,8,9) YКључ: PVNIIMVLHYAWGP-UHFFFAOYSA-N YInChI=1/C6H5NO2/c8-6(9)5-2-1-3-7-4-5/h1-4H,(H,8,9) Кључ: PVNIIMVLHYAWGP-UHFFFAOYAA
|
OC(=O)C1=CN=CC=C1 c1cc(cnc1)C(=O)O
|
Својства
|
|
C6H5NO2
|
Моларна маса
|
123,11 g·mol−1
|
Агрегатно стање
|
Бели кристали
|
Густина
|
1,473 g/cm3
|
Тачка кључања
|
разлаже се[4]
|
|
0.018 g cm-3
|
log P
|
0.219
|
Киселост (pKa)
|
2.201
|
Изоелектрична тачка
|
4.75
|
Индекс рефракције (nD)
|
1.4936
|
Диполни момент
|
0.1271305813 D
|
Фармакологија
|
Начини употребе
|
Интрамаскуларно, орално
|
Фармакокинетика:
|
|
20-45 min
|
Опасности
|
Главне опасности
|
Узрокује озбиљну иритацију ока
|
|
Xi
|
R-ознаке
|
R36/37/38
|
S-ознаке
|
S26,S36
|
NFPA 704
|
|
Тачка паљења
|
193 °C
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
|
Y верификуј (шта је Y Н ?)
|
Референце инфокутије
|
|
|
Витамин Б3, исто познат као ниацин, никотинска киселина, и витамин ПП,[5] је органско једињење са формулом C5H4NCO2H, и у зависности од коришћене дефиниције, једна од између четрдесет и осамдесет есенцијалних људских нутријената. Ова безбојна, растворна у води чврста материја је дериват пиридина, са карбоксилном групом (COOH) у 3-позицији. Други облици витамина Б3 укључују кореспондирајући никотин амид ("ниацин амид "), где је карбоксилна група замењена са карбоксамидном групом (CONH2), као и комплекснији амиди. Термини ниацин, никотин амид, и витамин Б3 су еквивалентни, и они се користе за било ког члана ове фамилије једињења, пошто она имају сличну биохемијску активност.[6]
Никотинамид је структурни део коензима NADP, део процеса респирације.[7] Месо, џигерица, јаја, млеко, риба, кромпир и зелено воће су богати витамином Б3. Недостатак овог витамина се може видети код особа који болују од пелагре, кожне болести.[8] Пелагра се такође појављује и код особа у поодмаклим фазама алкохолизма. Превелика конзумација Б3 витамина може да доведе до оштећења јетре, што је веома редак случај.[5][9]
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ а б Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 598—600. ISBN 0781744431.
- ^ Tatò F, Vega GL, Grundy SM (1998). „Effects of crystalline nicotinic acid-induced hepatic dysfunction on serum low-density lipoprotein cholesterol and lecithin cholesteryl acyl transferase”. Am. J. Cardiol. 81 (6): 805—7. PMID 9527102.
|
---|
|
|
|
---|
Морфолини: Фенбутразат • Моразон • Фендиметразин • Фенметразин; Оксазолини: 4-Метиламинорекс (4-MAR, 4-MAX) • Аминорекс • Кломинорекс • Циклазодон • Фенозолон • Флуминорекс • Пемолин • Тозалинон; Фенетиламини (такође амфетамини, катинони, фентермини, итд): 2-Хидроксифенетиламин (2-OH-PEA) • 4-CAB • 4-Metilamfetamin (4-MA) • 4-Метилметамфетамин (4-MMA) • Алфетамин • Амфеклорал • Амфепенторекс • Амфепрамон • Амфетамин ( Декстроамфетамин • Левоамфетамин) • Амфетаминил • β-Метилфенетиламин (β-Me-PEA) • Бензодиоксолилбутанамин (BDB) • Бензодиоксолилхидроксибутанамин (BOH) • Бензфетамин • Буфедрон • Бутилон • Катин • Катинон • Клобензорекс • Клортермин • D-депренил • Диметоксиамфетамин (DMA) • Диметоксиметамфетамин (DMMA) • Диметиламфетамин • Диметилкатинон (Диметилпропион, метамфепрамон) • Еткатинон (Етилпропион) • Етиламфетамин • Етилбензодиоксолилбутанамин (EBDB) • Етилон • Фампрофазон • Фенетилин • Фенпропорекс • Флефедрон • Флудорекс • Фурфенорекс • Хорденин • Лофофин (Хомомиристициламин) • Мефенорекс • Мефедрон • Метамфетамин (Дезоксиефедрин, Метедрин; Декстрометамфетамин • Левометамфетамин) • Меткатинон (Метилпропион) • Метедрон • Метоксиметилендиоксиамфетамин (MMDA) • Метоксиметиленедиоксиметамфетамин (MMDMA) • Метилбензодиоксолилбутанамин (MBDB) • Метилендиоксиамфетамин (MDA, тенамфетамин) • Метилендиоксиетиламфетамин (MDEA) • Метилендиоксихидроксиамфетамин (MDOH) • Метилендиоксиметамфетамин (MDMA) • Метилендиоксиметилфенетиламин (MDMPEA, хомариламин) • Метилендиоксифенетиламин (MDPEA, хомопиперониламин) • Метилон • Ортетамин • Пара-бромоамфетамин (PBA) • Пара-хлороамфетамин (PCA) • Парафлуороамфетамин (PFA) • Парафлуорометамфетамин (PFMA) • Парахидроксиамфетамин (PHA) • Парајодоамфетамин (PIA) • Паредрин (Норфоледрин, Оксамфетамин) • Фенетиламин (PEA) • Фоледрин • Фенпрометамин • Прениламин • Пропиламфетамин • Тифлорекс (Флутиорекс) • Тирамин (TRA) • Ксилопропамин • Зилофурамин; Пиперазини: 2,5-Диметокси-4-бромобензилпиперазин (2C-B-BZP) • Бензилпиперазин (BZP) • Метоксифенилпиперазин (MeOPP, параперазин) • Метилбензилпиперазин (MBZP) • Метилендиоксибензилпиперазин (MDBZP, пиперонилпиперазин); Други: 2-Амино-1,2-дихидронафтален (2-ADN) • 2-Аминоиндан (2-AI) • 2-Аминотетралин (2-AT) • 4-Бензилпиперидин (4-BP) • 5-IAI • Клофенциклан • Циклопентамин • Ципенамин • Ципроденат • Фепросиднин • Гилутенсин • Хептаминол • Хексациклонат • Инданиламинопропан (IAP) • Инданорекс • Изометептен • Метилхексанамин • Нафтиламинопропан (NAP) • Октодрин • Фталимидопропиофенон • Пропилхекседрин ( Левопропилхекседрин) • Туаминохептан (Туамин) |
|
|
|
|