Корисник:Gudi129/песак2 — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
ознаке: Визуелно уређивање везе до вишезначних одредница
Ред 1: Ред 1:


== Младост ==
== Младост ==
Рахмон је рођен као Емомали Шарипович Рахмонов у породици Шарифа Рахмонова (око 1912–1992)<ref>{{cite web|url=http://akhbor-rus.com/-p2751-122.htm|title=Эмомали Рахмон о своем отце|publisher=Akhbor.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20191101174220/http://akhbor-rus.com/-p2751-122.htm|archive-date=1 November 2019|url-status=live|accessdate=1 November 2019}}</ref> и Мајрам Шарифове (1910–2004),<ref>{{cite web|url=https://ria.ru/20041123/741296.html|title=Скончалась мать президента Таджикистана Рахмонова|date=23 November 2004|publisher=[[РИА Новости]]|language=ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20191101174219/https://ria.ru/20041123/741296.html|archive-date=1 November 2019|url-status=live|accessdate=1 November 2019}}</ref> сељачке породице у Дангари,<ref name="Тарҷумаи Ҳоли Эмомалии Раҳмон">{{cite web|url=http://www.president.tj/taxonomy/term/5/139|title=Тарҷумаи Ҳоли Эмомалии Раҳмон|publisher=Government of Tajikistan|archive-url=https://web.archive.org/web/20141215075022/http://www.president.tj/taxonomy/term/5/139|archive-date=15 December 2014|url-status=live|access-date=28 November 2014}}</ref> Кулобска област (данас Кхатлон Регион). Његов отац је био ветеран Црвене армије из Другог светског рата, добитник Ордена славе 2. и 3. степена.<ref name="Био">{{cite news|url=https://centrasia.org/person2.php?&st=1013881157|title=РАХМОН Эмомали Шарифович|access-date=28 March 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20180822045933/https://centrasia.org/person2.php?&st=1013881157|archive-date=22 August 2018|publisher=ЦентрАзия|language=ru|url-status=live}}</ref> Од 1971-74, Рахмон је служио у Пацифичкој флоти Совјетског Савеза, током које је био стациониран у Приморском крају. По одслужењу војног рока, Рахмон се вратио у своје родно село где је неко време радио као електричар.<ref>{{Cite web|url=http://www.prezident.tj/ru/taxonomy/term/5/140|title=Эмомали Рахмон|website=Сайт Президента Республики Таджикистан|archive-url=https://web.archive.org/web/20160527084433/http://www.prezident.tj/ru/taxonomy/term/5/140|archive-date=27 May 2016|url-status=live|access-date=20 May 2016}}</ref>
Рахмон је рођен као Емомали Шарипович Рахмонов у породици Шарифа Рахмонова (око [[1912]]–[[1992]])<ref>{{cite web|url=http://akhbor-rus.com/-p2751-122.htm|title=Эмомали Рахмон о своем отце|publisher=Akhbor.com|archive-url=https://web.archive.org/web/20191101174220/http://akhbor-rus.com/-p2751-122.htm|archive-date=1 November 2019|url-status=live|accessdate=1 November 2019}}</ref> и Мајрам Шарифове ([[1910]]–[[2004]]),<ref>{{cite web|url=https://ria.ru/20041123/741296.html|title=Скончалась мать президента Таджикистана Рахмонова|date=23 November 2004|publisher=[[РИА Новости]]|language=ru|archive-url=https://web.archive.org/web/20191101174219/https://ria.ru/20041123/741296.html|archive-date=1 November 2019|url-status=live|accessdate=1 November 2019}}</ref> сељачке породице у [[Дангарa|Дангари]],<ref name="Тарҷумаи Ҳоли Эмомалии Раҳмон">{{cite web|url=http://www.president.tj/taxonomy/term/5/139|title=Тарҷумаи Ҳоли Эмомалии Раҳмон|publisher=Government of Tajikistan|archive-url=https://web.archive.org/web/20141215075022/http://www.president.tj/taxonomy/term/5/139|archive-date=15 December 2014|url-status=live|access-date=28 November 2014}}</ref> [[Кулобска област]] (данас [[Катлон Регион]]). Његов отац је био [[ветеран]] [[Црвена армија|Црвене армије]] из [[Други светски рат|Другог светског рата]], добитник Ордена славе 2. и 3. степена.<ref name="Био">{{cite news|url=https://centrasia.org/person2.php?&st=1013881157|title=РАХМОН Эмомали Шарифович|access-date=28 March 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20180822045933/https://centrasia.org/person2.php?&st=1013881157|archive-date=22 August 2018|publisher=ЦентрАзия|language=ru|url-status=live}}</ref> Од [[1971]] до [[1974]], Рахмон је служио у Пацифичкој флоти [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]], током које је био стациониран у Приморском крају. По одслужењу [[Војни рок|војног рока]], Рахмон се вратио у своје родно село где је неко време радио као [[електричар]].<ref>{{Cite web|url=http://www.prezident.tj/ru/taxonomy/term/5/140|title=Эмомали Рахмон|website=Сайт Президента Республики Таджикистан|archive-url=https://web.archive.org/web/20160527084433/http://www.prezident.tj/ru/taxonomy/term/5/140|archive-date=27 May 2016|url-status=live|access-date=20 May 2016}}</ref>


Као апаратчик у успону у Таџикистану, постао је председник колективне државне фарме своје родне Дангаре. Према његовој званичној биографији, Рахмон је дипломирао на Државном националном универзитету Таџикистана са дипломом специјалисте економије 1982. Након неколико година рада у Совхозу Дангхара, Рахмон је 1987. године постављен за председника совхоза.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.president.tj/taxonomy/term/5/139|title=ЭМОМАЛӢ РАҲМОН [Official Biography]|website=Official Website of the President of Tajikistan|archive-url=https://web.archive.org/web/20160416161510/http://www.president.tj/taxonomy/term/5/139|archive-date=16 April 2016|url-status=live|access-date=20 May 2016}}</ref>
Као апаратчик у успону у Таџикистану, постао је председник колективне државне фарме своје родне Дангаре. Према његовој званичној биографији, Рахмон је дипломирао на [[Државни национални универзитет Таџикистана|Државном националном универзитету Таџикистана]] са дипломом специјалисте економије [[1982]]. Након неколико година рада у [[Совхоза Дангхара|Совхозу Дангхара]], Рахмон је [[1987]]. године постављен за председника совхоза.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.president.tj/taxonomy/term/5/139|title=ЭМОМАЛӢ РАҲМОН [Official Biography]|website=Official Website of the President of Tajikistan|archive-url=https://web.archive.org/web/20160416161510/http://www.president.tj/taxonomy/term/5/139|archive-date=16 April 2016|url-status=live|access-date=20 May 2016}}</ref>


== Рана политика ==
== Рана политика ==
Године 1990. Рахмон је изабран за народног посланика у Врховном совјету Таџикистанске ССР.<ref name="Emomali Rahmon">{{cite web|url=http://www.president.tj/en/taxonomy/term/5/33|title=Emomali Rahmon|work=Official Website of the President of the Republic of Tajikistan|archive-url=https://web.archive.org/web/20161021053149/http://president.tj/en/taxonomy/term/5/33|archive-date=21 October 2016|url-status=live|access-date=4 September 2016}}</ref> Председник Рахмон Набијев је био приморан да поднесе оставку у првим месецима грађанског рата у августу 1992. Акбаршо Искандров, председник Врховног совјета, постао је вршилац дужности председника. Искандаров је поднео оставку у новембру 1992. у покушају да оконча грађанске немире. Истог месеца, Врховни совјет се састао у Хујанду на својој 16. седници и прогласио Таџикистан парламентарном републиком. Рахмона су тада чланови Врховног совјета изабрали за његовог председавајућег — пошто парламентарни републички систем који је усвојио Таџикистан није предвиђао церемонијалног председника, он је био и шеф државе — и шеф владе.<ref name="Emomali Rahmon" /> Бивши министар унутрашњих послова Јакуб Салимов се касније присећао да је Рахмоново именовање извршено зато што је био „неописив“, у чему су други команданти на терену мислили да би могао бити одбачен „када је одслужио своју сврху“.<ref>{{Cite news|url=https://www.rferl.org/a/1051835.html|title=Tajikistan: Former Interior Minister In Dushanbe To Face Trial For Treason|last1=Pannier|first1=Bruce|date=8 April 2008|newspaper=Radio Free Europe/Radio Liberty|access-date=2020-10-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20201017103449/https://www.rferl.org/a/1051835.html|archive-date=17 October 2020|language=en|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.rferl.org/a/emomali-rahmon-the-accidental-leader-who-has-stayed-in-power-for-decades/30890337.html|title=Emomali Rahmon: The Accidental Leader Who Has Stayed In Power For Decades|last1=Pannier|first1=Bruce|date=13 October 2020|newspaper=Radio Free Europe/Radio Liberty|access-date=2020-10-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20201017042251/https://www.rferl.org/a/emomali-rahmon-the-accidental-leader-who-has-stayed-in-power-for-decades/30890337.html|archive-date=17 October 2020|language=en|url-status=live}}</ref>
Године [[1990]]. Рахмон је изабран за народног посланика у [[Врховни совјет Таџикистанске ССР|Врховном совјету Таџикистанске ССР]].<ref name="Emomali Rahmon">{{cite web|url=http://www.president.tj/en/taxonomy/term/5/33|title=Emomali Rahmon|work=Official Website of the President of the Republic of Tajikistan|archive-url=https://web.archive.org/web/20161021053149/http://president.tj/en/taxonomy/term/5/33|archive-date=21 October 2016|url-status=live|access-date=4 September 2016}}</ref> Председник [[Рахмон Набијев]] је био приморан да поднесе оставку у првим месецима грађанског рата у [[Август|августу]] [[1992]]. [[Акбаршо Искандров]], председник Врховног совјета, постао је вршилац дужности председника. Искандаров је поднео оставку у [[Новембар|новембру]] 1992. у покушају да оконча грађанске немире. Истог месеца, Врховни совјет се састао у [[Хујанда|Хујанду]] на својој 16. седници и прогласио Таџикистан [[Парламентарна република|парламентарном републиком]]. Рахмона су тада чланови Врховног совјета изабрали за његовог председавајућег — пошто парламентарни републички систем који је усвојио Таџикистан није предвиђао церемонијалног председника, он је био и шеф државе — и шеф владе.<ref name="Emomali Rahmon" /> Бивши министар унутрашњих послова [[Јакуб Салимов]] се касније присећао да је Рахмоново именовање извршено зато што је био „неописив“, у чему су други команданти на терену мислили да би могао бити одбачен „када је одслужио своју сврху“.<ref>{{Cite news|url=https://www.rferl.org/a/1051835.html|title=Tajikistan: Former Interior Minister In Dushanbe To Face Trial For Treason|last1=Pannier|first1=Bruce|date=8 April 2008|newspaper=Radio Free Europe/Radio Liberty|access-date=2020-10-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20201017103449/https://www.rferl.org/a/1051835.html|archive-date=17 October 2020|language=en|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.rferl.org/a/emomali-rahmon-the-accidental-leader-who-has-stayed-in-power-for-decades/30890337.html|title=Emomali Rahmon: The Accidental Leader Who Has Stayed In Power For Decades|last1=Pannier|first1=Bruce|date=13 October 2020|newspaper=Radio Free Europe/Radio Liberty|access-date=2020-10-17|archive-url=https://web.archive.org/web/20201017042251/https://www.rferl.org/a/emomali-rahmon-the-accidental-leader-who-has-stayed-in-power-for-decades/30890337.html|archive-date=17 October 2020|language=en|url-status=live}}</ref>


== Председништво ==
== Председништво ==
Године 1994. новим уставом је поново успостављено председништво. Рахмон је на ту функцију изабран 6. новембра 1994. и положио је заклетву десет дана касније. Током грађанског рата који је трајао од 1992. до 1997. године, Рахмоновој владавини се противила Уједињена таџикистанска опозиција. У рату је погинуло чак 100.000 људи. Преживео је покушај атентата 30. априла 1997. у Хујанду<ref name="ASSASS">{{cite web|url=https://www.hrw.org/reports98/tajikistan/|title=Tajikistan - Leninabad: Crackdown In The North|date=April 1998|publisher=Hrw.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20081102175753/http://www.hrw.org/reports98/tajikistan/|archive-date=2 November 2008|url-status=live|access-date=2 June 2014}}</ref>, као и два покушаја државног удара у августу 1997. и новембру 1998. године.
Године [[1994]]. новим уставом је поново успостављено председништво. Рахмон је на ту функцију изабран [[6. новембар|6. новембра]] 1994. и положио је заклетву десет дана касније. Током грађанског рата који је трајао од [[1992]]. до [[1997]]. године, Рахмоновој владавини се противила [[Уједињена таџикистанска опозиција]]. У рату је погинуло чак 100.000 људи. Преживео је покушај атентата [[30. април|30. априла]] 1997. у Хујанду<ref name="ASSASS">{{cite web|url=https://www.hrw.org/reports98/tajikistan/|title=Tajikistan - Leninabad: Crackdown In The North|date=April 1998|publisher=Hrw.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20081102175753/http://www.hrw.org/reports98/tajikistan/|archive-date=2 November 2008|url-status=live|access-date=2 June 2014}}</ref>, као и два покушаја [[Државни удар|државног удара]] у [[Август|августу]] 1997. и [[Новембар|новембру]] 1998. године.


Након уставних промена, поново је изабран 6. новембра 1999. на седмогодишњи мандат, званично узевши 97% гласова. Он је 22. јуна 2003. победио на референдуму који му је омогућио да се кандидује за још два узастопна седмогодишња мандата након што му је истекао мандат 2006. Опозиција наводи да је овај амандман био сакривен на начин који је био на граници изборне преваре. Рахмон је поново изабран на седмогодишњи мандат на контроверзним изборима 6. новембра 2006, са око 79% гласова, према званичним резултатима. 6. новембра 2013. поново је изабран за други седмогодишњи мандат, са око 84% гласова, на изборима за које је Организација за европску безбедност и сарадњу рекла да им недостаје „истински избор и смислен плурализам“.<ref>{{Cite web|url=http://www.osce.org/odihr/110986?download=true|title=Republic of Tajikistan, Presidential Election 6 November 2013: OSCE/ODIHR Election Observation Mission Final Report|date=5 February 2014|publisher=OSCE/ODIHR|archive-url=https://web.archive.org/web/20160605163749/http://www.osce.org/odihr/110986?download=true|archive-date=5 June 2016|url-status=live|access-date=20 May 2016}}</ref> У октобру 2020. поново је поново изабран за председника за пети мандат са разликом од 90,92%<ref>{{cite web|url=https://thediplomat.com/2020/10/tajikistans-presidential-election-yields-expected-results/|title=Tajikistan's Presidential Election Yields Expected Results|last1=Putz|first1=Catherine|website=thediplomat.com|publisher=[[The Diplomat]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210126062101/https://thediplomat.com/2020/10/tajikistans-presidential-election-yields-expected-results/|archive-date=26 January 2021|url-status=live|access-date=30 January 2021}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.aa.com.tr/en/asia-pacific/tajikistans-president-sworn-in-for-5th-term/2025251|title=Tajikistan's president sworn in for 5th term|last1=Abdulkerimov|first1=Bahtiyar|website=aa.com.tr|publisher=[[Anadolu Agency]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210119220020/https://www.aa.com.tr/en/asia-pacific/tajikistans-president-sworn-in-for-5th-term/2025251|archive-date=19 January 2021|url-status=live|access-date=30 January 2021}}</ref> због оптужби за превару.<ref>{{cite web|url=https://www.rferl.org/a/tajikistan-rahmon-extend-authoritarian-rule-ceremonial-election/30887682.html|title=Amid Fraud Allegations, Results Give Tajikistan's Rahmon Fifth Presidential Term|website=rferl.org|publisher=[[Radio Free Europe/Radio Liberty]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210126085812/https://www.rferl.org/a/tajikistan-rahmon-extend-authoritarian-rule-ceremonial-election/30887682.html|archive-date=26 January 2021|url-status=live|access-date=30 January 2021}}</ref>
Након уставних промена, поново је изабран [[6. новембар|6. новембра]] [[1999]]. на седмогодишњи мандат, званично узевши 97% гласова. Он је [[22. јун|22. јуна]] [[2003]]. победио на референдуму који му је омогућио да се кандидује за још два узастопна седмогодишња мандата након што му је истекао мандат [[2006]]. Опозиција наводи да је овај амандман био сакривен на начин који је био на граници изборне преваре. Рахмон је поново изабран на седмогодишњи мандат на контроверзним изборима [[6. новембар|6. новембра]] 2006, са око 79% гласова, према званичним резултатима. [[6. новембар|6. новембра]] [[2013]]. поново је изабран за други седмогодишњи мандат, са око 84% гласова, на изборима за које је [[Организација за европску безбедност и сарадњу]] рекла да им недостаје „истински избор и смислен [[плурализам]]“.<ref>{{Cite web|url=http://www.osce.org/odihr/110986?download=true|title=Republic of Tajikistan, Presidential Election 6 November 2013: OSCE/ODIHR Election Observation Mission Final Report|date=5 February 2014|publisher=OSCE/ODIHR|archive-url=https://web.archive.org/web/20160605163749/http://www.osce.org/odihr/110986?download=true|archive-date=5 June 2016|url-status=live|access-date=20 May 2016}}</ref> У [[Октобар|октобру]] [[2020]]. поново је поново изабран за председника за пети мандат са разликом од 90,92%<ref>{{cite web|url=https://thediplomat.com/2020/10/tajikistans-presidential-election-yields-expected-results/|title=Tajikistan's Presidential Election Yields Expected Results|last1=Putz|first1=Catherine|website=thediplomat.com|publisher=[[The Diplomat]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210126062101/https://thediplomat.com/2020/10/tajikistans-presidential-election-yields-expected-results/|archive-date=26 January 2021|url-status=live|access-date=30 January 2021}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.aa.com.tr/en/asia-pacific/tajikistans-president-sworn-in-for-5th-term/2025251|title=Tajikistan's president sworn in for 5th term|last1=Abdulkerimov|first1=Bahtiyar|website=aa.com.tr|publisher=[[Anadolu Agency]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210119220020/https://www.aa.com.tr/en/asia-pacific/tajikistans-president-sworn-in-for-5th-term/2025251|archive-date=19 January 2021|url-status=live|access-date=30 January 2021}}</ref> због оптужби за превару.<ref>{{cite web|url=https://www.rferl.org/a/tajikistan-rahmon-extend-authoritarian-rule-ceremonial-election/30887682.html|title=Amid Fraud Allegations, Results Give Tajikistan's Rahmon Fifth Presidential Term|website=rferl.org|publisher=[[Radio Free Europe/Radio Liberty]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20210126085812/https://www.rferl.org/a/tajikistan-rahmon-extend-authoritarian-rule-ceremonial-election/30887682.html|archive-date=26 January 2021|url-status=live|access-date=30 January 2021}}</ref>


Дана 22. маја 2016. на националном референдуму су одобрене бројне промене устава земље.<ref>{{Cite web|url=http://www.rferl.org/content/tajikistan-referenmdum-approved-rahmon-increasing-power/27751364.html|title=Tajikistan Approves Constitutional Changes Tightening Rahmon's Grip On Power|date=23 May 2016|website=Radio Free Europe/Radio Liberty|publisher=RFE/RL|archive-url=https://web.archive.org/web/20160526115353/http://www.rferl.org/content/tajikistan-referenmdum-approved-rahmon-increasing-power/27751364.html|archive-date=26 May 2016|url-status=live|access-date=26 May 2016}}</ref> Једна од главних промена укинула је ограничење председничких мандата, што је практично омогућило Рахмону да остане на власти онолико мандата колико жели.<ref>{{Cite web|url=http://www.rferl.org/content/qishloq-ovozi-tajikistan-referendum-rahmon/27747496.html|title=Why Does Tajikistan Need A Referendum?|date=20 May 2016|website=Radio Free Europe/Radio Liberty|publisher=RFE/RL|archive-url=https://web.archive.org/web/20160521144111/http://www.rferl.org/content/qishloq-ovozi-tajikistan-referendum-rahmon/27747496.html|archive-date=21 May 2016|url-status=live|access-date=20 May 2016}}</ref> Друге кључне промене ставиле су ван закона политичке странке засноване на вери, чиме је окончано уклањање забрањене Партије исламског препорода из политике Таџикистана и смањена минимална старосна граница за председничке кандидате са 35 на 30 година, што је омогућило Рахмоновом старијем сину, Рустаму Емомалију, да се кандидује за председника било када после 2017. године.<ref>{{Cite web|url=https://af.reuters.com/article/worldNews/idAFKCN0VJ0IU?sp=true|title=Tajiks to vote in 'president-for-life' referendum|date=10 February 2016|publisher=Reuters|archive-url=https://web.archive.org/web/20160616193033/http://af.reuters.com/article/worldNews/idAFKCN0VJ0IU?sp=true|archive-date=June 16, 2016|url-status=dead|access-date=20 May 2016}}</ref> У јануару 201<ref>{{Cite web|url=http://thepoliticon.net/analytics/275-tajikistan-regime-eternalization-completed.html|title=Tajikistan: regime eternalization completed?|date=26 January 2017|website=The Politicon|archive-url=https://web.archive.org/web/20171108093820/http://thepoliticon.net/analytics/275-tajikistan-regime-eternalization-completed.html|archive-date=8 November 2017|url-status=dead|access-date=26 January 2017}}</ref>7. Рустам Емомали је именован за градоначелника Душанбеа, што је кључна позиција коју неки аналитичари виде као следећи корак ка врху власти.[26]
Дана [[22. мај|22. маја]] [[2016]]. на националном референдуму су одобрене бројне промене устава земље.<ref>{{Cite web|url=http://www.rferl.org/content/tajikistan-referenmdum-approved-rahmon-increasing-power/27751364.html|title=Tajikistan Approves Constitutional Changes Tightening Rahmon's Grip On Power|date=23 May 2016|website=Radio Free Europe/Radio Liberty|publisher=RFE/RL|archive-url=https://web.archive.org/web/20160526115353/http://www.rferl.org/content/tajikistan-referenmdum-approved-rahmon-increasing-power/27751364.html|archive-date=26 May 2016|url-status=live|access-date=26 May 2016}}</ref> Једна од главних промена укинула је ограничење председничких мандата, што је практично омогућило Рахмону да остане на власти онолико мандата колико жели.<ref>{{Cite web|url=http://www.rferl.org/content/qishloq-ovozi-tajikistan-referendum-rahmon/27747496.html|title=Why Does Tajikistan Need A Referendum?|date=20 May 2016|website=Radio Free Europe/Radio Liberty|publisher=RFE/RL|archive-url=https://web.archive.org/web/20160521144111/http://www.rferl.org/content/qishloq-ovozi-tajikistan-referendum-rahmon/27747496.html|archive-date=21 May 2016|url-status=live|access-date=20 May 2016}}</ref> Друге кључне промене ставиле су ван закона политичке странке засноване на [[Верa|вери]], чиме је окончано уклањање забрањене [[Партија исламског препорода|Партије исламског препорода]] из политике Таџикистана и смањена минимална старосна граница за председничке кандидате са 35 на 30 година, што је омогућило Рахмоновом старијем сину, [[Рустам Емомали|Рустаму Емомалију]], да се кандидује за председника било када после [[2017]]. године.<ref>{{Cite web|url=https://af.reuters.com/article/worldNews/idAFKCN0VJ0IU?sp=true|title=Tajiks to vote in 'president-for-life' referendum|date=10 February 2016|publisher=Reuters|archive-url=https://web.archive.org/web/20160616193033/http://af.reuters.com/article/worldNews/idAFKCN0VJ0IU?sp=true|archive-date=June 16, 2016|url-status=dead|access-date=20 May 2016}}</ref> У [[Јануар|јануару]] 2017.<ref>{{Cite web|url=https://af.reuters.com/article/worldNews/idAFKCN0VJ0IU?sp=true|title=Tajiks to vote in 'president-for-life' referendum|date=10 February 2016|publisher=Reuters|archive-url=https://web.archive.org/web/20160616193033/http://af.reuters.com/article/worldNews/idAFKCN0VJ0IU?sp=true|archive-date=June 16, 2016|url-status=dead|access-date=20 May 2016}}</ref> Рустам Емомали је именован за [[Градоначелник|градоначелника]] [[Душанбе|Душанбеа]], што је кључна позиција коју неки аналитичари виде као следећи корак ка врху власти.<ref>{{Cite web|url=http://thepoliticon.net/analytics/275-tajikistan-regime-eternalization-completed.html|title=Tajikistan: regime eternalization completed?|date=26 January 2017|website=The Politicon|archive-url=https://web.archive.org/web/20171108093820/http://thepoliticon.net/analytics/275-tajikistan-regime-eternalization-completed.html|archive-date=8 November 2017|url-status=dead|access-date=26 January 2017}}</ref>


Таџикистан под Рахмоном је неопатримонијални режим, који карактерише висок степен клијентелизма, корупције и лошег управљања.<ref>Filippo Menga, "Public Construction and Nation-Building in Tajikistan" in ''Nation-Building and Identity in the Post-Soviet Space: New Tools and Approaches'' (eds. Rico Isaacs & Abel Polesem: Taylor & Francis: 2016), p. 197.</ref><ref>Anna Kreikemeyer, "National Sovereignty and Eurasian Regionalism: Defensive Answers on Transnational Threats in Central Asia" in ''European Peace and Security Policy: Transnational Risks of Violence'' (Nomos Bloomsbury: 2015), p. 174.</ref> У дипломатској депеши која је процурела 2010. године, амерички амбасадор у Таџикистану је известио да Рахмон и његова породица контролишу главне послове у земљи, укључујући и највећу банку.<ref>Luke Harding: [http://www.guardian.co.uk/world/2010/dec/12/wikileaks-bleak-picture-tajikistan WikiLeaks cables paint bleak picture of Tajikistan, central Asia’s poorest state] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110725121748/http://www.guardian.co.uk/world/2010/dec/12/wikileaks-bleak-picture-tajikistan|date=25 July 2011}}, ''[[The Guardian]]'', 12 Dec 2010.</ref> У новембру 2018. Рахмон је покренуо хидроелектрану за решавање енергетских проблема.<ref>{{Cite news|url=https://www.rferl.org/a/tajikistan-to-launch-giant-power-plant-to-tackle-energy-problems/29604156.html|title=Tajikistan Launches Giant Power Plant To Tackle Energy Problems|date=16 November 2018|newspaper=Radio Free Europe/Radio Liberty|access-date=2018-12-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20181204102219/https://www.rferl.org/a/tajikistan-to-launch-giant-power-plant-to-tackle-energy-problems/29604156.html|archive-date=4 December 2018|language=en|url-status=live}}</ref>
Таџикистан под Рахмоном је неопатримонијални режим, који карактерише висок степен клијентелизма, [[Корупција|корупције]] и лошег управљања.<ref>Filippo Menga, "Public Construction and Nation-Building in Tajikistan" in ''Nation-Building and Identity in the Post-Soviet Space: New Tools and Approaches'' (eds. Rico Isaacs & Abel Polesem: Taylor & Francis: 2016), p. 197.</ref><ref>Anna Kreikemeyer, "National Sovereignty and Eurasian Regionalism: Defensive Answers on Transnational Threats in Central Asia" in ''European Peace and Security Policy: Transnational Risks of Violence'' (Nomos Bloomsbury: 2015), p. 174.</ref> У дипломатској депеши која је процурела [[2010]]. године, амерички амбасадор у Таџикистану је известио да Рахмон и његова породица контролишу главне послове у земљи, укључујући и највећу банку.<ref>Luke Harding: [http://www.guardian.co.uk/world/2010/dec/12/wikileaks-bleak-picture-tajikistan WikiLeaks cables paint bleak picture of Tajikistan, central Asia’s poorest state] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110725121748/http://www.guardian.co.uk/world/2010/dec/12/wikileaks-bleak-picture-tajikistan|date=25 July 2011}}, ''[[The Guardian]]'', 12 Dec 2010.</ref> У новембру [[2018]]. Рахмон је покренуо [[Хидроелектрана|хидроелектрану]] за решавање енергетских проблема.<ref>{{Cite news|url=https://www.rferl.org/a/tajikistan-to-launch-giant-power-plant-to-tackle-energy-problems/29604156.html|title=Tajikistan Launches Giant Power Plant To Tackle Energy Problems|date=16 November 2018|newspaper=Radio Free Europe/Radio Liberty|access-date=2018-12-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20181204102219/https://www.rferl.org/a/tajikistan-to-launch-giant-power-plant-to-tackle-energy-problems/29604156.html|archive-date=4 December 2018|language=en|url-status=live}}</ref>


=== Улога у рату против тероризма ===
=== Улога у рату против тероризма ===
У јулу 2021. године, преко 1.000 авганистанских војника и цивила побегло је у Таџикистан након што су талибански побуњеници преузели контролу над многим деловима Авганистана.<ref>{{Cite web|url=https://www.rferl.org/a/tajikistan-csto-help-afghanistan/31346198.html|title=Tajikistan Reportedly Calls On Allies For Help With Security Challenges From Afghanistan|date=7 July 2021|website=RadioFreeEurope/RadioLiberty|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20211122165303/https://www.rferl.org/a/tajikistan-csto-help-afghanistan/31346198.html|archive-date=22 November 2021|url-status=live|access-date=4 August 2021}}</ref> Као одговор, Рахмон је наредио да се 20.000 резервних војника Копнене војске земље пошаље на авганистанско-таџикистанску границу.<ref>{{Cite web|url=http://president.tj/ru/node/26124|title=Заседание Совета Безопасности Республики Таджикистан &#124; Президенти Тоҷикистон - President of Tajikistan - Президент Таджикистана - رئيس جمهورية تاجيكستان|website=president.tj|archive-url=https://web.archive.org/web/20210711030506/http://president.tj/ru/node/26124|archive-date=11 July 2021|url-status=live|access-date=4 August 2021}}</ref>
У [[Јул|јулу]] [[2021]]. године, преко 1.000 авганистанских војника и цивила побегло је у Таџикистан након што су талибански побуњеници преузели контролу над многим деловима [[Авганистан|Авганистана]].<ref>{{Cite web|url=https://www.rferl.org/a/tajikistan-csto-help-afghanistan/31346198.html|title=Tajikistan Reportedly Calls On Allies For Help With Security Challenges From Afghanistan|date=7 July 2021|website=RadioFreeEurope/RadioLiberty|language=en|archive-url=https://web.archive.org/web/20211122165303/https://www.rferl.org/a/tajikistan-csto-help-afghanistan/31346198.html|archive-date=22 November 2021|url-status=live|access-date=4 August 2021}}</ref> Као одговор, Рахмон је наредио да се 20.000 резервних војника Копнене војске земље пошаље на авганистанско-таџикистанску границу.<ref>{{Cite web|url=http://president.tj/ru/node/26124|title=Заседание Совета Безопасности Республики Таджикистан &#124; Президенти Тоҷикистон - President of Tajikistan - Президент Таджикистана - رئيس جمهورية تاجيكستان|website=president.tj|archive-url=https://web.archive.org/web/20210711030506/http://president.tj/ru/node/26124|archive-date=11 July 2021|url-status=live|access-date=4 August 2021}}</ref>
[[Датотека:SCO meeting (2022-09-16).jpg|мини|Рахмон на самиту [[Шангајска организација за сарадњу|Шангајске организације за сарадњу]] 2022.]]
[[Датотека:SCO meeting (2022-09-16).jpg|мини|Рахмон на самиту [[Шангајска организација за сарадњу|Шангајске организације за сарадњу]] 2022.]]
[[Датотека:Stamps of Tajikistan, 023-06.jpg|мини|Поштанска марка председника Таџикистана.]]
[[Датотека:Secretary Kerry Shakes Hands With Tajikistan President Rahmon at the Palace of Nations in Dushanbe, Tajikistan (22744838565).jpg|мини|Амерички државни секретар [[Џон Кери]] са Рахмоном 2015]]
[[Датотека:Secretary Kerry Shakes Hands With Tajikistan President Rahmon at the Palace of Nations in Dushanbe, Tajikistan (22744838565).jpg|мини|Амерички државни секретар [[Џон Кери]] са Рахмоном 2015]]


Ред 26: Ред 25:
[[Датотека:Мацква.ру, репортаж с Парада Победы 2023 на Красной площади, фото 21.jpg|мини|Рахмон, [[Шавкат Мирзијојев|Мирзијојев]], Путин и други постсовјетски лидери на Паради победе у [[Москва|Москви]] 2023.]]
[[Датотека:Мацква.ру, репортаж с Парада Победы 2023 на Красной площади, фото 21.jpg|мини|Рахмон, [[Шавкат Мирзијојев|Мирзијојев]], Путин и други постсовјетски лидери на Паради победе у [[Москва|Москви]] 2023.]]
[[Датотека:Vladimir Putin and Emomali Rahmon (2017-02-27) 1.jpg|мини|Руски председник Владимир Путин одликовао је Рахмона [[Орден Александра Невског|Орденом Александра Невског]] у фебруару 2017]]
[[Датотека:Vladimir Putin and Emomali Rahmon (2017-02-27) 1.jpg|мини|Руски председник Владимир Путин одликовао је Рахмона [[Орден Александра Невског|Орденом Александра Невског]] у фебруару 2017]]
У децембру 2015, закон који је усвојио таџикистански парламент дао је Рахмону титулу „Оснивач мира и националног јединства, вођа нације“ (таџички: Асосгузори сулҳу ваҳдати милли – Пешвои миллат, Асосгузори сулху вахдати милли – руски Основатель мира и националног единства – Лидер нации, Основател мира и националног јединства – Лидер нации).<ref>{{Cite web|url=http://www.prezident.tj/taxonomy/term/5/950|title=Қонуни Ҷумҳурии Тоҷикистон дар бораи Асосгузори сулҳу ваҳдати миллӣ – Пешвои миллат|date=25 December 2015|website=Official Website of the President of Tajikistan|archive-url=https://web.archive.org/web/20160525063614/http://www.prezident.tj/taxonomy/term/5/950|archive-date=25 May 2016|url-status=live|access-date=20 May 2016}}</ref> Краћа верзија наслова, „Вођа нације“, се често користи. Осим што је Рахмону дао доживотни имунитет од кривичног гоњења, закон му је дао и низ других доживотних привилегија, укључујући право вета на све важне државне одлуке, слободу обраћања нацији и парламенту о свим стварима које сматра важним, и привилегију да присуствовање свим седницама владе и парламента.<ref>{{Cite web|url=http://www.eurasianet.org/node/76521|title=Tajikistan: Leader of the Nation Law Cements Autocratic Path|date=11 December 2015|website=EurasiaNet.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20160612093010/http://www.eurasianet.org/node/76521|archive-date=12 June 2016|url-status=live|access-date=20 May 2016}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.rferl.org/content/tajikistan-rahmon-lifelong-immunity/27419474.html|title=Teflon Rahmon: Tajik President Getting 'Leader' Title, Lifelong Immunity|date=10 December 2015|website=Radio Free Europe/Radio Liberty|publisher=RFE/RL's Tajik Service|archive-url=https://web.archive.org/web/20160413043446/http://www.rferl.org/content/tajikistan-rahmon-lifelong-immunity/27419474.html|archive-date=13 April 2016|url-status=live|access-date=20 May 2016}}</ref>
У [[Децембарска група|децембру]] [[2015]], закон који је усвојио таџикистански парламент дао је Рахмону титулу „Оснивач мира и националног јединства, вођа нације“.<ref>{{Cite web|url=http://www.prezident.tj/taxonomy/term/5/950|title=Қонуни Ҷумҳурии Тоҷикистон дар бораи Асосгузори сулҳу ваҳдати миллӣ – Пешвои миллат|date=25 December 2015|website=Official Website of the President of Tajikistan|archive-url=https://web.archive.org/web/20160525063614/http://www.prezident.tj/taxonomy/term/5/950|archive-date=25 May 2016|url-status=live|access-date=20 May 2016}}</ref> Краћа верзија наслова, „Вођа нације“, се често користи. Осим што је Рахмону дао доживотни [[имунитет]] од [[Krivično gonjenje|кривичног гоњења]], закон му је дао и низ других доживотних [[привилегија]], укључујући право [[Вето|вета]] на све важне државне одлуке, слободу обраћања нацији и парламенту о свим стварима које сматра важним, и привилегију да присуствовање свим седницама владе и парламента.<ref>{{Cite web|url=http://www.eurasianet.org/node/76521|title=Tajikistan: Leader of the Nation Law Cements Autocratic Path|date=11 December 2015|website=EurasiaNet.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20160612093010/http://www.eurasianet.org/node/76521|archive-date=12 June 2016|url-status=live|access-date=20 May 2016}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.rferl.org/content/tajikistan-rahmon-lifelong-immunity/27419474.html|title=Teflon Rahmon: Tajik President Getting 'Leader' Title, Lifelong Immunity|date=10 December 2015|website=Radio Free Europe/Radio Liberty|publisher=RFE/RL's Tajik Service|archive-url=https://web.archive.org/web/20160413043446/http://www.rferl.org/content/tajikistan-rahmon-lifelong-immunity/27419474.html|archive-date=13 April 2016|url-status=live|access-date=20 May 2016}}</ref>


=== Религија и уверења ===
=== Религија и уверења ===
Рахмон је сунитски муслиман и често је наглашавао своје муслиманско порекло иако је његова администрација ангажована у
Рахмон је [[Сунитски ислам|сунитски муслиман]] и често је наглашавао своје муслиманско порекло иако је његова администрација ангажована у
[[Датотека:Vladimir Putin with Emomali Rakhmonov-1.jpg|лево|мини|Састанак руског председника [[Владимир Путин|Владимира Путина]] са председником Таџикистана Емомалијем Рахмоновим 2000.]]
[[Датотека:Vladimir Putin with Emomali Rakhmonov-1.jpg|лево|мини|Састанак руског председника [[Владимир Путин|Владимира Путина]] са председником Таџикистана Емомалијем Рахмоновим 2000.]]
немилосрдној кампањи против јавног испољавања исламске оданости.<ref>{{Cite web|url=https://thediplomat.com/2015/04/tajikistan-no-hajj-no-hijab-and-shave-your-beard/|title=Tajikistan: No Hajj, No Hijab, and Shave Your Beard|last=Putz|first=Catherine|date=17 April 2015|website=The Diplomat|archive-url=https://web.archive.org/web/20191021054613/https://thediplomat.com/2015/04/tajikistan-no-hajj-no-hijab-and-shave-your-beard/|archive-date=21 October 2019|url-status=dead|access-date=20 May 2016}}</ref> Његово сузбијање исламског изражавања укључује забрану ношења браде, посећивање џамије за жене и децу млађу од 18 година, хаџ за особе млађе од 40 година, учење у исламским школама ван Таџикистана, производњу, увоз или извоз исламских књига без дозволе (примењено 2017.), коришћење звучнике за емитовање езана, велова, медреса, исламистичких политичких партија и имена која звуче арапски (примењено 2016. године). Штавише, џамије су строго регулисане, пружајући незванично исламско учење може да доведе до 12 година затвора, а захтеван је напоран процес да се добије дозвола за оснивање исламске организације, издавање исламске књиге или одлазак на ходочашће у Меку.<ref>{{cite news|url=https://www.economist.com/news/asia/21729451-beards-veils-madrassas-and-arabic-sounding-names-are-all-banned-tajikistans-crackdown-observant|title=Tajikistan's crackdown on observant Muslims intensifies|date=21 September 2017|newspaper=[[The Economist]]|access-date=24 September 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170924182614/https://www.economist.com/news/asia/21729451-beards-veils-madrassas-and-arabic-sounding-names-are-all-banned-tajikistans-crackdown-observant|archive-date=24 September 2017|url-status=live}}</ref> У јануару 2016, Рахмон је извео Умру са бројном својом децом и високим члановима своје владе. То је било Рахмоново четврто ходочашће у Меку.<ref>{{Cite web|url=http://www.eurasianet.org/node/76686|title=Tajikistan's Islam-Averse Leader Goes to Mecca|date=5 January 2016|website=EurasiaNet.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20160629230948/http://www.eurasianet.org/node/76686|archive-date=29 June 2016|url-status=live|access-date=20 May 2016}}</ref>
немилосрдној кампањи против јавног испољавања исламске оданости.<ref>{{Cite web|url=https://thediplomat.com/2015/04/tajikistan-no-hajj-no-hijab-and-shave-your-beard/|title=Tajikistan: No Hajj, No Hijab, and Shave Your Beard|last=Putz|first=Catherine|date=17 April 2015|website=The Diplomat|archive-url=https://web.archive.org/web/20191021054613/https://thediplomat.com/2015/04/tajikistan-no-hajj-no-hijab-and-shave-your-beard/|archive-date=21 October 2019|url-status=dead|access-date=20 May 2016}}</ref> Његово сузбијање исламског изражавања укључује забрану ношења браде, посећивање џамије за жене и децу млађу од 18 година, хаџ за особе млађе од 40 година, учење у исламским школама ван Таџикистана, производњу, увоз или извоз исламских књига без дозволе (примењено 2017.), коришћење звучнике за емитовање езана, велова, медреса, исламистичких политичких партија и имена која звуче арапски (примењено 2016. године). Штавише, џамије су строго регулисане, пружајући незванично исламско учење може да доведе до 12 година затвора, а захтеван је напоран процес да се добије дозвола за оснивање исламске организације, издавање исламске књиге или одлазак на ходочашће у Меку.<ref>{{cite news|url=https://www.economist.com/news/asia/21729451-beards-veils-madrassas-and-arabic-sounding-names-are-all-banned-tajikistans-crackdown-observant|title=Tajikistan's crackdown on observant Muslims intensifies|date=21 September 2017|newspaper=[[The Economist]]|access-date=24 September 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170924182614/https://www.economist.com/news/asia/21729451-beards-veils-madrassas-and-arabic-sounding-names-are-all-banned-tajikistans-crackdown-observant|archive-date=24 September 2017|url-status=live}}</ref> У јануару 2016, Рахмон је извео Умру са бројном својом децом и високим члановима своје владе. То је било Рахмоново четврто ходочашће у Меку.<ref>{{Cite web|url=http://www.eurasianet.org/node/76686|title=Tajikistan's Islam-Averse Leader Goes to Mecca|date=5 January 2016|website=EurasiaNet.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20160629230948/http://www.eurasianet.org/node/76686|archive-date=29 June 2016|url-status=live|access-date=20 May 2016}}</ref>

Верзија на датум 28. април 2024. у 23:10

Младост

Рахмон је рођен као Емомали Шарипович Рахмонов у породици Шарифа Рахмонова (око 1912–1992)[1] и Мајрам Шарифове (1910–2004),[2] сељачке породице у Дангари,[3] Кулобска област (данас Катлон Регион). Његов отац је био ветеран Црвене армије из Другог светског рата, добитник Ордена славе 2. и 3. степена.[4] Од 1971 до 1974, Рахмон је служио у Пацифичкој флоти Совјетског Савеза, током које је био стациониран у Приморском крају. По одслужењу војног рока, Рахмон се вратио у своје родно село где је неко време радио као електричар.[5]

Као апаратчик у успону у Таџикистану, постао је председник колективне државне фарме своје родне Дангаре. Према његовој званичној биографији, Рахмон је дипломирао на Државном националном универзитету Таџикистана са дипломом специјалисте економије 1982. Након неколико година рада у Совхозу Дангхара, Рахмон је 1987. године постављен за председника совхоза.[6]

Рана политика

Године 1990. Рахмон је изабран за народног посланика у Врховном совјету Таџикистанске ССР.[7] Председник Рахмон Набијев је био приморан да поднесе оставку у првим месецима грађанског рата у августу 1992. Акбаршо Искандров, председник Врховног совјета, постао је вршилац дужности председника. Искандаров је поднео оставку у новембру 1992. у покушају да оконча грађанске немире. Истог месеца, Врховни совјет се састао у Хујанду на својој 16. седници и прогласио Таџикистан парламентарном републиком. Рахмона су тада чланови Врховног совјета изабрали за његовог председавајућег — пошто парламентарни републички систем који је усвојио Таџикистан није предвиђао церемонијалног председника, он је био и шеф државе — и шеф владе.[7] Бивши министар унутрашњих послова Јакуб Салимов се касније присећао да је Рахмоново именовање извршено зато што је био „неописив“, у чему су други команданти на терену мислили да би могао бити одбачен „када је одслужио своју сврху“.[8][9]

Председништво

Године 1994. новим уставом је поново успостављено председништво. Рахмон је на ту функцију изабран 6. новембра 1994. и положио је заклетву десет дана касније. Током грађанског рата који је трајао од 1992. до 1997. године, Рахмоновој владавини се противила Уједињена таџикистанска опозиција. У рату је погинуло чак 100.000 људи. Преживео је покушај атентата 30. априла 1997. у Хујанду[10], као и два покушаја државног удара у августу 1997. и новембру 1998. године.

Након уставних промена, поново је изабран 6. новембра 1999. на седмогодишњи мандат, званично узевши 97% гласова. Он је 22. јуна 2003. победио на референдуму који му је омогућио да се кандидује за још два узастопна седмогодишња мандата након што му је истекао мандат 2006. Опозиција наводи да је овај амандман био сакривен на начин који је био на граници изборне преваре. Рахмон је поново изабран на седмогодишњи мандат на контроверзним изборима 6. новембра 2006, са око 79% гласова, према званичним резултатима. 6. новембра 2013. поново је изабран за други седмогодишњи мандат, са око 84% гласова, на изборима за које је Организација за европску безбедност и сарадњу рекла да им недостаје „истински избор и смислен плурализам“.[11] У октобру 2020. поново је поново изабран за председника за пети мандат са разликом од 90,92%[12][13] због оптужби за превару.[14]

Дана 22. маја 2016. на националном референдуму су одобрене бројне промене устава земље.[15] Једна од главних промена укинула је ограничење председничких мандата, што је практично омогућило Рахмону да остане на власти онолико мандата колико жели.[16] Друге кључне промене ставиле су ван закона политичке странке засноване на вери, чиме је окончано уклањање забрањене Партије исламског препорода из политике Таџикистана и смањена минимална старосна граница за председничке кандидате са 35 на 30 година, што је омогућило Рахмоновом старијем сину, Рустаму Емомалију, да се кандидује за председника било када после 2017. године.[17] У јануару 2017.[18] Рустам Емомали је именован за градоначелника Душанбеа, што је кључна позиција коју неки аналитичари виде као следећи корак ка врху власти.[19]

Таџикистан под Рахмоном је неопатримонијални режим, који карактерише висок степен клијентелизма, корупције и лошег управљања.[20][21] У дипломатској депеши која је процурела 2010. године, амерички амбасадор у Таџикистану је известио да Рахмон и његова породица контролишу главне послове у земљи, укључујући и највећу банку.[22] У новембру 2018. Рахмон је покренуо хидроелектрану за решавање енергетских проблема.[23]

Улога у рату против тероризма

У јулу 2021. године, преко 1.000 авганистанских војника и цивила побегло је у Таџикистан након што су талибански побуњеници преузели контролу над многим деловима Авганистана.[24] Као одговор, Рахмон је наредио да се 20.000 резервних војника Копнене војске земље пошаље на авганистанско-таџикистанску границу.[25]

Рахмон на самиту Шангајске организације за сарадњу 2022.
Амерички државни секретар Џон Кери са Рахмоном 2015

Култ личности и моћи

Рахмон, Мирзијојев, Путин и други постсовјетски лидери на Паради победе у Москви 2023.
Руски председник Владимир Путин одликовао је Рахмона Орденом Александра Невског у фебруару 2017

У децембру 2015, закон који је усвојио таџикистански парламент дао је Рахмону титулу „Оснивач мира и националног јединства, вођа нације“.[26] Краћа верзија наслова, „Вођа нације“, се често користи. Осим што је Рахмону дао доживотни имунитет од кривичног гоњења, закон му је дао и низ других доживотних привилегија, укључујући право вета на све важне државне одлуке, слободу обраћања нацији и парламенту о свим стварима које сматра важним, и привилегију да присуствовање свим седницама владе и парламента.[27][28]

Религија и уверења

Рахмон је сунитски муслиман и често је наглашавао своје муслиманско порекло иако је његова администрација ангажована у

Састанак руског председника Владимира Путина са председником Таџикистана Емомалијем Рахмоновим 2000.

немилосрдној кампањи против јавног испољавања исламске оданости.[29] Његово сузбијање исламског изражавања укључује забрану ношења браде, посећивање џамије за жене и децу млађу од 18 година, хаџ за особе млађе од 40 година, учење у исламским школама ван Таџикистана, производњу, увоз или извоз исламских књига без дозволе (примењено 2017.), коришћење звучнике за емитовање езана, велова, медреса, исламистичких политичких партија и имена која звуче арапски (примењено 2016. године). Штавише, џамије су строго регулисане, пружајући незванично исламско учење може да доведе до 12 година затвора, а захтеван је напоран процес да се добије дозвола за оснивање исламске организације, издавање исламске књиге или одлазак на ходочашће у Меку.[30] У јануару 2016, Рахмон је извео Умру са бројном својом децом и високим члановима своје владе. То је било Рахмоново четврто ходочашће у Меку.[31]

Његов одговор на критичаре изборних стандарда на председничким изборима у Таџикистану 2006. био је:

Таџикистански председник се састао са иранским врховним лидером Алијем Хамнејом и иранским председником Махмудом Ахмадинеџадом у јануару 2006.
Дмитриј Медведев и Емомали Рахмон гледају завршну фазу специјалних комплексних вежби снага за брзо реаговање „Сарадња 2009“.

Током седнице Организације исламске сарадње 2010. у Душанбеу, Рахмон је говорио против онога што је назвао злоупотребом ислама у политичке сврхе, тврдећи да „тероризам, терористи, немају нацију, државу, веру... Користећи назив 'исламски тероризам ' само дискредитује ислам и обешчашћује чисту и безопасну религију ислама."[33]

Чланство у Хизб ут-Тахрир, милитантној исламској партији која има за циљ да збаци секуларне владе и уједини Таџике у једну исламску државу, је незаконито и чланови подлежу хапшењу и затвору.[34]

Исламска ренесансна партија Таџикистана (ИРП) је забрањена исламистичка политичка партија и проглашена је терористичком организацијом од 2015. године.[35][36]

Влада Таџикистана је 2017. године усвојила закон којим се од људи захтева да се „држе традиционалне националне одеће и

Рахмон са председником Азербејџана Илхамом Алијевом у Бакуу, децембар 2012

културе“, што се нашироко сматра покушајем да се спречи да жене носе исламску одећу, посебно стил мараме замотане испод браде, у у супротности са традиционалном таџикистанском марамом везаном иза главе.[37]

  1. ^ „Эмомали Рахмон о своем отце”. Akhbor.com. Архивирано из оригинала 1. 11. 2019. г. Приступљено 1. 11. 2019. 
  2. ^ „Скончалась мать президента Таджикистана Рахмонова” (на језику: руски). РИА Новости. 23. 11. 2004. Архивирано из оригинала 1. 11. 2019. г. Приступљено 1. 11. 2019. 
  3. ^ „Тарҷумаи Ҳоли Эмомалии Раҳмон”. Government of Tajikistan. Архивирано из оригинала 15. 12. 2014. г. Приступљено 28. 11. 2014. 
  4. ^ „РАХМОН Эмомали Шарифович” (на језику: руски). ЦентрАзия. Архивирано из оригинала 22. 8. 2018. г. Приступљено 28. 3. 2021. 
  5. ^ „Эмомали Рахмон”. Сайт Президента Республики Таджикистан. Архивирано из оригинала 27. 5. 2016. г. Приступљено 20. 5. 2016. 
  6. ^ „ЭМОМАЛӢ РАҲМОН [Official Biography]”. Official Website of the President of Tajikistan. Архивирано из оригинала 16. 4. 2016. г. Приступљено 20. 5. 2016. 
  7. ^ а б „Emomali Rahmon”. Official Website of the President of the Republic of Tajikistan. Архивирано из оригинала 21. 10. 2016. г. Приступљено 4. 9. 2016. 
  8. ^ Pannier, Bruce (8. 4. 2008). „Tajikistan: Former Interior Minister In Dushanbe To Face Trial For Treason”. Radio Free Europe/Radio Liberty (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 10. 2020. г. Приступљено 2020-10-17. 
  9. ^ Pannier, Bruce (13. 10. 2020). „Emomali Rahmon: The Accidental Leader Who Has Stayed In Power For Decades”. Radio Free Europe/Radio Liberty (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 10. 2020. г. Приступљено 2020-10-17. 
  10. ^ „Tajikistan - Leninabad: Crackdown In The North”. Hrw.org. април 1998. Архивирано из оригинала 2. 11. 2008. г. Приступљено 2. 6. 2014. 
  11. ^ „Republic of Tajikistan, Presidential Election 6 November 2013: OSCE/ODIHR Election Observation Mission Final Report”. OSCE/ODIHR. 5. 2. 2014. Архивирано из оригинала 5. 6. 2016. г. Приступљено 20. 5. 2016. 
  12. ^ Putz, Catherine. „Tajikistan's Presidential Election Yields Expected Results”. thediplomat.com. The Diplomat. Архивирано из оригинала 26. 1. 2021. г. Приступљено 30. 1. 2021. 
  13. ^ Abdulkerimov, Bahtiyar. „Tajikistan's president sworn in for 5th term”. aa.com.tr. Anadolu Agency. Архивирано из оригинала 19. 1. 2021. г. Приступљено 30. 1. 2021. 
  14. ^ „Amid Fraud Allegations, Results Give Tajikistan's Rahmon Fifth Presidential Term”. rferl.org. Radio Free Europe/Radio Liberty. Архивирано из оригинала 26. 1. 2021. г. Приступљено 30. 1. 2021. 
  15. ^ „Tajikistan Approves Constitutional Changes Tightening Rahmon's Grip On Power”. Radio Free Europe/Radio Liberty. RFE/RL. 23. 5. 2016. Архивирано из оригинала 26. 5. 2016. г. Приступљено 26. 5. 2016. 
  16. ^ „Why Does Tajikistan Need A Referendum?”. Radio Free Europe/Radio Liberty. RFE/RL. 20. 5. 2016. Архивирано из оригинала 21. 5. 2016. г. Приступљено 20. 5. 2016. 
  17. ^ „Tajiks to vote in 'president-for-life' referendum”. Reuters. 10. 2. 2016. Архивирано из оригинала 16. 6. 2016. г. Приступљено 20. 5. 2016. 
  18. ^ „Tajiks to vote in 'president-for-life' referendum”. Reuters. 10. 2. 2016. Архивирано из оригинала 16. 6. 2016. г. Приступљено 20. 5. 2016. 
  19. ^ „Tajikistan: regime eternalization completed?”. The Politicon. 26. 1. 2017. Архивирано из оригинала 8. 11. 2017. г. Приступљено 26. 1. 2017. 
  20. ^ Filippo Menga, "Public Construction and Nation-Building in Tajikistan" in Nation-Building and Identity in the Post-Soviet Space: New Tools and Approaches (eds. Rico Isaacs & Abel Polesem: Taylor & Francis: 2016), p. 197.
  21. ^ Anna Kreikemeyer, "National Sovereignty and Eurasian Regionalism: Defensive Answers on Transnational Threats in Central Asia" in European Peace and Security Policy: Transnational Risks of Violence (Nomos Bloomsbury: 2015), p. 174.
  22. ^ Luke Harding: WikiLeaks cables paint bleak picture of Tajikistan, central Asia’s poorest state Архивирано 25 јул 2011 на сајту Wayback Machine, The Guardian, 12 Dec 2010.
  23. ^ „Tajikistan Launches Giant Power Plant To Tackle Energy Problems”. Radio Free Europe/Radio Liberty (на језику: енглески). 16. 11. 2018. Архивирано из оригинала 4. 12. 2018. г. Приступљено 2018-12-04. 
  24. ^ „Tajikistan Reportedly Calls On Allies For Help With Security Challenges From Afghanistan”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). 7. 7. 2021. Архивирано из оригинала 22. 11. 2021. г. Приступљено 4. 8. 2021. 
  25. ^ „Заседание Совета Безопасности Республики Таджикистан | Президенти Тоҷикистон - President of Tajikistan - Президент Таджикистана - رئيس جمهورية تاجيكستان”. president.tj. Архивирано из оригинала 11. 7. 2021. г. Приступљено 4. 8. 2021. 
  26. ^ „Қонуни Ҷумҳурии Тоҷикистон дар бораи Асосгузори сулҳу ваҳдати миллӣ – Пешвои миллат”. Official Website of the President of Tajikistan. 25. 12. 2015. Архивирано из оригинала 25. 5. 2016. г. Приступљено 20. 5. 2016. 
  27. ^ „Tajikistan: Leader of the Nation Law Cements Autocratic Path”. EurasiaNet.org. 11. 12. 2015. Архивирано из оригинала 12. 6. 2016. г. Приступљено 20. 5. 2016. 
  28. ^ „Teflon Rahmon: Tajik President Getting 'Leader' Title, Lifelong Immunity”. Radio Free Europe/Radio Liberty. RFE/RL's Tajik Service. 10. 12. 2015. Архивирано из оригинала 13. 4. 2016. г. Приступљено 20. 5. 2016. 
  29. ^ Putz, Catherine (17. 4. 2015). „Tajikistan: No Hajj, No Hijab, and Shave Your Beard”. The Diplomat. Архивирано из оригинала 21. 10. 2019. г. Приступљено 20. 5. 2016. 
  30. ^ „Tajikistan's crackdown on observant Muslims intensifies”. The Economist. 21. 9. 2017. Архивирано из оригинала 24. 9. 2017. г. Приступљено 24. 9. 2017. 
  31. ^ „Tajikistan's Islam-Averse Leader Goes to Mecca”. EurasiaNet.org. 5. 1. 2016. Архивирано из оригинала 29. 6. 2016. г. Приступљено 20. 5. 2016. 
  32. ^ „Tajik President Wins Re-Election”. The Washington Post. 7. 11. 2006. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 6. 3. 2015. 
  33. ^ „Top Islamic Body Holds Foreign Minister Meeting In Dushanbe”. Rferl.org. 18. 5. 2010. Архивирано из оригинала 21. 9. 2016. г. Приступљено 2. 6. 2014. 
  34. ^ „Hizb ut Tahrir”. BBC News. BBC. 27. 8. 2003. Архивирано из оригинала 28. 8. 2013. г. Приступљено 12. 9. 2013. 
  35. ^ Michel, Casey (5. 11. 2015). „Trouble in Tajikistan: Analysts say the banning of a moderate Islamist party could unravel the country's post-civil war order”. Al Jazeera. Архивирано из оригинала 13. 2. 2017. г. Приступљено 23. 2. 2017. 
  36. ^ „Tajikistan human rights fears as banned party's ex-leaders jailed for life”. The Guardian. Reuters. 2. 6. 2016. Архивирано из оригинала 24. 2. 2017. г. Приступљено 23. 2. 2017. 
  37. ^ Harriet Agerholm (1. 9. 2017). „Tajikstan passes law 'to stop Muslim women wearing hijabs'”. The Independent. Архивирано из оригинала 6. 9. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Gudi129/песак2&oldid=27715479”