Карантанија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 14. октобар 2018. у 06:45

Војводски престо на *Госпосветском пољу*

Највероватнији обим Карантаније око 800. године

Кнежевина Карантанија је најсевернија јужнословенска држава настала у источним Алпима у VI веку сматра се претечом данашње словеначке државе. Престоница кнежевине био је Крнски град на Госпосветском пољу, на коме се и дан данас налази камени престо.

Прошлост Карантаније

Прва словенска држава тзв. Самов племенски савез под кнезом Самом укључивао је и Карантанију на челу са њеним тадашњим кнезом Валуком. После распада савеза Карантанија се суочила, као и остале чланице савеза, са налетима Авара, Бавараца, Франака и Лангобарда који су покушали да је покоре.^[1] Иако изложена сталним нападима Авара, кнежевина је покушала да се прошири на простор данашње Ломбардије, али се суочила са јаким отпором Лангобарда који су је у томе осујетили. Притисци Авара приморали су кнеза Борута да потражи помоћ у борби против њих. Споразумевши се са, бившим непријатељима, Баварцима о заједничком рату против Авара, Борут и Карантанци, потпомогнути Баварцима, успешно одбијају Аварске нападе и односе победу над њима (744-745). Цена победе над Аварима била је признавање врховне власти Баварске, након чега почиње процес христијанизације Карантанаца и зачетак феудалних односа међу њима који се нарочито појачао током владавине Горазда и Хотимира који су наследили Борута на кнежевском престолу. Карло Велики након дугих борби побеђује Баварце и прикључује 774. године Баварску и Карантанију Франачкој. Поделом Франачке Верденским споразумом 843. године Карантанија улази у састав државе Лудвига I која је била претеча Светог римског царства. Продор Мађара у западну Европу приморао је Отона I да уједини све словеначке земље у једну област која би била брана Мађарима (попут Војне крајине Турцима).^{[тражи се извор]} Новостворена област, названа Велика Карантанија, обухватала је простор од Дунава до Јадранског мора и делте Поа. После победе над Мађарима 955. године у бици код Аугзбурга, немачки краљеви нису имали потребу за постојањем Велике Карантаније коју је Отон II (наследник Отона I) поделио на:

Источну марку
Карантанију.

Процес феудализације у Светом римском царству довео је до разједињења Карантаније које је остало до дана данашњег, тако да данас простор некадашње кнежевине Карантаније чине:

Бирање кнеза

Карантанци су свог кнеза дуго времена, према старом словенском обичају, бирали на народним зборовима који су одржавани на Госпосветском пољу код Крнског града. На тим зборовима народни великаши бирали су код кнежевог камена међу собом најбољег који је потом седао на камени престо, чиме је његово устоличење за кнеза било озваничено.

Овај обичај одржао се и након пада Карантаније под врховну немачку власт. Корушке војводе су, до краја средњег века, формално устоличаване на Госпосветском пољу. Нови војвода се код кнежевог камена појављивао у народном оделу и разговарао са урођеницима на народном језику чиме је опонашано некадашње бирање кнеза који је био неко из народа (одевен у народно одело који говори народним језиком). Нови војвода је након тога седао на камени престо на Госпосветском пољу, чиме је и званично постао владар Корушке.

Види још

Референце

^ Душко Л, Драгољуб К и Марија В: Историја 6 за 6 разред основне школе, ISBN 978-86-6109-095-0 – Издавачка кућа Логос

Спољашње везе

[1] Душко Л, Драгољуб К и Марија В: Историја 6 за 6 разред основне школе, ISBN 978-86-6109-095-0 – Издавачка кућа Логос

[1]

@@ Ред 6: / Ред 6: @@
 == Прошлост Карантаније ==
 {{историје|Словеније|Аустрије}}
-Прва [[Словени|словенска]] држава тзв. ''[[Само|Самов племенски савез]]'' под [[само|кнезом Самом]] укључивао је и Карантанију на челу са њеним тадашњим [[Валук (кнез)|кнезом Валуком]]. После распада савеза Карантанија се суочила, као и остале чланице савеза, са налетима [[Евроазијски Авари|Авара]], [[Баварци|Бавараца]], [[Франци|Франака]] и [[Лангобарди|Лангобарда]] који су покушали да је покоре.<ref>Душко Л, Драгољуб К и Марија В: Историја 6 за 6 разред основне школе, {{ISBN|978-86-6109-095-0}} – Издавачка кућа Логос</ref> Иако изложена сталним нападима Авара, кнежевина је покушала да се прошири на простор данашње [[Ломбардија|Ломбардије]], али се суочила са јаким отпором [[Лангобарди|Лангобарда]] који су је у томе осујетили. Притисци Авара приморали су кнеза [[Борут (кнез)|Борута]] да потражи помоћ у борби против њих. Споразумевши се са, бившим непријатељима, [[Баварци]]ма о заједничком рату против Авара, [[Борут (кнез)|Борут]] и [[Карантанци]], потпомогнути Баварцима, успешно одбијају Аварске нападе и односе победу над њима ([[744]]-[[745]]). Цена победе над Аварима била је признавање врховне власти [[Баварска|Баварске]], након чега почиње процес [[Христијанизација|христијанизације]] Карантанаца и зачетак [[Феудализам|феудалних односа]] међу њима који се нарочито појачао током владавине [[Горазд (кнез)|Горазда]] и [[Хотимир (кнез)|Хотимира]] који су наследили Борута на [[Кнез|кнежевском]] [[престо]]лу. [[Карло Велики]] након дугих борби побеђује [[Баварци|Баварце]] и прикључује [[774]]. године [[Баварска|Баварску]] и Карантанију [[Франачка|Франачкој]]. Поделом [[Франачка|Франачке]] [[Верденски споразум|Верденским споразумом]] [[843]]. године Карантанија улази у састав државе [[Лудвиг II Немачки|Лудвига I]] која је била претеча [[Свето римско царство|Светог римског царства]]. Продор [[Мађари|Мађара]] у [[Западна Европа|западну Европу]] приморао је [[Отон I|Отона I]]{{dn}} да уједини све [[Словенци|словеначке]] земље у једну област која би била брана [[Мађари]]ма (попут [[Војна крајина|Војне крајине]] [[Турци]]ма).{{чињеница|date=03. 2017.}} Новостворена област, названа ''Велика Карантанија'', обухватала је простор од [[Дунав]]а до [[Јадранско море|Јадранског мора]] и [[rečna delta|делте]] [[По (река)|Поа]]. После победе над Мађарима [[955]]. године у [[Битка код Аугзбурга|бици код Аугзбурга]], [[Немачка|немачки]] [[краљ]]еви нису имали потребу за постојањем
+Прва [[Словени|словенска]] држава тзв. ''[[Само|Самов племенски савез]]'' под [[само|кнезом Самом]] укључивао је и Карантанију на челу са њеним тадашњим [[Валук (кнез)|кнезом Валуком]]. После распада савеза Карантанија се суочила, као и остале чланице савеза, са налетима [[Евроазијски Авари|Авара]], [[Баварци|Бавараца]], [[Франци|Франака]] и [[Лангобарди|Лангобарда]] који су покушали да је покоре.<ref>Душко Л, Драгољуб К и Марија В: Историја 6 за 6 разред основне школе, {{ISBN|978-86-6109-095-0}} – Издавачка кућа Логос</ref> Иако изложена сталним нападима Авара, кнежевина је покушала да се прошири на простор данашње [[Ломбардија|Ломбардије]], али се суочила са јаким отпором [[Лангобарди|Лангобарда]] који су је у томе осујетили. Притисци Авара приморали су кнеза [[Борут (кнез)|Борута]] да потражи помоћ у борби против њих. Споразумевши се са, бившим непријатељима, [[Баварци]]ма о заједничком рату против Авара, [[Борут (кнез)|Борут]] и [[Карантанци]], потпомогнути Баварцима, успешно одбијају Аварске нападе и односе победу над њима ([[744]]-[[745]]). Цена победе над Аварима била је признавање врховне власти [[Баварска|Баварске]], након чега почиње процес [[Христијанизација|христијанизације]] Карантанаца и зачетак [[Феудализам|феудалних односа]] међу њима који се нарочито појачао током владавине [[Горазд (кнез)|Горазда]] и [[Хотимир (кнез)|Хотимира]] који су наследили Борута на [[Кнез|кнежевском]] [[престо]]лу. [[Карло Велики]] након дугих борби побеђује [[Баварци|Баварце]] и прикључује [[774]]. године [[Баварска|Баварску]] и Карантанију [[Франачка|Франачкој]]. Поделом [[Франачка|Франачке]] [[Верденски споразум|Верденским споразумом]] [[843]]. године Карантанија улази у састав државе [[Лудвиг II Немачки|Лудвига I]] која је била претеча [[Свето римско царство|Светог римског царства]]. Продор [[Мађари|Мађара]] у [[Западна Европа|западну Европу]] приморао је [[Отон I, цар Светог римског царства|Отона I]] да уједини све [[Словенци|словеначке]] земље у једну област која би била брана [[Мађари]]ма (попут [[Војна крајина|Војне крајине]] [[Турци]]ма).{{чињеница|date=03. 2017.}} Новостворена област, названа ''Велика Карантанија'', обухватала је простор од [[Дунав]]а до [[Јадранско море|Јадранског мора]] и [[rečna delta|делте]] [[По (река)|Поа]]. После победе над Мађарима [[955]]. године у [[Битка код Аугзбурга|бици код Аугзбурга]], [[Немачка|немачки]] [[краљ]]еви нису имали потребу за постојањем
-''Велике Карантаније'' коју је [[Отон II]] (наследник Отона I) поделио на:
+''Велике Карантаније'' коју је [[Отон II, цар Светог римског царства|Отон II]] (наследник Отона I) поделио на:
 * ''Источну марку''
 * ''Карантанију''.