Карантанија — разлика између измена

Кнежевина Карантанија; Karantanija; Карантанија
	; Највероватнији обим Карантаније око 800. године
Географија
Континент	Европа
Регија	средња Европа
Престоница	Крнски град
Друштво
Службени језик	алпскословеначки
Политика
Облик државе	кнежевина
— Кнез
Историја
Историјско доба	рани средњи век
— Оснивање	658.
— Укидање	828.

Интерактиван преглед историје

← Старија измена

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Тренутна верзија на датум 15. јануар 2024. у 08:11

Кнежевина Карантанија је најсевернија јужнословенска држава настала у Источним Алпима у VI веку и сматра се претечом данашње словеначке државе. Престоница кнежевине био је Крнски град на Госпосветском пољу, на коме се и дан данас налази камени престо.

Прошлост Карантаније[уреди | уреди извор]

Прва словенска држава „Самов племенски савез” под кнезом Самом укључивао је и Карантанију на челу са њеним тадашњим кнезом Валуком. После распада савеза 658. Карантанија се суочила, као и остале чланице савеза, са налетима Авара, Бавараца, Франака и Лангобарда који су покушали да је покоре.^[2] Иако изложена сталним нападима Авара, кнежевина је покушала да се прошири на простор данашње Ломбардије, али се суочила са јаким отпором Лангобарда који су је у томе осујетили. Притисци Авара приморали су кнеза Борута да потражи помоћ у борби против њих. Споразумевши се са, бившим непријатељима, Баварцима о заједничком рату против Авара, Борут и Карантанци, потпомогнути Баварцима, успешно одбијају аварске нападе и односе победу над њима (744—745). Цена победе над Аварима била је признавање врховне власти Баварске, након чега почиње процес христијанизације Карантанаца и зачетак феудалних односа међу њима који се нарочито појачао током владавине Горазда и Хотимира који су наследили Борута на кнежевском престолу. Карло Велики након дугих борби побеђује Баварце и прикључује 774. године Баварску и Карантанију Франачкој. Поделом Франачке Верденским споразумом 843. године Карантанија улази у састав државе Лудвига I која је била претеча Светог римског царства. Продор Мађара у западну Европу приморао је Отона I да уједини све словеначке земље у једну област која би била брана Мађарима (попут Војне крајине Турцима).^{[тражи се извор]} Новостворена област, названа „Велика Карантанија”, обухватала је простор од Дунава до Јадранског мора и делте Поа. После победе над Мађарима 955. године у бици код Аугзбурга, немачки краљеви нису имали потребу за постојањем Велике Карантаније коју је Отон II (наследник Отона I) поделио на:

Источну марку
Карантанију.

Процес феудализације у Светом римском царству довео је до разједињења Карантаније које је остало до дана данашњег, тако да данас простор некадашње кнежевине Карантаније чине:

Бирање кнеза[уреди | уреди извор]

Карантанци су свог кнеза дуго времена, према старом словенском обичају, бирали на народним зборовима који су одржавани на Госпосветском пољу код Крнског града. На тим зборовима народни великаши бирали су код кнежевог камена међу собом најбољег који је потом седао на камени престо, чиме је његово устоличење за кнеза било озваничено.

Овај обичај одржао се и након пада Карантаније под врховну немачку власт. Корушке војводе су, до краја средњег века, формално устоличаване на Госпосветском пољу. Нови кнез се код кнежевог камена појављивао у народном оделу и разговарао са урођеницима на народном језику чиме је опонашано некадашње бирање кнеза који је био неко из народа (одевен у народно одело који говори народним језиком). Нови кнез је након тога седао на камени престо на Госпосветском пољу, чиме је и званично постао владар Корушке.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Snoj, Marko; Greenberg, Marc (2012). „O jeziku slovanskih prebivalcev med Donavo in Jadranom v srednjem veku (pogled jezikoslovcev)” (PDF). Zgodovinski časopis. 66 (3–4).
^ Душко Л, Драгољуб К и Марија В: Историја 6 за 6 разред основне школе, ISBN 978-86-6109-095-0 – Издавачка кућа Логос

Литература[уреди | уреди извор]

Bowlus, Charles R. (1995). Franks, Moravians, and Magyars: The Struggle for the Middle Danube, 788-907. Philadelphia: University of Pennsylvania Press.
Vlasto, Alexis P. (1970). The Entry of the Slavs into Christendom: An Introduction to the Medieval History of the Slavs. Cambridge: Cambridge University Press.
Goldberg, Eric J. (2006). Struggle for Empire: Kingship and Conflict under Louis the German, 817-876. Ithaca, NY: Cornell University Press.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Snoj, Marko; Greenberg, Marc (2012). „O jeziku slovanskih prebivalcev med Donavo in Jadranom v srednjem veku (pogled jezikoslovcev)” (PDF). Zgodovinski časopis. 66 (3–4).

[2] Душко Л, Драгољуб К и Марија В: Историја 6 за 6 разред основне школе, ISBN 978-86-6109-095-0 – Издавачка кућа Логос

[1]

[2]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+{{malo_inlajn_referenci}}
-[[Слика:Vojvodski stol.jpg|мини|200п|Војводски престо на ''Госпосветском пољу'']]
+{{Инфокутија бивша држава
-[[Слика:Carantania 800 AD-serbian.PNG|мини|left|250п|мини|Највероватнији обим Карантаније око [[800]]. године]]
+| Изворно_име                   = Karantanija
-'''Кнежевина Карантанија''' је [[Север|најсевернија]] [[Јужни Словени|јужнословенска]] држава настала у [[6. век|VI веку]] и сматра се претечом данашње [[Словеначка држава|словеначке државе]]. Престоница кнежевине био је ''[[Крнски град]]'' на [[Госпосветско поље|Госпосветском пољу]], на коме се и дан данас налази [[камен]]и [[престо]].
+| Конвенционални_пун_назив      = Кнежевина Карантанија
+| Уобичајен_назив               = Карантанија
+| Слика_застава                 =
+| Слика_грб                     =
+| Име_генитив                   = Карантаније
+| Слика_карта                   = Carantania 800 AD-serbian.PNG
+| Текст_карта                   =
+| Текст_испод_карте             = Највероватнији обим Карантаније око [[800]]. године
+| Континент                     = [[Европа]]
+| Регија                        = [[средња Европа]]
+| Земља                         =
+| Површина                      =
+| Становништво                  =
+| Престоница                    = [[Крнски град]]
+| Званични_језици               = алпскословеначки<ref>{{cite journal |url=https://kuscholarworks.ku.edu/bitstream/handle/1808/10467/Snoj-Greenberg.pdf |title=O jeziku slovanskih prebivalcev med Donavo in Jadranom v srednjem veku (pogled jezikoslovcev) |first1=Marko |last1=Snoj |first2=Marc |last2=Greenberg |journal=Zgodovinski časopis |volume=66 |issue=3–4 |year=2012}}</ref>
+| Религија                      =
+| Валута                        =
+| Законодавна_власт             =
+| Тип_владавине                 = [[кнежевина]]
+| Титула_владара                = [[Кнез]]
+| Владар1                       =
+| Владар2                       =
+| Владар3                       =
+| Ера                           = [[рани средњи век]]
+| Година_почетак                = 658.
+| Година_крај                   = 828.
+| Химна                         =
+| Догађај1                      =
+| Датум_догађај1                =
+| Догађај2                      =
+| Датум_догађај2                =
+| Догађај3                      =
+| Датум_догађај3                =
+| Догађај4                      =
+| Датум_догађај4                =
+| Догађај5                      =
+| Датум_догађај5                =
+| Догађај6                      =
+| Датум_догађај6                =
+| Застава_Претходник1           =
+| Претходник1                   =
+| Застава_Следбеник1            =
+| Следбеник1                    =
+| Застава_Претходник2           =
+| Претходник2                   =
+| Застава_Следбеник2            =
+| Следбеник2                    =
+| Застава_Претходник3           =
+| Претходник3                   =
+| Застава_Следбеник3            =
+| Следбеник3                    =
+| Застава_Претходник4           =
+| Претходник4                   =
+| Застава_Следбеник4            =
+| Следбеник4                    =
+| Застава_Претходник5           =
+| Претходник5                   =
+| Застава_Следбеник5            =
+| Следбеник5                    =
+| Портал                        =
+}}
+[[Датотека:Vojvodski stol.jpg|мини|200п|[[Кнез|Кнежевски]] [[престо]] на [[Госпосветско поље|Госпосветском пољу]]]]
+'''Кнежевина Карантанија''' је најсевернија [[Јужни Словени|јужнословенска]] држава настала у [[Источни Алпи|Источним Алпима]] у [[6. век|VI веку]] и сматра се претечом данашње [[Словенија|словеначке државе]]. Престоница кнежевине био је [[Крнски град]] на [[Госпосветско поље|Госпосветском пољу]], на коме се и дан данас налази [[камен]]и [[престо]].
 == Прошлост Карантаније ==
+{{историје|Словеније|Аустрије}}
+Прва [[Словени|словенска]] држава „[[Само|Самов племенски савез]]” под кнезом [[Само]]м укључивао је и Карантанију на челу са њеним тадашњим кнезом [[Валук|Валуком]]. После распада савеза 658. Карантанија се суочила, као и остале чланице савеза, са налетима [[Авари|Авара]], [[Баварци|Бавараца]], [[Франци|Франака]] и [[Лангобарди|Лангобарда]] који су покушали да је покоре.<ref>Душко Л, Драгољуб К и Марија В: Историја 6 за 6 разред основне школе, {{ISBN|978-86-6109-095-0}} – Издавачка кућа Логос</ref> Иако изложена сталним нападима Авара, кнежевина је покушала да се прошири на простор данашње [[Ломбардија|Ломбардије]], али се суочила са јаким отпором [[Лангобарди|Лангобарда]] који су је у томе осујетили. Притисци Авара приморали су кнеза [[Борут (кнез)|Борута]] да потражи помоћ у борби против њих. Споразумевши се са, бившим непријатељима, [[Баварци]]ма о заједничком рату против Авара, [[Борут (кнез)|Борут]] и [[Карантанци]], потпомогнути Баварцима, успешно одбијају аварске нападе и односе победу над њима (744—745). Цена победе над Аварима била је признавање врховне власти [[Баварска|Баварске]], након чега почиње процес [[Христијанизација|христијанизације]] Карантанаца и зачетак [[Феудализам|феудалних односа]] међу њима који се нарочито појачао током владавине [[Горазд (кнез)|Горазда]] и [[Хотимир (кнез)|Хотимира]] који су наследили Борута на [[Кнез|кнежевском]] [[престо]]лу. [[Карло Велики]] након дугих борби побеђује [[Баварци|Баварце]] и прикључује 774. године [[Баварска|Баварску]] и Карантанију [[Франачка|Франачкој]]. Поделом [[Франачка|Франачке]] [[Верденски споразум|Верденским споразумом]] [[843]]. године Карантанија улази у састав државе [[Лудвиг II Немачки|Лудвига I]] која је била претеча [[Свето римско царство|Светог римског царства]]. Продор [[Мађари|Мађара]] у [[Западна Европа|западну Европу]] приморао је [[Отон I, цар Светог римског царства|Отона I]] да уједини све [[Словенци|словеначке]] земље у једну област која би била брана [[Мађари]]ма (попут [[Војна крајина|Војне крајине]] [[Османско царство|Турцима]]).{{чињеница| date = 03. 2017.}} Новостворена област, названа „Велика Карантанија”, обухватала је простор од [[Дунав]]а до [[Јадранско море|Јадранског мора]] и [[Делта|делте]] [[По (река)|Поа]]. После победе над Мађарима 955. године у [[Битка код Аугзбурга|бици код Аугзбурга]], немачки краљеви нису имали потребу за постојањем
+Велике Карантаније коју је [[Отон II, цар Светог римског царства|Отон II]] (наследник Отона I) поделио на:
+* Источну марку
+* Карантанију.
-Прва [[Словени|словенска]] држава тзв. ''[[Самов племенски савез]]'' под [[Само (кнез)|кнезом Самом]] укључивао је и Карантанију на челу са њеним тадашњим [[Валук (кнез)|кнезом Валуком]]. После распада савеза Карантанија се суочила, као и остале чланице савеза, са налетима [[Авари|Авара]], [[Баварци|Бавараца]] и [[Франци|Франака]] који су покушали да је покоре. Иако изложена сталним нападима [[Авари|Авара]], кнежевина је покушала да се прошири на простор данашње [[Ломбардија|Ломбардије]], али се суочила са јаким отпором [[Лангобарди|Лангобарда]] који су је у томе осујетили. Притисци [[Авари|Авара]] приморали су [[Борут (кнез)|кнеза Борута]] да потражи помоћ у борби против њих. Споразумевши се са,  бившим непријатељима, [[Баварци]]ма о заједничком рату против [[Авари|Авара]], [[Борут (кнез)|Борут]] и [[Карантанци]], потпомогнути [[Баварци]]ма, успешно одбијају [[Авари|Аварске]] нападе и односе победу над њима ([[744]]-[[745]]). Цена победе над [[Авари]]ма била је признавање врховне власти [[Баварска|Баварске]], након чега почиње процес [[Христијанизација|христијанизације]] [[Карантанци|Карантанаца]] и зачетак [[Феудализам|феудалних односа]] међу њима који се нарочито појачао током владавине [[Горазд (кнез)|Горазда]] и [[Хотимир (кнез)|Хотимира]] који су наследили [[Борут (кнез)|Борута]] на [[Кнез|кнежевском]] [[престо]]лу. [[Карло Велики]] након дугих борби побеђује [[Баварци|Баварце]] и прикључује [[774|774. године]] [[Баварска|Баварску]] и Карантанију [[Франачка|Франачкој]]. Поделом [[Франачка|Франачке]] [[Верденски уговор|Верденским споразумом]] [[843|843. године]] Карантанија улази у састав државе [[Лудвиг I Немачки|Лудвига I]] која је била претеча [[Свето римско царство|Светог римског царства]]. Продор [[Мађари|Мађара]] у [[Западна Европа|западну Европу]] приморао је [[Отон I|Отона I]] да уједини све [[Словенци|словеначке]] земље у једну државу која би била брана [[Мађари]]ма (попут [[Војна крајина|Војне крајине]] [[Турци]]ма). Новостворена област, названа ''Велика Карантанија'', обухватала је простор од [[Дунав]]а до [[Јадранско море|Јадранског мора]] и [[Делта|делте]] [[Река По|Поа]]. После победе над [[Мађари]]ма [[955|955. године]] у [[Битка код Аугзбурга|бици код Аугзбурга]], [[Немачка|немачки]] [[краљ]]еви нису имали потребу за постојањем
-''Велике Карантаније'' коју је [[Отон II]] (наследник [[Отона I]]) поделио на:
-* ''Источну марку''
-* ''Карантанију''.
 Процес [[Феудализам|феудализације]] у [[Свето римско царство|Светом римском царству]] довео је до разједињења Карантаније које је остало до дана данашњег, тако да данас простор некадашње кнежевине Карантаније чине:
-*[[Корушка]]
+* [[Корушка]]
-*[[Штајерска]]
+* [[Штајерска (регија)|Штајерска]]
-*[[Крањска]]
+* [[Крањска]]
-{{Историја Словеније}}
 == Бирање кнеза ==
-[[Карантанци]] су свог [[кнез]]а дуго времена, према старом [[Словени|словенском]] обичају, бирали на народним [[збор]]овима који су одржавани на [[Госпосветско поље|Госпосветском пољу]] код ''Крнског града''. На тим зборовима народни [[великаш]]и бирали су код ''кнежевог камена'' међу собом најбољег који је потом седао на ''камени престо'', чиме је његово устоличење за кнеза било озваничено.
+[[Карантанци]] су свог [[кнез]]а дуго времена, према старом [[Словени|словенском]] обичају, бирали на народним [[Југословенски народни покрет Збор|зборовима]] који су одржавани на [[Госпосветско поље|Госпосветском пољу]] код [[Крнски град|Крнског града]]. На тим зборовима народни [[великаш]]и бирали су код кнежевог камена међу собом најбољег који је потом седао на камени престо, чиме је његово устоличење за кнеза било озваничено.
-Овај обичај одржао се и након пада Карантаније под врховну [[Немачка|немачку]] власт. [[Корушки војвода|Корушке војводе]] су, до краја [[Средњи век|средњег века]], формално устоличаване на ''[[Госпосветско поље|Госпосветском пољу]]''. Нови [[војвода]] се код ''кнежевог камена'' појављивао у народном оделу и разговарао са урођеницима на народном језику чиме је опонашано некадашње бирање кнеза који је био неко из народа (одевен у народно одело који говори народним језиком). Нови [[војвода]] је након тога седао на ''камени престо'' на [[Госпосветско поље|Госпосветском пољу]], чиме је и званично постао владар [[Корушка|Корушке]].
+Овај обичај одржао се и након пада Карантаније под врховну немачку власт. [[Корушки војвода|Корушке војводе]] су, до краја [[Средњи век|средњег века]], формално устоличаване на Госпосветском пољу. Нови кнез се код кнежевог камена појављивао у народном оделу и разговарао са урођеницима на народном језику чиме је опонашано некадашње бирање кнеза који је био неко из народа (одевен у народно одело који говори народним језиком). Нови кнез је након тога седао на камени престо на Госпосветском пољу, чиме је и званично постао владар [[Корушка|Корушке]].
 == Види још ==
+* [[Корушка]] ([[Корушко питање]])
+* [[Крањска]]
+* [[Штајерска (регија)|Штајерска]]
+* [[Германизација]]
+== Референце ==
+{{извори|30em}}
+== Литература ==
+{{почетак референци|2}}
+* {{Cite book|ref=harv|last=Bowlus|first=Charles R.|title=Franks, Moravians, and Magyars: The Struggle for the Middle Danube, 788-907|year=1995|location=Philadelphia|publisher=University of Pennsylvania Press|url=https://books.google.com/books?id=x5x0BAAAQBAJ}}
+* {{Cite book|ref=harv|last=Vlasto|first=Alexis P.|title=The Entry of the Slavs into Christendom: An Introduction to the Medieval History of the Slavs|year=1970|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|url=https://books.google.com/books?id=fpVOAAAAIAAJ}}
+* {{Cite book|ref=harv|last=Goldberg|first=Eric J.|title=Struggle for Empire: Kingship and Conflict under Louis the German, 817-876|year=2006|location=Ithaca, NY|publisher=Cornell University Press|url=https://books.google.com/books?id=oyiTg0wgl58C}}
+{{крај референци}}
+== Спољашње везе ==
-*[[Корушка]] ([[Корушко питање]])
-*[[Крањска]]
-*[[Штајерска]]
-*[[Германизација]]
+{{нормативна контрола}}
-[[Категорија:Карантанија]]
-[[Категорија:Историјске словеначке области]]
+[[Категорија:Карантанија|*]]
-[[bg:Карантания]]
+[[Категорија:Бивше државе Европе]]
-[[be:Карантанія]]
-[[be-x-old:Карантанія]]
-[[ca:Carantània]]
-[[da:Karantanien]]
-[[de:Karantanien]]
-[[en:Carantania]]
-[[es:Carantania]]
-[[eo:Karantanio]]
-[[fr:Carantanie]]
-[[gl:Carantania]]
-[[hr:Karantanija]]
-[[lt:Karantanija]]
-[[nl:Karantanië]]
-[[no:Karantania]]
-[[pl:Karantania]]
-[[ru:Карантания]]
-[[sl:Karantanija]]
-[[sh:Karantanija]]
-[[sv:Karantanien]]
-[[uk:Карантанія]]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка