www.fgks.org   »   [go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Зелена политика — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 4: Ред 4:
{{leftlegend|#8DB600|У парламенту}}
{{leftlegend|#8DB600|У парламенту}}
{{leftlegend|yellow|У локалној влади}}]]
{{leftlegend|yellow|У локалној влади}}]]
[[Датотека:2016-05-14 Demonstration gegen Kohle (cc) Wolfgang Domeyer 22.jpg|Демонстрација зелених у Немачкој, 2016. година.]]
'''Зелена политика''' или '''екополитика''' (такође позната и као '''политичка екологија''') је политичка идеологија која има за циљ да подстакне [[Екологија|еколошки]] одрживо друштво укорењено у окружењу, [[Ненасиље|ненасиљу]], [[Социјална правда|социјалној правди]] и базној и партиципативној демократији.<ref name="Wall">[[Green politics#Wal10|Wall 2010]]. p. 12-13.</ref><ref name="ReedRothenberg1993">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=lijSesXIxz0C&pg=PA84|title=Wisdom in the Open Air: The Norwegian Roots of Deep Ecology|author1=Peter Reed|author2=David Rothenberg|publisher=University of Minnesota Press|year=1993|isbn=978-0-8166-2182-8|page=84}}</ref><ref> Peter Reed; David Rothenberg (1993). Wisdom in the Open Air: The Norwegian Roots of Deep Ecology. University of Minnesota Press. {{ISBN|978-0-8166-2182-8}}.</ref> Ова идеологија је да се обликује у западном свету 1970-их година и од тада су се странке које практикују зелену политику развиле и у многим земљама широм света и постигле одређени изборни успех.<ref> Derek Wall (2010). The No-nonsense Guide to Green Politics. New Internationalist. {{ISBN|978-1-906523-39-8}}.</ref><ref> Jon Burchell (2002). The Evolution of Green Politics: Development and Change Within European Green Parties. Earthscan. {{ISBN|978-1-85383-751-7}}.</ref>
'''Зелена политика''' или '''екополитика''' (такође позната и као '''политичка екологија''') је политичка идеологија која има за циљ да подстакне [[Екологија|еколошки]] одрживо друштво укорењено у окружењу, [[Ненасиље|ненасиљу]], [[Социјална правда|социјалној правди]] и базној и партиципативној демократији.<ref name="Wall">[[Green politics#Wal10|Wall 2010]]. p. 12-13.</ref><ref name="ReedRothenberg1993">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=lijSesXIxz0C&pg=PA84|title=Wisdom in the Open Air: The Norwegian Roots of Deep Ecology|author1=Peter Reed|author2=David Rothenberg|publisher=University of Minnesota Press|year=1993|isbn=978-0-8166-2182-8|page=84}}</ref><ref> Peter Reed; David Rothenberg (1993). Wisdom in the Open Air: The Norwegian Roots of Deep Ecology. University of Minnesota Press. {{ISBN|978-0-8166-2182-8}}.</ref> Ова идеологија је да се обликује у западном свету 1970-их година и од тада су се странке које практикују зелену политику развиле и у многим земљама широм света и постигле одређени изборни успех.<ref> Derek Wall (2010). The No-nonsense Guide to Green Politics. New Internationalist. {{ISBN|978-1-906523-39-8}}.</ref><ref> Jon Burchell (2002). The Evolution of Green Politics: Development and Change Within European Green Parties. Earthscan. {{ISBN|978-1-85383-751-7}}.</ref>


Верзија на датум 23. април 2021. у 17:24

Сунцокрет, међународно препознатљив симбол зелене политике
Зелене странке широм света, јануар 2016.
  У влади
  У парламенту
  У локалној влади

Демонстрација зелених у Немачкој, 2016. година. Зелена политика или екополитика (такође позната и као политичка екологија) је политичка идеологија која има за циљ да подстакне еколошки одрживо друштво укорењено у окружењу, ненасиљу, социјалној правди и базној и партиципативној демократији.[1][2][3] Ова идеологија је да се обликује у западном свету 1970-их година и од тада су се странке које практикују зелену политику развиле и у многим земљама широм света и постигле одређени изборни успех.[4][5]

Политички израз зелени кориштен је у почетку за Немачку зелену странку,[6][7] која је основана крајем 1970-их година.[8] Израз политичка екологија понекад се користи у академским круговима, али је почео представљати интердисциплинарно поље студија, јер академска дисциплина нуди широке студије интегришући еколошке друштвене науке са политичком економијом у темама као што су деградација и маргинализација, еколошки сукоби, очување и контролу и еколошке идентитете и друштвена кретања.[9][10]

Присталице зелене политике деле многе идеје са конзерваторским, еколошким, феминистичким и мировним покретима. Поред демократије и еколошких питања, зелена политика се бави грађанским слободама, социјалном правдом, ненасиљем, понекад варијантама локализма и тежи да подржи социјални прогресивизам.[11] Зелене партијске платформе углавном се сматрају левим у политичком спектру. Зелена идеологија има везе са разним другим екоцентричним политичким идеологијама, укључујући екофеминизам, еко-социјализам и зелени анархизам, али у којој мери се они могу сматрати облицима зелене политике, ствар је расправе.[12] Како се развијала левичарска зелена политичка филозофија, такође су одвојено постојали неповезани и поларно супротни покрети на десници који укључују еколошке компоненте као што су екокапитализам и зелени конзервативизам.

Зелене странке се сматрају алтернативом класичним политичким идејама као што су социјализам, либерализам и конзервативизам, док присталице традиционалних политичких идеја имају обичај посматрати зелене као једну од њихових варијација. Зелене странке се, са друге стране, углавном смештају међу политичку левицу, раније обично радикалнију од оне која се везује уз социјалдемократске странке, док су данас више умерене и смештају се у леви центар.

Референце и извори

  1. ^ Wall 2010. p. 12-13.
  2. ^ Peter Reed; David Rothenberg (1993). Wisdom in the Open Air: The Norwegian Roots of Deep Ecology. University of Minnesota Press. стр. 84. ISBN 978-0-8166-2182-8. 
  3. ^ Peter Reed; David Rothenberg (1993). Wisdom in the Open Air: The Norwegian Roots of Deep Ecology. University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-2182-8.
  4. ^ Derek Wall (2010). The No-nonsense Guide to Green Politics. New Internationalist. ISBN 978-1-906523-39-8.
  5. ^ Jon Burchell (2002). The Evolution of Green Politics: Development and Change Within European Green Parties. Earthscan. ISBN 978-1-85383-751-7.
  6. ^ Derek Wall (2010). The No-nonsense Guide to Green PoliticsНеопходна слободна регистрација. New Internationalist. стр. 12. ISBN 978-1-906523-39-8. 
  7. ^ Jon Burchell (2002). The Evolution of Green Politics: Development and Change Within European Green PartiesНеопходна слободна регистрација. Earthscan. стр. 52. ISBN 978-1-85383-751-7. 
  8. ^ Playing by the Rules: The Impact of Electoral Systems on Emerging Green Parties. 2007. стр. 79. ISBN 978-0-549-13249-3. 
  9. ^ Robbins, Paul (2012). Political Ecology: A Critical Introduction. Wiley-Blackwell. ISBN 9780470657324. 
  10. ^ Peet, Richard; Watts, Michael (2004). Liberation Ecologies: Environment, Development, Social Movements. Routledge. стр. 6. ISBN 9780415312363. 
  11. ^ Dustin Mulvaney (2011). Green Politics, An A-to-Z Guide. SAGE publications. стр. 394. ISBN 9781412996792. 
  12. ^ Wall 2010. p. 47-66.

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зелена_политика&oldid=23767393”