Меланом

Меланом

Меланом је малигни (злоћудни) тумор пигментних ћелија коже. То је најчешћа болест коже која може довести до смрти. Може се наћи и на другим местима:на мрежњачи ока (ретина), нервном систему, на задњем делу дебелог црева (ректум), слузокожи... Иначе број оболелих од меланома је у сталном порасту и то је један од тумора са највећом експанзијом у последње време. Годишње повећање броја оболелих је 4-5%, што значи да се број оболелих удвостручава сваких 10-15 година.

Распрострањеност[уреди]

Меланом се углавном среће код белаца, код црнаца и Азијата је доста редак. Највећа распрострањеност је у Аустралији и земљама са великим нивоом сунчевог зрачења. Меланоми се могу јавити у сваком узрасту, код мале деце ретко (углавном наследни, погледати Хромозом 1 (човек)). Чешће се јавља код жена него код мушкараца.

Фактори који доводе до меланома[уреди]

Најзначајнији фактор је ултравиолетно зрачење. Важан факор је и пигментираност коже, односно тип коже. Код типа I (особе светло беле боје коже, зеленкасте очи, црвенкаста коса-келтски тип је ризико највећи), а онда следи тип II (светла боја коже, плаве очи, плава коса...). Особе које имају ксеродерму пигментозум (Xeroderma pigmentosum) често касније добију и меланом.

Меланом може настати на свим деловима тела, како не оним која су константно изложена дејству сунца, тако и на оним која су заштићена нпр. одећом. Једино једна подгрупа меланома-лентиго малигна натаје искључивосо на стално експонираним деловима тела. Може се рећи да појава меланома корелира са бројем опекотина од сунца. Посебно је битан број и тежина опекотина у дечјем узрасту и младости. У овом узрасту је размножавање пигментних ћелија коже интензивно, тако да се под дејством сунчевог зрачења може још интензивирати. Код 10% пацијената постији фамилијарна предиспозиција. Наслеђивање у ово случају је аутозомно-доминантно (видите Хромозом 1 (човек)). Фамилијарни меланоми се јављају у нешто ранијем узрасту.

Број младежа је у вези са ризиком добијања меланома. За атипичне младеже је ризико добијања меланома још већи.

Патогенеза[уреди]

Један генски дефект је код пацијената хромозому 9 установљен (такође идентификоваини су дефекти и на хромозому 1). Овај дефект је одговоран за иницијацију меланома, а по утицајем УВ зрачења долази до прогресије тумора. Меланоми најчешће настају из младежа и диспластичних младежа, мањим делом директно из коже. Ток болести зависи од појаве и селекције агрсивних туморски ћелија и одбрамбене способности организма.

Класификација и стадијуми болести[уреди]

За прогнозу болести важан је степен раширености тумора.

Код првог стадијума, када болест још није у поодмаклој фази можемо разликовати више типова:

У овој (првој фази) ћелије меланома још увек не могу да расту инвазивно, односно да расту у дубину. Углавнос се шире хоризонтално-у ширину и потребне су године и деценије да би напали дубље слојеве (видите код брсина раста у дубину у табели).

Добро диференцирани тумори се задржавају на граници дермиса и епидермиса, што се манифестује као промена у виду флеке, базална мембрана коже још није оштећена. То су лентигинозни меланоми. Лошије диферентовани се слабије задржавају на овој граничној зони и прожимају епидермис (површински слој коже) у види малих пега. То су меланоми са површинским ширењем. У овом случају главнина туморских ћелија лежи у граничној зони, али се јављају и ћелије које инфилтрирају епидермис. Код нодуларног меланома се туморксе ћелије уопште не задржавају у овој граничној зони, тако да веома брзо нападају околне, дубље структуре.

Симптоми[уреди]

Заједничке особине је да су све туморске лезије коже неправилног облика, неуређене структуре.

• облик: неправилан, полицикличан
• границе: делимично оштре, делимично нису оштре
• боја: шарена фарба, мешавина црне, тамно браон, светло браон, беле, црвене...
• грађа: промене су састављене из више делова, који су и равни и подигнути, секундарне промене нпр. улцерације, перутање... су честе.
• величина: меланоми су велики углавном преко 5mm
• површина им је груба

Подврсте[уреди]

• Лентигинозни меланом (lentigo maligna)
• Меланом са површинским ширењем
• Нодуларни меланом
• Акралини, лентигинозни меланом
• посебни облици

Лентигинозни меланом[уреди]

Јавља се на деловима тела који су експонирани сунцу. То је преинвазиван, површинска форма из које се касније може развити инвазивни лентигинизни малигни меланом. Среће се код старијих људи (најчешће у 8. и 9. деценији). Промене су у облику флека на кожи, које велишине од неколико милиметара до неколико сантиметара. Ивица је неправилног облика, а фарба тамнобраон до црна. Тумор је у нивоу коже, не може се напипати. Лентиго малигни меланом је каснија, инвазивана форам која се може напипати у облику чворића.

Епител је атрофичан и у базалном слоју су присутне вакуолизоване ћелије, са атипијом једра и патолошком деобама (патолошка митоза).

Терапија је одстрањивање промена-ексцизија. Када то није могуће због раширености тумора и здравственог стања пацијента онда се може лечити зрачењем и криохирургијом.

Меланом са површинским ширењем[уреди]

То је најчешћа варијанта меланома у почетној фази. Најчешће се среће код одраслих. Промене су благо подигнуте, могу се опипати, тамно браон до црне боје. Величина им варира од неколико милиметара да неколико сантиметара. Граница лезија је полицикичног облика, неправилна али углавном оштра. Тумор напредује брзо и прелазак у инвазивни облик (други стадијум) ступа у року од неколико месци до неколико година. Туморске ћелије се углавно налазе у граничној (јункционој) зони између епидермиса и дермиса, делимично изнад и испод базалне мембране, али присутна је и дифузна инвазија епидермиса.

Нодуларни меланом[уреди]

То је најагресивнија варијанта меланома. Тумор не расте хоризонтално, већ у вертикално-у дубину што брзо доводи до инвазије дубљих слојева коже (у року од неколико месеци). Присутне су и бројне ерозије коже и крварења.

Акрални лентигинозни меланом[уреди]

Акре су периферни делови тела: шаке, стопала, уши... Овај тумор среће претежно код старијих особа (преко 60 година) и има нешто лошију прогнозу од обичног лентигинозног меланома. Захвата најчешће шаке, стопала, прсте, нокте. Промене су у виду полицикличних, браон флека. Из њих настају чворићи који су често депигментирани (губитак боје)

Посебни облици меланома[уреди]

Депигментовани меланом Меланом са тотално или парцијалчном регресијом (повлачењем). Повлачење тумора настаје услед дејстба имунолочког система. Лезије су бело-плаве боје, испод нивоа коже, неправилних ивица.

Неуротропни маланом-инвазија живаца.

Метастазе[уреди]

Меланом метастазира углавном преко лимфних судова-лимфогено. Хематогено (путем крви) метастазирање је могуће, али ређе.

Метастазе у лимфним чворовима су дебеле, неколико сантиметара велике и многобројне. Често су лимфни чворови међусобно срасли.

Далеке метастазе настају хематогено. Најчешће локације су: плућа, кожа, јетра, мозак, бубрези, кости...

Сателитске (пропратне) метастазе су мање метастазе око главног тумора на раздаљини око 2 сантиметра.

Прелазне метастазе су метастазе око главног тумора на раздаљини већој од 2 сантиметра.

Поткожне метастазе су велики поткожни чворови услед нагомилавања туморских ћелија.

Дифузне метастазе цело тело је захваћено, сива-браон пребојеност коже.

Спољашње везе[уреди]

Меланом на Викимедијиној остави.

• Веб портал о малигним болестима
• Медлајн: меланоми
• http://www.melanoma.com/melanoma/index.jsp
• Skin imaging methods for melanoma diagnosis
• Photo: Lentigo Maligna Glans

Литература[уреди]

• Fritsch Dermatologie und Venerologie, Springer ISBN 3-540-61169-X Springer Verlag Berlin Heidelberg New York

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).